Bez obzira na ishod rata u Ukrajini: „Na Balkanu neće biti promena granica“

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp i njegovi saradnici, kako ističu, smatraju da je jedini način da se okonča rat u Ukrajini da Kijev pristane da se odrekne dela sopstvene teritorije, koju su okupirale ruske snage.

O ovom ishodu mirovnih pregovora između zaraćenih strana, koji su nedavno održani u Istanbulu, sve otvorenije se govori. Međutim, postoji ozbiljno upozorenje na veoma opasan „domino efekat“, koji bi mogao biti rezultat prekrajanja granica i izazvati nove sukobe u drugim delovima sveta, uključujući i Zapadni Balkan.

„Nagrađivanje agresora odustajanjem od osvojene teritorije u Ukrajini bio bi zastrašujući presedan, i dalo bi zeleno svetlo zloupotrebljivačima i otvorilo mogućnost da bilo ko uzme komad teritorije koji mu se sviđa od malo slabije“, rekao je Andrej Plenković, premijer Hrvatske, prateći stav zvaničnika Velike Britanije, kao i najjačih zemalja članica Evropske unije, rekavši da bi „to bio kraj međunarodnog prava“.

Promena granica na Zapadnom Balkanu je izuzetno osetljivo i složeno pitanje, sa dubokim istorijskim, političkim i etničkim implikacijama.

Region ima dugu istoriju sukoba vezanih za teritorijalna pitanja. Promena granica u prošlosti – posebno tokom raspada SFR Jugoslavije devedesetih godina prošlog veka – dovela je do ratova, genocida, etničkog čišćenja, velikih ljudskih patnji… Svaka nova inicijativa za promenu granica budi strah od obnavljanja tenzija i mogućeg nasilja.

„Zamislite samo kada bi Hrvatska ostala bez, recimo, Knina, Petrinje, Vukovara, koji su bili privremeno okupirani“, sa zabrinutošću konstatuje Plenković.

Teritorijalno prisvajanje

Neven Anđelić, profesor međunarodnih odnosa i ljudskih prava na Univerzitetu Ridžents u Londonu, rekao je za Al Džaziru da trenutno „srž problema u Evropi leži u strahovima od Rusije i Ukrajine“.

„Rusija se plaši ulaska Ukrajine u NATO, velike ukrajinske vojske na svojoj granici. Ukrajina se plaši novog napada Rusije i žele da se obezbede. Fokus pregovora mora biti na pronalaženju načina da se otklone strahovi i jedni i drugi. A onda dolazimo do trgovine teritorijom iza koje se nagoveštava da bi Trampova administracija bila spremna da de jure prizna Krim kao deo Ruske Federacije, a de fakto ova osvojena područja drži ruska vojska, uz neke manje modifikacije trenutne linije fronta“, mišljenja je Anđelić.

Režim Vladimira Putina, predsednika Rusije, tvrdi da „ne može sebi da priušti da ne predstavi vojnu akciju kao veliki uspeh“.

„Zato je nekooperativan i megalomanski zahteva sve, a mali vojni napredak na frontu ga uverava da u tome može biti nepokolebljiv. Ukrajina je u nepovoljnom položaju zbog geopolitičkih i promena u SAD“, rekao je Anđelić.

Tramp je pokazao da je spreman da trguje teritorijom, prema rečima profesora iz Bosne i Hercegovine koji živi u britanskoj prestonici, tokom svog prvog predsedničkog mandata, kada su SAD postale jedina zemlja na svetu koja je priznala izraelsku aneksiju Golanske visoravni u Siriji.

„Tramp je to uradio i nijedna druga zemlja nije sledila njegov primer. Ali nam je već tada pokazalo da najmoćnija zemlja na svetu odustaje od hegemonije i da je spremna da trguje teritorijom“, rekao je Anđelić.

Otvaranje Pandorine kutije

Anđelić i dalje sumnja da bi na Zapadnom Balkanu moglo doći do razmene teritorija, prekrajanja granica bez obzira na određene velikodržavne projekte.

„Ne verujem u to iz jednostavnog razloga, jer je u srcu Evrope. Evropa to neće dozvoliti. Štaviše, navešću primer Somalilenda u Somaliji. Odvojeni deo te zemlje nije priznala nijedna zemlja, jer bi to otvorilo Pandorinu kutiju i granice svih afričkih zemalja bi došle u pitanje. Čak ni zemlje koje imaju direktne interese, poput Etiopije, koja koristi luke Somalilenda, ne usuđuju se da ga priznaju“, rekao je on.

Dalje dodaje da „šta god da se dogovori o teritorijalnoj razmeni u Ukrajini, odnosno ruskoj aproprijaciji, neće uticati na teritorijalne promene na teritorijama država našeg regiona“.

„Dakle, kratko i jasno: bez obzira na Ukrajinu, neće biti teritorijalnih promena na Balkanu“, odlučno je rekao Anđelić.
BiH, Kosovo, Severna Makedonija…

Rusija trenutno kontroliše oko 20 odsto ukrajinske teritorije, uključujući Krimsko poluostrvo, koje je anektirala 2014. godine, kao i velike delove četiri druga regiona istočne i jugoistočne Ukrajine, osvojenih u poslednje nešto više od tri godine.

