I konferencija za novinare je bila pažljivo izrežirana: Šta je Britanija dobila od posete Trampa?

U stvarnosti, britanska vlada je tokom cele nedelje strahovala da bi jedna jedina greška tokom državne posete američkog predsednika mogla da uništi „specijalni odnos“ a sa njim i premijersku funkciju Kira Starmera, ocenjuje CNN.

Druga državna poseta Trampa dogodila se u užasnom trenutku za britanskog premijera koji je već bio pod pritiskom.

Nekoliko dana pre Trampovog dolaska, Starmer je smenio Pitera Mendelsona sa mesta britanskog ambasadora u Vašingtonu, nakon što je postalo nemoguće da se negiraju njegove veze sa osuđenim seksualnim prestupnikom Džefrijem Epstinom.

Potom je morao da pazi da Mendelsonovo odsustvo ne privuče previše pažnje na Trampove sopstvene veze sa Epstinom. Predsednik SAD tvrdi, podseća CNN, da je prekinuo prijateljstvo sa osramoćenim finansijerom sredinom 2000-ih i da sa njim nije razgovarao godinama pre nego što je ovaj umro u zatvoru 2019.

Nijedna stvar nije smela da pokvari Trampovu posetu. Kada su aktivisti projekcijom slika Trampa i Epstina na dvorac Vindzor noć pre njegovog dolaska izrazili protest, bili su uhapšeni.

Predsednik je stalno držan na odstojanju od britanske javnosti, kako ne bi video proteste protiv svoje posete i politike. Čak su i novinari delovali korektno: na konferenciji za štampu, Starmer je dobio samo jedno pitanje u vezi sa Epstinom, koje je brzo izbegao.

Ako je cilj vlade bio da se izbegnu bilo kakvi problemi, taj skromni zadatak je ispunjen.

Ali sada, kada je državna poseta završena, Britanija procenjuje šta je dobila zauzvrat. Dva dana je britanska država Trampa obasipala svim raskošima koje je mogla da priredi. Šta to danas zapravo donosi Britaniji?

Najveći uspeh Kira Starmera je dogovor o investicijama američkih kompanija u vrednosti od 150 milijardi funti (oko 203 milijarde dolara), nazvan „Dogovor o tehnološkom prosperitetu“ (Tech Prosperity Deal).

Oko 31 milijarda funti dolazi od američkih tehnoloških giganata i biće uložena u jačanje britanske infrastrukture za veštačku inteligenciju i tehnologiju, dok će glavnina investicija – čak 90 milijardi funti – tokom naredne decenije doći od kompanije Blackstone, jedne od najvećih privatnih investicionih firmi na svetu.

Vlada, kojoj očajnički treba dobra ekonomska vest uoči budžeta u novembru, tvrdi da će ove investicije stvoriti oko 7.600 novih radnih mesta.

Ali nisu svi uvereni u značaj dogovora. Većina investicija su, zapravo, bile komercijalne odluke koje su ranije najavljene, ali su sada objedinjene u jedan paket povodom Trampove posete.

„Postoje velika pitanja kada je reč o detaljima tih dogovora uključujući i to koje je ustupke Ujedinjeno Kraljevstvo možda dalo kako bi zadržalo bliske tehnološke veze sa SAD“, kazala je Olivia O’Salivan, direktorka programa Britanija u svetu pri britanskom institutu Chatham House, za CNN.

Nik Kleg, bivši zamenik britanskog premijera, a do nedavno i glavni politički direktor kompanije Meta, upozorio je da je tehnološki sporazum „samo ostatak s trpeze Silicijumske doline“.

„Mi smo, tehnološki gledano, neka vrsta vazalne države“, rekao je Kleg u sredu na konferenciji u Kembridžu.

„Na neki način, ovaj američko-britanski tehnološki dogovor je samo još jedna verzija toga da Ujedinjeno Kraljevstvo visi o rukavu ujka Sema“.

Izgradnja infrastrukture veštačke inteligencije (AI) kakvu zamišlja izvršni direktor Nvidije, Džensen Huang, koji je bio među tehnološkim liderima pozvanim na državnu večeru u sredu, zahtevaće da Britanija značajno poveća svoju energetsku proizvodnju.

