EPA/RONALD WITTEKDok u Nemačkoj sastaje evropski bezbednosni establišment, organizatori Minhenske bezbednosne konferencije već su najavili (kreativno) uništavanje globalnih normi koje je uveo američki predsednik Donald Tramp, nazivajući taj period erom rušitelja, piše CNN.
Iako je ovo predstavljeno kao prilika, u stvarnosti nije jasno koliko će konferencija biti konstruktivna.
Prašina od prošlogodišnjeg „minhenskog udarca“ od strane visokih američkih zvaničnika još se nije slegla, već je postala zaklonjena širim oblakom, dok slabi temelji uzrokuju da stubovi Pax Americana počnu da se ruše.
Pre tačno godinu dana, napad američkog potpredsednika Džej Di Vensa na liberalne demokratije Evrope šokirao je publiku – napadajući ono što je pogrešno nazivao njihovim ograničavanjem slobode govora i nazadovanjem u demokratiji.
Sada je ovo suprotno mišljenje postalo politika: zapisano crno na belo, i u nacionalnoj strategiji bezbednosti i odbrane Bele kuće i Pentagona.
Američki državni sekretar Marko Rubio ovog puta ne ostavlja prostora za šok – već upozorava svoje domaćine da se pripreme – tako što je pre dolaska u Nemačku obišao dvojicu premijera lojalnih Trampu – Roberta Fica iz Slovačke i mađarskog premijera Viktora Orbana.
Rubio: „The world is changing very fast right in front of us. The old world is gone. We live in a new era in geopolitics, and it’s going to require all of us to sort of re-examine what that looks like and what our role is going to be.”
It’s a new Cold War!pic.twitter.com/IH3eNF7SNq— Velina Tchakarova (@vtchakarova) February 13, 2026
Moglo bi biti primamljivo da se zaboravi rolerkoster drama koju je izazvao Trampov napad na danski suverenitet, što je nateralo kolege članice NATO‑a iz Evrope da pošalju trupe na Grenland u znak kontinentalnog jedinstva.
Ali Evropa je iz te nagle krize izvukla dve lekcije koje mogu doneti utehu na uobičajeno dosadnom trodnevnom susretu u Minhenu, ističe CNN.
Prvo, Tramp često govori ono što zvuči uzbudljivo jednostavno da bi video dokle ga to može odvesti, a ne zato što je to pametno i do detalja planirana politika.
Noćne objave na Truth Social mogu označiti vrhunac meseci vojnog planiranja da se otme lider Venecuele Nikolas Maduro.
Ili mogu razrešiti ogromnu krizu koju je sam Tramp izazvao, preusmeravajući generalnog sekretara NATO‐a Mark Rutea da promeni pristup oko Grenlanda od prećutne agresije u pregovore.
Ti razgovori se nastavljaju, kako je nedavno rekao Vens, ali njihov odjek se delimično gubi usled sve većeg američkog pritiska na Iran i globalnih posledica objavljivanja novih dokumenata vezanih za seksualnog prestupnika Džefrija Epstina.
Previše je jednostavno ludo da bi se pojedinačne krize dovoljno dugo čule, a kamoli odjeknule.
Druga lekcija je da, kada je suočen sa saveznicima, Tramp očigledno ne voli da ga ne vole. „Ruteova izlazna strategija“ je brzo prihvaćena, a pretnja invazijom na Grenland brzo je nestala.
Tramp se čak gotovo izvinio britanskim trupama, nakon što je sugerisao da su snage NATO‑a koje su se borile uz SAD u Avganistanu delovale „pomalo izvan prve linije“. Velika Britanija je u tom konfliktu izgubila 457 vojnika. Populisti vole da ostanu popularni, a „kralj“ voli da ga saveznici obasipaju pohvalama.
Izazov za Evropu sada, kada je stari svetski poredak slomljen, jeste da obezbedi sopstvenu bezbednost, ali ne toliko nepovratno da ne bi mogla da se vrati i dočeka stabilnijeg naslednika Trampa.
