Blumberg: FBI uklonio Trampovo ime pre objavljivanja Epstinovih dokumenata

Taj tim je redigovao imena pre nego što su Ministarstvo pravde SAD i FBI prošlog meseca zaključili da dalje objavljivanje dokumenata „ne bi bilo prikladno niti opravdano“.

Vlada SAD tvrdi da je Tramp bio privatni građanin kada je sprovedena istraga o Epstinu i da stoga ima pravo na zaštitu privatnosti, piše Index.hr.

Objavljivanje dokumenata pretvorilo se u debakl

Prošle godine, dok je još bio u predizbornoj kampanji, Donald Tramp je obećao da će deklasifikovati materijale vezane za slučaj pedofila Džefrija Epstina. Pre nego što je Tramp nominovao Pem Bondi za državnog tužioca, ona je insistirala da javnost ima pravo da sazna više detalja o slučaju.

PAM BONDI: “The Epstein client list is on my desk right now to review.” pic.twitter.com/HHEwUvfhzb

— Autism Capital (@AutismCapital) February 21, 2025

„Ako se ljudi u tom izveštaju i dalje bore da njihova imena ostanu anonimna, nemaju zakonski osnov za to, osim ako nisu dete, žrtva ili saradnik u istrazi“, rekla je prošle godine za Foks njuz. U januaru je Kaš Patel, direktor FBI-ja, rekao Senatu tokom saslušanja za potvrdu da će se pobrinuti da „američka javnost zna punu ozbiljnost onoga što se dogodilo“.

Zatim, 27. februara, tokom veoma medijski propraćenog događaja u Beloj kući, Bondi je otkrila ono što je Ministarstvo pravde nazvalo „prvom fazom“ objavljivanja Epstinovih dokumenata. Događaju su prisustvovali uticajni ljudi krajnje desnice.

Dobili su fascikle sa oznakama „Epstinovi papiri“ i „Najtransparentnija administracija u istoriji“ koje su sadržale oko 200 stranica dokumenata koje je Bondi opisala kao deklasifikovane. Takođe je sugerisala da dokumenti sadrže ranije neobjavljene detalje o Epstinu.

Čitava predstava se ubrzo pretvorila u neuspeh. Ispostavilo se da su dokumenti koje je nazvala deklasifikovanim, a koji su uključivali stranice iz Epstinovog ozloglašenog „crnog dnevnika“, već objavljeni, poslednji put tokom krivičnog suđenja Žislen Maksvel četiri godine ranije. (Crni dnevnik je otkrio Trampovo ime i imena njegove supruge Melanije i drugih članova porodice.)

Tihi penzionisani agent koji se suočio sa optužbama

Trampovi sledbenici su bili besni. Bondi je takođe bila ljuta. Poslala je pismo direktorki FBI Patel zahtevajući da zna zašto biro nije dostavio hiljade stranica dokumenata vezanih za istragu i optužnicu protiv Epstina koje je tražila. Želela je odgovore od Patel i odgovornost.

Ono što se zatim dogodilo započelo je novu fazu u sagi o Epstinu. Patel je naložila specijalnim agentima FBI-ja iz kancelarija u Njujorku i Vašingtonu da se pridruže osoblju FBI-ja zaduženom za Zakon o slobodi informacija (FOIA).

Dobili su zadatak da pretraže i pregledaju svaki dokument vezan za Epstina i utvrde šta može biti objavljeno. To je uključivalo mnoštvo materijala koje je FBI prikupio tokom skoro dve decenije, uključujući svedočenja velike porote, tužilačke dosijee i desetine hiljada stranica istražnih dosijea o Epstinu.

Bio je to herkulovski zadatak koji je uključivao čak 1.000 agenata FBI-ja i drugog osoblja koji su radili tokom cele noći kako bi pregledali više od 100.000 dokumenata, prema pismu senatora Dika Darbina upućenom Bondiju u julu.

Visoki zvaničnici u Odeljenju za evidenciju FBI-ja, koje se bavi zahtevima po Zakonu o slobodi informacija, protivili su se direktivama. Majkl Sajdel, koji je radio u FBI-ju oko 14 godina, bio je veoma glasan, rekla su tri izvora upoznata sa situacijom za Blumberg. Patel ga je okrivio što nije poslao sva Epstinova dokumenta Bondi

Zatim, pre nekoliko meseci, Sajdelu je rečeno da može ili da se penzioniše ili da bude otpušten, prema rečima tih izvora. Izabrao je prvo i tiho napustio FBI. Detalji o Sajdelovom odlasku nisu ranije otkriveni.

