„Kalas žali što je Fon der Lajen diktatorka“: Ovo je pet najtežih poslova u Briselu

Istovremeno, birokrate sa malo ili nimalo medijskog iskustva svakog radnog dana izlaze pred kamere kao portparoli Evropske komisije, dok se karijerne diplomate nalaze u situacijama da vode spise sa velikim posledicama po domaću politiku.

Sve ove ljude ujedinjuje uverenje, donekle, u EU projekat. Ali rad u Briselu može da se pretvori u noćnu moru (uprkos vidljivosti, visokoj plati i ostalim privilegijama), piše Politico koji je izdvojio pet najtežih poslova u Briselu, i razloge zašto je to tako.

Mark Rute, generalni sekretar NATO

Moguće je da su ga zvaničnici u Holandiji i NATO-u nazvali „Teflon“ jer mu ništa ne prianja, ali sa Donaldom Trampom u Beloj kući, Ruteov posao je verovatno najteži u Briselu.

Njegova uloga trenutno je više da zaustavi jednog čoveka, Trampa, da ne izazove raspad cele Alijanse, nego samo vođenju vojne organizacije.

Kao bivši holandski premijer ima određeni uspeh u ulozi „Trampovog šaptača“. Nedugo nakon što je u govoru u Davosu prošle nedelje ponovo istakao da želi Grenland, američki predsednik se sastao sa Ruteom i iznenađujuće objavio da su „formirali okvir budućeg dogovora“.

Međutim, to stavlja Rutea u nezgodne situacije. Prošlog marta, kada su se Rute i Tramp sastali u Ovalnom kabinetu, američki predsednik je rekao da želi da anektira Grenland, na šta je Rute mogao da odgovori samo: „Ne želim da uvlačim NATO u to“, što je razbesnelo Dance.

Nijedna odredba u osnivačkom ugovoru alijanse iz 1949. ne predviđa da jedan NATO saveznik napada drugog, a danska premijerka Mete Frederiksen i drugi upozorili su da bi invazija značila kraj alijanse. Rute je ranije ovog meseca rekao da NATO “ni najmanje” nije u krizi.

Rute je takođe izazvao podignute obrve kada je Trampa nazvao „tatom“- komentar koji je pokušao da povuče.

„Savršeno razumem koliko je težak njegov posao da održi jedinstvo NATO-a, ali je baš bolno gledati ga“, rekao je jedan visoki EU diplomata, koji je zatražio anonimnost da bi mogao slobodno da govori, kao i drugi sagovornici u ovom članku.

„Hodanje po užetu uz vetar je lakše od posla generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea“, rekao je Nikolas Paskal de la Parte, bivši španski ambasador pri NATO-u, a sada član Odbora Evropskog parlamenta za bezbednost i odbranu u grupi Evropske narodne partije.

„Održavanje jedinstva Atlantskog saveza u trenutnim okolnostima zahteva neuporedivu državničku mudrost kako bi se ublažilo Trampovo neprestano igranje na ivici sukoba“.

Paula Pinjo, glavna portparolka Komisije

U eri Fon der Lajen, posao glavne portparolke postao je veoma težak. Zvaničnici kažu da predsednica Komisije radi u (metaforičkom) bunkeru, pri čemu je samo njen šef kabineta, Bjorn Sajbert, u toku, dok su svi ostali ili potpuno isključeni ili informisani samo „po potrebi“- što je potpuno drugačije od kolegijalnijeg stila njenog prethodnika Žan Klod Junkera.

To čini posao portugalske zvaničnice Paule Pinjo, imenovane za glavnu portparolku Komisije u novembru 2024. godine i pravnice po obrazovanju, jednim od najtežih u Briselu, jer mora svakog radnog dana da odgovara na pitanja novinara pred kamerama.

Ali često Pinjo, koja govori nemački i bliska je Majklu Hageru, koji se smatra saveznikom Sajberta i šef je kabineta Valdisa Dombrovskisa, ne može da odgovori jer joj nije dozvoljeno ili zato što nema informacije, kažu zvaničnici i diplomate.

To je učinilo Komisiju zatvorenijom nego ikada. Prošlog januara, kada je Ursula fon der Lajen hospitalizovana zbog upale pluća, vest je prva objavila nemačka novinska agencija DPA. Sledećeg meseca, čak ni famozno netransparentni Vatikan nije krio da je papa Franja hospitalizovan.