Jedan evropski diplomata opisao je raspoloženje pred Minhen: „Pažljivo samopouzdanje iako postoji osećaj straha pred zadatkom koji je pred nama“.
Čak i ako svaka nedelja Trampove spoljne politike deluje kao večnost, njegovo vreme na vlasti je ograničeno.
Evropa mora očuvati svoje crvene linije, a istovremeno izbegavati ljutite ispade američkog predsednika, nadajući se da će ostati van neposrednog Trampovog nišana, ali pritom delovati uvek zahvalno za podršku SAD. To je modus preživljavanja Volodimira Zelenskog, i ne ostavlja prostora za prosperitet.
Za sada, Evropa nema mnogo alternative, a nastavak postojanja otprilike u sadašnjem stanju – u ovom vrtlogu gde sve deluje ugroženo, a malo toga se zaista postiže – može se smatrati dovoljnom pobedom.
Minhenski bezbednosni izveštaj objavljen ranije ovog meseca, objavio je niz anketa koje pokazuju da građani Evrope ne vide svetlu budućnost i traže hitne promene. Međutim, okovi duga zbog kovid-19, ruske pretnje i svetskog poretka redefinisanog Trampovom administracijom ostaju isti, bez obzira na to koliko će desno Evropa u narednim godinama skrenuti u okviru svojih G7 ekonomija. Postoje ograničenja koliko Evropa može ići desno.
Evropa se jednostavno suočava s momentom u kojem njena budućnost zavisi samo od nje same. Pokušajte reći suprotno grupi najjačih, najbogatijih i najslobodnijih demokratija sveta, i odjek bi bio glasan. Strogi ceremonijal Minhena je prikladno mesto da se evropski birači podsete vrednosti pristojnosti, stabilnosti i pronalaženja kreativnog puta napred u prašini destrukcije.
Godišnje okupljanje najviših međunarodnih bezbednosnih zvaničnika počinje govorom nemačkog kancelara Fridriha Merca, jednog od 15 šefova država ili vlada iz zemalja Evropske unije koji se očekuju na konferenciji, piše AP.
Mnogi drugi očekivani gosti na konferenciji, koja traje do nedelje, uključuju ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog i kineskog ministra spoljnih poslova Vanga Jia. U skladu sa tradicijom konferencije, prisutna će biti i velika delegacija članova američkog Kongresa.
„Transatlantski odnosi su bili kičma ove konferencije od njenog osnivanja 1963. a trenutno se transatlantski odnosi nalaze u značajnoj krizi poverenja i kredibiliteta“, izjavio je predsednik konferencije Volfgang Išinger novinarima ranije ove nedelje.
Zato je, dodao je, posebno dobrodošlo što američka strana pokazuje tako veliko interesovanje za Minhen.
Sa Rubiom na čelu američke delegacije ove godine, evropski lideri mogu da se nadaju manje konfliktnoj strategiji nego prošle, više fokusiranoj na tradicionalna pitanja globalne bezbednosti.
Očekuje se da će Rubio imati sastanke sa danskom premijerkom Mete Frederiksen i premijerom Grenlanda Jens-Frederikom Nielsenom na marginama konferencije, naveli su zvaničnici s obe strane, što je jedan od mnogih bilateralnih sastanaka koji se odvijaju u hotelu i oko njega, gde se održava događaj.
Pre nego što je u četvrtak krenuo za Nemačku, Rubio je imao nekoliko ohrabrujućih reči, opisujući Evropu kao važnu za Amerikance.
„Veoma smo čvrsto povezani sa Evropom. Većina ljudi u ovoj zemlji može da pronađe svoje kulturno ili lično poreklo u Evropi. Dakle, o tome jednostavno moramo razgovarati“, rekao je novinarima.
Ali Rubio je jasno stavio do znanja da stvari više neće biti kao pre.
„Živimo u novoj eri geopolitike, i to će zahtevati da svi ponovo preispitamo kako to izgleda“, dodao je.
Rubio je stigao u Minhen danas očekuje se da će se obratiti konferenciji sutra ujutru.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