Pre objave, Trampovo ime je bilo zacrnjeno

Zaposleni u FBI-ju su pregledali zapise koristeći Zakon o slobodi informacija kao vodič za odlučivanje koje informacije treba sakriti. Samo po sebi, ovo nije neuobičajeno. Zakon utvrđuje devet izuzetaka kao način da se uravnoteži pravo javnosti na informacije sa potrebom vlade da zaštiti osetljive interese, kao što su nacionalna bezbednost, tekući sudski postupci ili privatnost.

Tokom pregleda Epstinovih dokumenata, zaposleni u FBI-ju su identifikovali brojne reference na Trampa u dokumentima, rekli su izvori. Pojavile su se i desetine drugih poznatih javnih ličnosti. (Pojavljivanje Trampovog imena ili drugih u Epstinovim dokumentima nije dokaz zločina ili čak nagoveštaj nepravilnosti.)

U pripremi za potencijalno javno objavljivanje, dokumenti su potom poslati zvaničnicima Zakona o slobodi informacija (FOIA) koji su primenili redigovanje u skladu sa devet izuzeća. Izvori upoznati sa situacijom rekli su da je Trampovo ime, zajedno sa imenom drugih poznatih ličnosti, zacrnjeno jer je bio privatni građanin kada je federalna istraga protiv Epštajna počela 2006. godine.

Konkretno, recenzenti su se pozvali na dva izuzeća iz Zakona o slobodi informacija kako bi opravdali svoje redigovanje. Prvo, Izuzeće 6, štiti pojedince od „očigledno neopravdanih narušavanja lične privatnosti“. Vrhovni sud je rekao da izuzeće štiti „pojedince od povreda i neprijatnosti“ koje bi proizašle iz objavljivanja ličnih podataka u posedu vlade.

Drugo, Izuzeće 7(C), štiti lične podatke sadržane u evidencijama organa za sprovođenje zakona, čije objavljivanje „razumno može da se očekuje da predstavlja neopravdano narušavanje lične privatnosti“.

Portparol Bele kuće nije odgovorio na pitanja o redigovanju Trampovog imena, upućujući pitanja FBI-ju. FBI je odbio da komentariše. Ministarstvo pravde nije odgovorilo na zahteve za komentar.

Neispunjena obećanja o transparentnosti

Pre nego što zadrže evidenciju prema Izuzetku 6, vladine agencije treba da izvrše test ravnoteže kako bi utvrdile da li bi njihovo objavljivanje značajno doprinelo razumevanju vladinih operacija ili aktivnosti od strane javnosti.

Takođe, sudska praksa u vezi sa Zakonom o slobodi informacija utvrdila je da imena pojedinaca sadržana u evidencijama sprovođenja zakona neće biti objavljena osim ako to nije neophodno radi utvrđivanja vladinih zloupotreba.

To je takođe razlog zašto će Trampovo ime u Epstinovim dokumentima verovatno ostati tajna. Objavljivanje Trampovog imena, rekli su izvori, ne bi bacilo svetlo ni na to kako je FBI sproveo istragu o Epštajnu ni na to da li se FBI bavio ilegalnim aktivnostima.

Nakon što je FBI redigovao Epstinova dokumenta, ona su poslata Bondi. (Mediji navode da je Bondi u maju obavestila Trampa u Beloj kući i rekla mu da je njegovo ime navedeno u dokumentima.)

Zatim su 8. jula Ministarstvo pravde i FBI objavili nepotpisano zajedničko saopštenje u kojem se navodi da je FBI prikupio više od 300 gigabajta podataka i fizičkih dokaza vezanih za istragu o Epstinu. Međutim, ranija obećanja o transparentnosti koja su dali Bondi i Patel nisu se ostvarila.

„Iako smo se trudili da javnosti pružimo što više informacija o Epstinu, Ministarstvo pravde i Federalni istražni biro su odlučili da dalje otkrivanje ne bi bilo prikladno niti opravdano“, navodi se u saopštenju.

Tramp bi mogao i sam da pristane na objavljivanje svog imena

Izjava je izazvala burne reakcije na društvenim mrežama. Trampove najlojalnije pristalice bile su besne na Bondi i predsednika. Tvrdili su da je to zataškavanje. Voditelj podkasta Džo Rogan nedavno je optužio administraciju da pokušava da obmane pristalice o Epstinu.

Tramp je, u međuvremenu, pokušao da obuzda posledice. Napao je svoje pristalice u nizu objava na svojoj platformi Truth Social, kriveći demokrate za „lažni“ skandal sa Epstinom.

Every time Trump says it’s “a scam set up by the Democrats” it’s a dead giveaway that he’s committed serious crimes with Jeffrey Epstein. pic.twitter.com/MZFWqUU9bg

— Tom Joseph (@TomJChicago) July 30, 2025

Naravno, Tramp bi mogao da pristane da se njegovo ime objavi ili da potpiše izjavu o odricanju od privatnosti. Ili, kada on – i svi ostali imenovani u dokumentima – na kraju umru, većina njihovih prava na privatnost će nestati.