Kada je Pinjina prethodnik, Erik Mamer, otišao, među zvaničnicima su se pravile šale o tome koliko je flaša šampanjca otvorio da proslavi slobodu. Bar je Mamerova žrtva nagrađena: kada je otišao, dobio je poziciju generalnog direktora u sektoru za životnu sredinu.

Pinjo je za Politico rekla: „Počašćena sam što imam jedan od jedinstvenih poslova u Briselu. Sigurno se ne meri udobnošću ili lakoćom zadataka, već odgovornošću i ozbiljnošću“.

Dodala je da je deo posla „da se razlikuje ono što javnost mora da zna i ono što bi neki mediji samo voleli da znaju“.

Kaja Kalas, šefica spoljne politike EU

Evropska služba za spoljne poslove (EEAS), diplomatsko telo bloka, osnovana je 2010. a posao njenog vrhovnog diplomate uvek je bio težak jer države članice, posebno velike, žele da zadrže spoljnopolitičku kontrolu u svojim rukama.

Odnosi između fon der Lajen i bivšeg nosioca te funkcije, Žozepa Borelja, bili su veoma loši, kažu zvaničnici. Sa Kalas je još gore.

Mediteran je oduzet od Kalas jer je Komisija prošle godine osnovala Direktorat za Bliski istok, Severnu Afriku i Zaliv (DG MENA). Istovremeno, Komisija aktivno radi na planovima smanjenja veličine EEAS-a.

U pokušaju da uzvrati, Kalas je pokušala da imenuje moćnog zamenika generalnog sekretara u liku Martina Selmajra, bivšeg, poznatog šefa kabineta Junkera, ali je taj potez blokiran od strane kabineta Fon der Lajen.

Kalas „privatno žali što je Fon der Lajen diktatorka, ali malo ili ništa ne može da uradi po tom pitanju“, rekao je jedan viši zvaničnik. Kalas takođe dolazi iz male Estonije, a njena stranka, liberali, je mala, što njenu poziciju čini još slabijom nego što je bila Boreljova (socijalista iz Španije).

Kabinet Kalasove nije odgovorio na zahtev za komentar.

Balint Odor, mađarski ambasador

Mađarski premijer Viktor Orban voli da igra ulogu negativca sa svojim proruskim i proTramp stavovima, što posao ambasadora te zemlje u EU čini teškim. Trenutni ambasador, Balint Odor, smatra se bliskim Orbanovoj stranci Fides, za razliku od njegovog prethodnika Tibora Stelbackog, koji sada radi za diplomatsko telo EU.

Kada mađarski ambasadori pokušaju da ublaže neke od oštrih stavova koje šalje vlada, to izaziva sumnje u Budimpešti u pogledu njihove lojalnosti, rekao je jedan mađarski diplomata. Jedan zvaničnik je opisao mađarskog ambasadora kao „slona u sobi“, zbog bliskih veza zemlje sa Kremljom.

Tokom mađarskog predsedavanja Savetu EU prošle godine, neki diplomate su izrazili zabrinutost zbog deljenja određenih informacija sa Mađarima zbog Orbanove bliskosti Rusiji (mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto redovno se sastaje sa svojim ruskim kolegom Sergejem Lavrovom, koji je pod sankcijama EU). Odor je za Politico rekao: „Čast je služiti svojoj zemlji i zastupati mađarske interese“.

Maroš Šefčovič, komesar za trgovinu

Kada je neki dosije teško razmrsiti, pošaljite moskovski školovanog slovačkog komesara, nadimkom „gospodin Popravi To“.

Bivši član Slovačke komunističke partije je komesar od oktobra 2009. godine, što ga čini komesarom sa najdužim stažom, a služio je pod Žoze Manuelom Barosom, kao i pod Junkerom i fon der Lajen.

Šefčovič je pozivan da nadgleda odgovor EU na izvanredne (i komplikovane) izazove poput Bregzita i Evropskog zelenog dogovora, a sada, u doba Trampa, on je zadužen za trgovinu. Ipak, on radi i više od toga. Na primer, kada Fon der Lajen nije želela da ide u Evropski parlament u Strazburu na debatu o tome da li da bude smenjena (a time i on), poslala je umesto sebe Šefčoviča.

Šefčovičev kabinet nije odgovorio na zahtev za komentar.