Izrael priznao podatke Ministarstva zdravlja u Gazi: „Masovna ubistva bez kazne“

Ovo dolazi nakon dve godine tokom kojih su Izrael i njegovi pristalice koristili svaku priliku da ospore i umanje brojke Ministarstva zdravlja, tvrdeći da su preuveličane ili da ih je izmislio Hamas.

Ta prestižna lista osporavalaca, da navedemo samo neke, uključuje portparole izraelske vlade i vojske, tadašnjeg predsednika SAD Džo Bajdena, Kongres SAD, direktora Anti-Defamation League (ADL) Džonatana Grinblata, Američko izraelski komitet za javne poslove (AIPAC) i brojne analitičare u uticajnim think-tank institucijama i centrima za politiku.

Veću kredibilnost njihovim poricanjima davali su i istaknuti mediji širom sveta koji su često opisivali Ministarstvo zdravlja Gaze kao „pod Hamasom“, čime su čitaoce i gledaoce podsticali da brojeve poginulih posmatraju sa sumnjom, piše u analizi za Gardijan Ben Reif, zamenik urednika magazina +972.

U stvari, pouzdanost zvaničnog broja poginulih nikada nije trebalo dovoditi u pitanje.

Prvo, UN je nezavisno verifikovao tačnost podataka Ministarstva zdravlja nakon svake od prethodnih izraelskih bombardovanja Gaze još od 2008.

Drugo, podaci koje je Ministarstvo zdravlja objavljivalo od 7. oktobra su izuzetno detaljni: uključuju puno ime, datum rođenja, pol i broj lične karte svih žrtava čije su smrti potvrđene bilo u bolničkim mrtvačnicama, bilo od strane njihovih porodica.

Naravno, greške su se dešavale usred intenziteta izraelskog napada koji je praktično uništio čitav zdravstveni sistem Gaze, ali one su bile izuzetno retke i brzo ispravljene: Skaj Njuz je prošle godine otkrio da je broj unosa u listi poginulih sa nedostajućim ili nevažećim brojem lične karte pao sa 2.769 početkom aprila na samo 313 krajem jula.

Još u januaru 2024, moj kolega Juval Abraham je izvestio da su izraelske vojne obaveštajne agencije čak nadgledale osoblje Ministarstva zdravlja u Gazi kako bi proverile tačnost njihovih podataka. Nakon što su utvrdile da su podaci tačni, počele su da ih koriste u internim obaveštajnim izveštajima.

„U svakom statusnom brifingu, kada se svi međusobno informišu o dešavanjima, postoji slajd koji prikazuje trenutni broj civila ubijenih u Gazi. I to se gotovo isključivo zasniva na podacima Ministarstva zdravlja pod Hamasom“, rekao je izvor iz obaveštajne službe.

Ipak, poricanja su se nastavila, pune dve godine. Čak i sada, izraelska vojska je brzo reagovala nakon prošlonedeljnih izveštaja tvrdeći da „objavljeni detalji ne odražavaju zvanične podatke IDF-a“ – uprkos tome što su izraelski mediji jasno naveli da im je to rečeno od strane visokog zvaničnika na privatnom brifingu.

Dakle, da li ćemo sada videti talas priznanja grešaka, ili makar trunku samopregleda, od svih onih koji su širili tezu da se broju poginulih ne može verovati?

Ne oslanjajte se na to. Zapravo, neki od njih već deluju kao da pomeraju ciljeve, tvrdeći da, iako je ukupan broj poginulih od 70.000 možda tačan, ono što zaista znači jeste odnos civila i boraca među njima, za koji oni tvrde da je relativno nizak u urbanom ratu.

Tokom rata, izraelski lideri su citirali odnos civilnih žrtava kao nizak kao 1:1, ili, u novije vreme, 1,5:1, a sada tvrde da borci čine čak 25.000 od poginulih u Gazi. Ali i ove tvrdnje se raspadaju pod osnovnom proverom.

Da biste razumeli zašto, dovoljno je da razmotrite koga izraelska vojska definiše kao borca. Nakon invazije pojasa Gaze krajem 2023. vojska je počela da formira militarizovane zone koje je nazvala „zone ubijanja“ sa proizvoljnim i često nevidljivim granicama, unutar kojih bi automatski ubijali svakog Palestinca koji bi ušao, uključujući decu i naknadno ih etiketirali kao teroriste.

(Ovo trenutno uključuje otprilike 60 odsto teritorije Gaze koju izraelska vojska i dalje drži uprkos primirju.)

A same vojne brojke to i dokazuju. Prošlog avgusta, magazin +972 (gde sam zamenik glavnog urednika) i Gardijan su objavili zajedničku istragu koja je otkrila postojanje klasifikovane izraelske obaveštajne baze podataka koja održava ažurirane informacije o statusu svakog Palestinca u Gazi za kojeg Izrael, kombinacijom masovnog nadzora i algoritama veštačke inteligencije, sumnja da pripada Hamasa ili islamskoj džihadskoj organizacije.

Prema podacima koje smo dobili iz ove baze u maju prošle godine, Izrael je ubio manje od 9.000 boraca u trenutku kada je ukupan broj poginulih po podacima Ministarstva zdravlja iznosio 53.000.

Dakle, baza je pokazivala da su civili činili 83 odsto poginulih u Gazi što ukazuje na odnos civilnih žrtava sa malim paralelama u modernom ratovanju, a što dodatno potvrđuje optužbe UN-a, organizacija za ljudska prava i vodećih stručnjaka za genocid da Izrael vrši genocid. (Vojska je u odgovoru izjavila da „brojke prikazane u članku nisu tačne“, ali nije osporila postojanje baze niti precizirala koje podatke osporava.)

A to je ako se oslanjamo na podatke Ministarstva zdravlja, koji ne uključuju otprilike 10.000 tela za koja se još uvek smatra da su ispod ruševina, niti uključuju „neposredne“ smrti od gladi, bolesti, hipotermije i izlečivih zdravstvenih stanja, koje često premašuju „direktne“ smrti u ratnim zonama.

Zapravo, različite naučne studije sprovedene tokom rata procenjuju da je stvarni broj poginulih usled izraelskog napada možda značajno prešao 100.000.

Iako nećemo sa sigurnošću znati koliko je stvarno poginulo od 7. oktobra dok Izrael ne prestane da bombarduje Gazu i dok lokalni i međunarodni mediji ne budu mogli slobodno da izveštavaju širom pojasa, jedno je sigurno: klima poricanja podataka Ministarstva zdravlja omogućila je Izraelu da masovno ubija Palestince nekažnjeno.