Donald Tramp već duže vreme kritikuje Britaniju zbog njenih planova da prestane sa otvaranjem novih nalazišta domaće nafte i gasa što bi, prema njegovom mišljenju, moglo igrati ključnu ulogu u napajanju budućih AI centara za obradu podataka.

Ali su dve zemlje ipak pronašle zajednički jezik kada je reč o nuklearnoj energiji. SAD i Ujedinjeno Kraljevstvo su ove nedelje potpisali sporazum koji će olakšati izgradnju nuklearnih elektrana u obe zemlje.

Ipak, potencijalne ekonomske koristi od tih dogovora su daleka budućnost.

„Prava vrednost će se pokazati tek kasnije“, rekla je Olivia O’Salivan.

„Ljudi ovde žele da vide konkretne ekonomske koristi, a one se neće pojaviti još neko vreme“.

Na kraći rok, britanska ekonomija će ostati u gotovo istom stanju kao i u trenutku kada je Tramp stigao.

Da, Trampova carina od 10 odsto na većinu britanske robe jeste niža od one koju je uveo Evropskoj uniji. I da, Britanija može da se pohvali da je prva zemlja koja je postigla trgovinski sporazum sa SAD nakon uvođenja tarifa.

Ali carina od 10 odsto je i dalje carina od 10 odsto što je znatno više nego tokom Trampovog prvog mandata.

Pri tom, još nema mnogo konkretnih detalja u tom trgovinskom sporazumu.

Pre Trampove posete, Britanija je gajila nadu da će SAD ukinuti postojeću carinu od 25 odsto na izvoz čelika u Ameriku.

Međutim, ti planovi su sada stavljeni na čekanje, čime je britanska industrija čelika dovedena još bliže ivici propasti.

Prošlog meseca, treća po veličini železara u zemlji potpala je pod kontrolu države, nakon finansijskog kolapsa.

Kada je reč o spoljnoj politici Starmer je uspešno izbegao veće sporove. Iako je Donald Tramp izjavio da se ne slaže sa britanskim planom da prizna palestinsku državu nije oštro kritikovao Starmera zbog toga.

Iako je vešto izbegavao škakljiva pitanja, Kir Starmer nije uspeo da izvuče nikakve konkretne spoljnopolitičke obaveze od predsednika Trampa.

Tramp je doduše rekao da ga je ruski predsednik Vladimir Putin „ozbiljno razočarao“ jer nije okončao rat u Ukrajini, ali se nije obavezao da će pojačati pritisak na njega kako bi se postigao mirovni sporazum. Umesto toga, rekao je da će to učiniti tek kada NATO zemlje prestanu da kupuju rusku naftu i gas.

Jedna stvar koju Britanija ipak dobija od Trampa jeste – sve trampovskija politika.

Najdžel Faraž, lider stranke Reform UK, beleži znatno bolji rejting od Starmerovih laburista, uz obećanje da će „Učiniti Britaniju ponovo velikom“ i uvesti radikalne DOGE-stilske rezove britanske države.

Faraž neumoljivo napada Laburiste zbog njihovih problema sa ilegalnom imigracijom – tema koja je izazvala nelagodnost kod Starmera pred kraj inače pažljivo režirane konferencije za novinare.

Upitan o svojim merama za zaustavljanje ilegalne imigracije preko južne granice SAD, Tramp je poručio Starmeru da treba da „pozove vojsku“ da reši taj problem u Britaniji. Ovakav savet bi mogao dodatno da ojača samopouzdanje nemirne tvrde desnice u Ujedinjenom Kraljevstvu.

President Trump tells Starmer he must stop the migrant invasion by any means, even if by ushering in the military, because it destroys countries from within. pic.twitter.com/ab3iIbmReF

— Tommy Robinson (@TRobinsonNewEra) September 18, 2025

Ako je Starmerov cilj bio da izbegne političke „metke“ – bilo Trampove, bilo sopstvene – onda se može reći da je državna poseta bila uspešna.

Ali ako je cilj bio da se Trampova anglofilija pretoči u konkretne obaveze po pitanju trgovine i spoljne politike, Britanija će verovatno u tišini osećati da je dobila manje nego što je očekivala.