Belgija traži finansijske garancije od EU pre korišćenja zamrznutih ruskih sredstava

Dodatni gotovinski fond je deo niza promena koje belgijska vlada želi da unese u predlog Evropske komisije da se za kredit Ukrajini iskoristi 185 milijardi evra ruske državne imovine, koje drži finansijski depozitar Euroklir sa sedištem u Briselu.

Preostalih 25 milijardi evra bi došlo iz zamrznute ruske imovine koja se nalazi na privatnim bankovnim računima širom Evropske unije, a pretežno u Francuskoj.

Novi zahtev Belgije je osmišljen da Eurokliru obezbedi veću finansijsku moć da se odupre ruskoj odmazdi, koja bi usledila. Ovaj gotovinski fond bi bio ustanovljen pored finansijskih garancija u iznosu od 210 milijardi evra, koje bi svaka članica EU obezbedila u skladu sa svojim ekonomskom snagom.

U amandmanima na predlog Evropske komisije Belgija je čak predložila povećanje tih garancija, kako bi pokrila potencijalne pravne sporove i poravnanja, ali se vlade mnogih članica EU tome se protive.

Novi zahtevi Belgije dolaze u trenutku kada se lideri EU spremaju da 18. decembra pokušaju da obezbede saglasnost za odluku da se Ukrajini daju zamrznura ruska srestva.

Ukoliko te saglasnosti ne bude, Evroposka unija bi obećanje Kijevu da će mu obezbediti novac za nastavak rata i popunjavanje budžetskog deficita morala da ispuni tako što bi taj novac morale da obezbede članice bloka, ali takozvana „štedljiva koalicija“ ne prihavata da se taj trošak prebaci na njihove poreske obveznike.

U svojoj listi predloženih promena Belgija traži od EU da, pored garancija za kredit, izdvoji neodređeni iznos novca kako bi zaštitila Euroklir od rizika od ruske odmazde. Navedeno je da će to pokriti „povećane troškove koje bi Euroklir mogao da ima i nadoknaditi izgubljeni prihod“.