Bugari se bune protiv uvođenja evra: „Uzimaće vam ušteđevinu i slati Ukrajini“

„Ako se Bugarska pridruži evrozoni, to će biti kao ukrcaj na Titanik“, rekao je za AFP Nikolaj Ivanov, penzionisani visoki zvaničnik, na nedavnom protetsu na kojem se poziva na zadržavanje valute zemlje, leva.

Od januara, protivnici uvođenja zajedničke evropske valute u Bugarskoj pokrenuli su proteste i zahtevaju referendum o tom pitanju, usred bujice dezinformacija. Sećanja na ekonomsku krizu iz 1996.-1997. u kojoj je bankrotiralo 14 banaka, a hiperinflacija je bila više od 300 posto takođe su se oživela, što je podstaklo opioziciju.

„Siromašni se boje da će još osiromašiti“

Nekoliko nedavnih anketa pokazalo je da je gotovo polovina ispitanika izjavila da se protivi pridruživanju Bugarske evrozoni. Rasprava je ponovno rasplamsala propagandu protiv EU, a mnogi od onih koji se protive usvajanju evra počeli su mahati ruskim zastavama.

Bugarska, koja se pridružila Evropskoj uniji 2007. godine, najsiromašnija je država u bloku, a siromašni se boje da će još osiromašiti, rekla je Boriana Dimitrova, predsednica instituta Alpha Research.

Desničari raspiruju strah

To je, s nepoverenjem u institucije nakon više godina nestabilnosti, stvorilo plodne uslove za strah stanovništva od 6,4 miliona ljudi od ekonomskih promena.

Strah su podstakle i neke političke skupine, uključujući krajnje desničarsku stranku Vazrazhdane, koja je juče u glavnom gradu pozvala na novi skup protiv evra.

Proruski predsednik zemlje Rumen Radev početkom maja dao je iznenađujuću najavu, takođe pozivajući na referendum o tom pitanju.

Ove nedelje optužio je vladu da ne provodi potrebne mere kako bi se najranjivijima omogućilo da izdrže šok usvajanja evra. Prema podacima Eurostata, trećina Bugara suočila se prošle godine s pretnjom siromaštva ili socijalne isključenosti.

U dezinformacijama koje se dele na društvenim mrežama lažno se tvrdi da će uvođenjem evra Brisel konfiskovati ušteđevine kako bi finansirao Ukrajinu.

U međuvremenu, proevropski glasovi bore se da ih se čuje. „U Sofiji i većim gradovima, stanovništvo, bogatije, obrazovanije i mlađe, to vidi kao logičan sledeći korak u procesu evropskih integracija“, rekla je Dimitrova.