Posle Kolumbije i Britanija ne deli obaveštajne podatke sa SAD: „Ne žele da budu saučesnici u Trampovom ratu“

Odluka Velike Britanije predstavlja značajan raskid sa njenim najbližim saveznikom i partnerom u razmeni obaveštajnih podataka, i naglašava rastući skepticizam u vezi sa legalnošću američke vojne kampanje u Latinskoj Americi.

Godinama je Velika Britanija, koja kontroliše niz teritorija u Karibima gde ima razmeštene obaveštajne resurse, pomagla SAD da lociraju brodove osumnjičene za prevoz droge, kako bi ih obalska straža SAD mogla zaustaviti, pretražiti, zadržati posadu i zapleniti drogu, rekli su izvori.

Obaveštajni podaci su obično slati Zajedničkoj međuinstitucionalnoj radnoj grupi Jug (Joint Interagency Task Force South), jedinici stacioniranoj na Floridi koja uključuje predstavnike brojnih partnerskih zemalja i radi na smanjenju ilegalne trgovine drogom.

Međutim, ubrzo nakon što su SAD u septembru počele da izvode smrtonosne napade na brodove, Velika Britanija je postala zabrinuta da bi američka vojska mogla koristiti obaveštajne podatke koje su dali Britanci za izbor meta. Britanski zvaničnici veruju da američki vojni napadi, u kojima je poginulo 76 ljudi, krše međunarodno pravo, rekli su izvori. Pauza u deljenju obaveštajnih podataka počela je pre više od mesec dana, dodali su.

Šef UN za ljudska prava, Volker Turk, rekao je prošlog meseca da ti napadi krše međunarodno pravo i predstavljaju „vanpravna ubistva“. Velika Britanija se slaže sa tom procenom, rekli su izvori CNN-u.

Britanska ambasada u Vašingtonu i Bela kuća nisu odgovorili na zahteve za komentar. Zvaničnik Pentagona rekao je CNN-u da odeljenje „ne govori o pitanjima obaveštajnih podataka“.

Pre nego što je američka vojska počela da uništava brodove u septembru, suzbijanje ilegalne trgovine drogom obavljale su organe reda i Obalska straža SAD. Članovi kartela i krijumčari droge tretirani su kao kriminalci sa pravom na zakonit postupak — u čemu je Velika Britanija bila spremna da pomogne, rekli su izvori.

Administracija Trampa je, međutim, tvrdila da američka vojska može legalno da ubija osumnjičene krijumčare jer oni predstavljaju neposrednu pretnju po Amerikance i smatraju se „neprijateljskim borcima“ koji su u „oružanom sukobu“ sa SAD, prema memorandumu koji je administracija poslala Kongresu. Kancelarija za pravna mišljenja Ministarstva pravde izdala je stav, koji je i dalje poverljiv, kojim se podržava taj argument, izveštava CNN, a Tramp je više kartela droge označio kao „strane terorističke grupe“.

Bela kuća je više puta isticala da aktivnosti administracije „u potpunosti poštuju Zakon o oružanim sukobima“, oblast međunarodnog prava koja je namenjena sprečavanju napada na civile.

Međutim, pravni stručnjaci kažu da Zakon o oružanim sukobima i dalje važi za civilne krijumčare droge, i da označavanje grupe kao strane terorističke organizacije ne daje automatski ovlašćenje za upotrebu smrtonosne sile. Više brodova koje su pogodile SAD ili je bilo nepomično ili se okretalo kada su napadnuti, izveštava CNN, što dovodi u pitanje tvrdnju administracije da su predstavljali neposrednu pretnju koja se nije mogla rešiti zaplenom i hapšenjem.

Visoki američki zvaničnici odbrane takođe su izrazili skepticizam prema vojnim napadima. Komandant Južnog komandovanja SAD (SOUTHCOM), admiral Alvin Holsi, ponudio je ostavku tokom napetog sastanka prošlog meseca sa sekretarom odbrane Pitom Hegsetom i predsednikom Združenog generalštaba, nakon što je postavio pitanja o legalnosti napada, izveštava CNN.

Holsi će napustiti svoju funkciju u decembru, samo godinu dana nakon što je postao šef SOUTHCOM-a.

Advokati koji se bave međunarodnim pravom u Kancelariji generalnog savetnika Ministarstva odbrane takođe su izrazili zabrinutost zbog legalnosti napada, izveštava CNN. Više sadašnjih i bivših uniformisanih advokata reklo je CNN-u da napadi ne izgledaju zakonito. Portparol Hegseta ranije je negirao da su bilo koji advokati uključeni u operacije izrazili neslaganje.

Kanada, još jedan ključni saveznik SAD, koja već skoro dve decenije pomaže Obalskoj straži SAD u zaustavljanju osumnjičenih krijumčara u Karibima, takođe se distancirala od američkih vojnih napada.

Izvori CNN-u rekli su da Kanada namerava da nastavi partnerstvo sa Obalskom stražom u okviru Operacije Karibi. Međutim, zemlja je jasno stavila do znanja SAD da ne želi da njeni obaveštajni podaci budu korišćeni za ciljanje brodova za smrtonosne napade, dodali su izvori.

Portparol kanadske odbrane rekao je prošlog meseca kanadskim medijima da „treba naglasiti da aktivnosti Kanadskih oružanih snaga u okviru Operacije Karibi, koje se sprovode u koordinaciji sa Obalskom stražom SAD, predstavljaju odvojene i posebne aktivnosti“ u odnosu na američke vojne napade na osumnjičene brodove za drogu.

Kolumbijski predsednik Gustavo Petro rekao je u utorak da je na sličan način naredio svojim bezbednosnim snagama da obustave razmenu obaveštajnih podataka sa američkim bezbednosnim agencijama dok se napadi u Karibima ne zaustave, navodeći u objavi na X: „Borba protiv droge mora biti podređena ljudskim pravima naroda Kariba.“