Situacija u Ukrajini i na Kosovu se upoređuje od početka ruske invazije na Ukrajinu, naglasila je Zulfija Jakupi, urednica programa na srpskom jeziku Radija Kosovo.

„Na početku rata u Ukrajini, sam Putin je rekao da ako Kosovo može da se odvoji od Srbije, onda može i Krim od Ukrajine. Međutim, okolnosti Kosova i Ukrajine su potpuno drugačije. NATO bombardovanje Srbije dogodilo se nakon decenije aparthejda i etničkog čišćenja albanskog naroda od strane režima Slobodana Miloševića“, rekao je Jakupi za Al Džaziru.

On smatra da je brzoj reakciji međunarodne zajednice na Kosovu doprinelo i prethodno iskustvo „sa krvavim ratovima u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, pre svega nakon genocida u Srebrenici 1995. godine“.

„Zatim je, u vezi sa Kosovom, Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio Rezoluciju 1244, pa smo nakon proglašenja nezavisnosti Kosova imali i presudu Međunarodnog suda pravde, prema kojoj čin proglašenja nezavisnosti nije prekršio međunarodno pravo. Kosovo je od početka smatrano ‘sui generis’ slučajem, odnosno posebnim slučajem, koji se ne može uporediti ni sa jednom drugom situacijom u svetu. U Ukrajini toga nema, jer ruski narod u Ukrajini nije bio ugrožen. Rusija je okupirala ukrajinske regione na jugu i istoku te zemlje, želeći da spreči NATO da se približi njenim granicama“, istakao je Jakupi.

Međutim, Jakupi je svestan da rešenje rata u Ukrajini pokreće pitanje mogućeg uticaja i na situaciju na Zapadnom Balkanu.

„Ruski uticaj na Balkanu je veliki, pre svega kroz hibridni rat preko Srbije i bosanskog entiteta Republike Srpske. Poznato je da se pre nekoliko godina govorilo o mogućnosti korekcije granica, odnosno nekoj vrsti razmene teritorija, da severni deo Kosova pripadne Srbiji, a da se Preševska dolina pripoji Kosovu. O ovoj opciji se mnogo raspravljalo u vreme kada je lider Kosova bio Hašim Tači, iako takav predlog nikada zvanično nije bio na stolu“, rekao je Jakupi, ističući da su svi svesni da bi to dovelo do „domino efekta“.

„Da je došlo do razmene teritorija između Kosova i Srbije, Republika Srpska bi nastojala da se pripoji Srbiji. Severna Makedonija bi takođe bila ugrožena, jer bi etnički Albanci mogli da nastoje da se pripoje Albaniji ili Kosovu. Trenutna politička elita na Kosovu protivi se korekciji granica“, rekla je ona.

Tramp se još nije bavio regionom

A dugogodišnji novinar iz Prištine je uveren da bez obzira na ishod pregovora i potencijalni „nepravedni mir“ u Ukrajini, promene granica na Balkanu neće biti.

„Međunarodna zajednica, Evropska unija i SAD žele da se održi stabilnost na Balkanu, posebno kada se zna da se sada svi bave ratovima u Ukrajini i Gazi, tako da sigurno neće dozvoliti da se ukrajinski slučaj prenese na naš region. Treba napomenuti da evropska integracija Kosova i Srbije zavisi od potpune normalizacije odnosa između dve zemlje, što znači punu primenu svih do sada postignutih sporazuma u ​​okviru dijaloga vođenog preko Evropske unije, uz podršku SAD“, rekao je Jakupi.

Takođe podseća da je početni francusko-nemački plan za normalizaciju odnosa Kosova i Srbije podržao sve države članice EU, uključujući pet zemalja koje ne priznaju Kosovo, a to su Španija, Grčka, Rumunija, Slovačka i Kipar.

„Najnoviji sporazumi iz Brisela i Ohrida iz 2023. godine predviđaju de fakto priznanje Kosova od strane Srbije. Sprovođenje tih sporazuma je u zastoju i očekuje se da će nova administracija u Briselu ponovo pokrenuti dijalog, čim se formira nova institucija na Kosovu, nakon februarskih izbora. Ostaje da se vidi kakav će biti pristup dijalogu nove američke administracije predsednika Trampa, koja se još nije bavila Balkanom zbog gorućih kriza u Ukrajini i na Bliskom istoku“, istakla je ona.

Međunarodna zajednica će učiniti sve da očuva stabilnost u našem regionu, kako se sukob i događaji u Ukrajini ne bi prelili na Zapadni Balkan, uverena je ona.

Jakupi zaključuje da su sve „zemlje ovde“, osim Srbije, Bosne i Hercegovine i Kosova, članice NATO-a, „tako da Alijansa neće dozvoliti Rusiji da postigne još veći uticaj u ovom delu sveta“.