Bi-Bi-Si ušao u tajnu fabriku raketa Flamingo: „Neka Evropa gleda i uči“ (VIDEO)

Za Ukrajinu je raspršivanje i skrivanje proizvodnje takvog oružja ključno za njen opstanak, posebno zato što su dve fabrike kompanije Fajer Point, koja ga proizvodi, već pogođene, piše Bi-Bi-Si, preneo je Index.hr.

Unutar objekata koje su posetili, rečeno im je da ne snimaju nikakve prepoznatljive karakteristike poput stubova, prozora ili plafona, niti lica radnika na proizvodnoj traci. Čak i pod stalnim napadima, Ukrajina jača svoju industriju oružja. Predsednik Volodimir Zelenski tvrdi da zemlja sada proizvodi više od 50 odsto oružja koje koristi na frontu, a skoro sav njen inventar oružja dugog dometa je domaće proizvodnje.

Na početku rata, Ukrajina se u velikoj meri oslanjala na svoj stari arsenal iz sovjetskog doba. Zapadna vojna podrška pomogla je u modernizaciji njenih oružanih snaga, ali sada Kijev predvodi veliki deo sveta u razvoju bespilotnih sistema, kao što su roboti i dronovi.

Ukrajinski odgovor: Raketa Flamingo

Irina Tereh, glavni tehnički direktor kompanije Fajer Point, jednog od najvećih proizvođača dronova i raketa u Ukrajini, stoji ispred džinovske rakete Flamingo. Tridesettrogodišnjakinja, koja je nekada studirala arhitekturu, sada pomaže u demontaži ruske ratne mašinerije. Ona objašnjava da je raketa obojena u crno, za razliku od ružičastih ranih prototipova, „jer jede rusku naftu“.

Konačni proizvod podseća na nemačku raketu V1 iz Drugog svetskog rata i sastoji se od velikog mlaznog motora postavljenog na cev dužine londonskog autobusa. Rakete su već korišćene u borbi iako kompanija nije potvrdila konkretne ciljeve.

Udar na rusku ekonomiju

„Flamingo“ je vrsta oružja za duboke udare koje zapadne zemlje nerado isporučuju Ukrajini. Navodno ima domet od 3.000 kilometara, slično američkom „Tomahavku“ – sofisticiranijem i skupljem oružju koje je američki predsednik Donald Tramp odbio da da Ukrajini.

Duboki udari se smatraju ključnim delom rata, a Ukrajina uglavnom koristi dronove dugog dometa za njihovo izvođenje. Dok gubi teritoriju od Rusije na bojnom polju dugom više od hiljadu kilometara, Ukrajina sve više pokušava da cilja rusku ratnu ekonomiju kako bi usporila napredovanje neprijatelja.

Načelnik Oružanih snaga Ukrajine general Aleksandar Sirski kaže da su ukrajinski udari dugog dometa već koštali rusku ekonomiju više od 21,5 milijardi dolara ove godine.

Ruslan, oficir u ukrajinskim snagama za specijalne operacije, kaže da je strategija jednostavna: „Smanjiti neprijateljske vojne kapacitete i njihov ekonomski potencijal.“ Tvrdi da su njegove snage izvele stotine udara na rafinerije nafte, fabrike oružja i skladišta municije duboko unutar neprijateljske teritorije.

Borba pameću i taktikom

Naravno, Rusija radi isto, i u većim razmerama. Lansirala je u proseku oko 200 dronova „Šahed“ dnevno, dok je ukrajinski odgovor bio otprilike upola manji. Rusija takođe ne ograničava svoje udare na vojne ciljeve, a njeni raketni i napadi dronovima izazvali su masovne nestanke struje širom zemlje.

„Voleo bih da lansiram onoliko dronova koliko Rusija to radi“, kaže Ruslan. „Ali se širimo veoma brzo.“ Tereh iz kompanije „Fire Point“ dodaje da Ukrajina možda neće moći da parira ruskim resursima, ali, kaže on, „pokušavamo da se borimo pameću i taktikom“.

Denis Štilerman, glavni dizajner i suosnivač kompanije, priznaje da ne postoji „Vundervafe“ – čudotvorno oružje. „Prekretnica je naša volja za pobedom“, ističe on.

The attack caused serious damage to one of the key infrastructure facilities of the Russian energy sector — the Gazprom Ust-Luga gas processing complex, which is part of the large-scale Baltic gas chemical cluster.

The main damage was inflicted on the cryogenic deep processing… pic.twitter.com/jmgh8U5Buq

— Exilenova+ (@Exilenova_plus) August 24, 2025

Nezavisnost od Zapada

Kompanija „Fire Point“ nije ni postojala pre ruske invazije. Danas, startap proizvodi 200 dronova dnevno. Njihovi dronovi FP1 i FP2, koji su veličine malog aviona, izvršili su 60 odsto ukrajinskih udara dugog dometa. Svaki dron košta oko 50.000 dolara — tri puta jeftinije od ruskog drona „Šahed“, kojih Rusija i dalje proizvodi skoro 3.000 mesečno.

Ukrajini je i dalje potrebna spoljna pomoć, ali pokušava da postane što samostalnija. Tereh kaže da su doneli svesnu odluku da nabave što više komponenti unutar Ukrajine, izbegavajući delove iz Kine i Sjedinjenih Država.

Na pitanje zašto nema američkih komponenti, on odgovara: „Imamo čudan odnos sa Sjedinjenim Državama. Sutra bi neko mogao da poželi da ga ugasi i ne bismo mogli da koristimo sopstveno oružje.“ Zbog promene politike pod predsednikom Trampom, Sjedinjene Države više nisu najveći vojni pokrovitelj Ukrajine, a Evropa se bori da popuni prazninu.

Zabrinutost zbog buduće američke podrške takođe opterećuje razgovore o bezbednosnim garancijama, ključnom pitanju u mirovnim pregovorima. Tereh odbacuje trenutne pregovore kao „pregovore o kapitulaciji“ i kaže da je proizvodnja sopstvenog oružja „jedini način da se zaista obezbede bezbednosne garancije“.

Bivša studentkinja arhitekture se nada da će ostatak Evrope gledati i učiti. „Mi smo krvavi primer“, kaže ona, „u smislu spremnosti za rat“. Ona veruje da bi, ako bi se bilo koja druga zemlja suočila sa istim napadom kao Ukrajina, „ona već bila osvojena“.