Postoji zlatna prilika za Zapad: Ovo je način da se izazovu problemi u Kremlju

Kako tvrdi u analizi za Centar za evropske analize Čarls Salivan, autor knjiga „Motherland: Soviet Nostalgia in the Russian Federation“ i „Leaders of the Nation: Kazakhstan during the Twilight of the Nazarbayev Era the Russo-Ukrainian War“ koordinisani napori Zapada da uvere evroazijske zemlje da smanje veze sa Rusijom smanjili bi uticaj Moskve i izazvali probleme u Kremlju.

Iako su Belorusija, Jermenija, Kazahstan, Kirgistan, Tadžikistan i Rusija svi članovi Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti (OUKB), koju Kremlj vidi kao svoju nesporni sferu uticaja, ova grupa sa autoritarnim tendencijama nema snažnu, jedinstvenu svrhu i podložna je poremećajima.

Sistematskim udruživanjem instrumenata moći, zapadne države bi mogle zajednički raditi na izolaciji Moskve od nekih njenih saveznika kroz precizno podešenu strategiju po zemljama.

OUKB, koja je osnovana nakon raspada Sovjetskog Saveza, ima istoriju promenljivog članstva i nedoslednih reakcija na krize.

Nije intervenisala tokom etničkog nasilja u Kirgistanu 2010. godine, niti je branila Jermeniju tokom rata u Nagorno-Karabahu 2020. ili tokom narednih akcija Azerbejdžana od 2021. do 2023. godine. Jermenija je od tada suspendovala svoje učešće.

Međutim, OUKB je rasporedila snage u Kazahstan da uguši proteste i navodni pokušaj državnog udara u januaru 2022.

Nedostatak koherentnosti i koordinacije u organizaciji pokazao se u martu kada je generalni sekretar Imangali Tasmagambetov najavio da će biti spremni da pomognu Rusiji ako Evropska unija rasporedi vojni kontingent u Ukrajini, da bi njegovo izlaganje ubrzo bilo „pojašnjeno“ od strane portparola kako bi se izbeglo dalje zaoštravanje tenzija u grupi.

Iako bi Rusija teoretski mogla da se pozove se na Član 4 ustava OUKB da zatraži pomoć od saveznika, ona se umesto toga obratila Severnoj Koreji za dodatne trupe, oružje i građevinske radnike u Ukrajini.

Odsustvo grupe iz rata u Ukrajini, čak i tokom Prigožinovog ustanka i posle ukrajinskih incidenata i napada na Rusiju, ističe njenu inherentnu krhkost.

Nevoljnost Moskve da pozove na „savez na samrtničkoj postelji“ post-sovjetskih država proizilazi iz straha da će delovati slabo, izazvati odmazdu Zapada i neizvesnosti u vezi sa reakcijom članica.

Sa svoje strane, druge države OUKB žele da izbegnu uplitanje u ruski rat zbog straha od unutrašnje nestabilnosti i potencijalnog pogoršanja odnosa sa Zapadom.

Osećajući ranjivost Moskve, zapadne države bi trebalo da koriste instrumente moći da podstaknu članove OUKB da se distanciraju od Moskve, čime bi dodatno narušile ruski regionalni uticaj.

Jedan način da se iskoristi postojeće nezadovoljstvo u grupi jeste koordinisano slanje poruka. Članovi duboko ne veruju zapadnim pokušajima da podstaknu „obojene revolucije“, ali neuspeh Rusije u Ukrajini mogao bi se iskoristiti da se preoblikuje dijalog i angažman. Konstantno isticanje lošeg ruskog vojnog planiranja i ekonomskih problema moglo bi neke države navesti da preispitaju svoje savezništvo sa Moskvom.

Zapadne zemlje takođe mogu raditi na suzbijanju propagande Kremlja naglašavajući da je ruska invazija na Ukrajinu ogroman kriminalni zločin.

Neki članovi OUKB već se odupiru ruskim inicijativama meke moći koje imaju za cilj regrutovanje ljudi za borbu u Ukrajini, a zapadne zemlje treba da podsete lidere, naročito one koji su prisustvovali Pradi pobede u Moskvi, da nekontrolisana agresija ugrožava ključne principe međunarodnog pravnog poretka.

Međutim, članice ove grupe su ekonomski povezane sa Rusijom, a osim Tadžikistana, sve su članice Evroazijske ekonomske unije.

Ovo se ogleda i u njihovim diplomatskim stavovima, kao što je bio slučaj tokom glasanja Generalne skupštine UN o Ukrajini 2. marta 2022, kada je svet gotovo jednoglasno osudio rusku invaziju, ali je Belorusija glasala zajedno sa Rusijom protiv rezolucije, dok su drugi članovi OUKB bili uzdržani.

Ovaj trend se nastavlja i u vojnim nabavkama, pri čemu neki članovi, naročito Kazahstan i Belorusija, nabavljaju znatan deo naoružanja iz Rusije.

Zapadne države mogu pojačati svoje napore da pomognu članicama da se udalje od Moskve podsticanjem većih komercijalnih veza, povećanjem obrazovnih razmena i razvojem novih trgovačkih pravaca (poput Srednjeg koridora) koji zaobilaze Rusiju.

Zapad takođe mora biti čvrst i nametati ograničenja pojedincima i entitetima u zemljama OUKB koje pomažu Moskvi da izbegne sankcije.

Istovremeno, Zapad može koristiti pravne instrumente kako bi ohrabrio veću distancu od Rusije. Lideri država OUKB treba da razumeju da bi njihovo nemilosrdno gušenje i prinudno udaljavanje aktivista civilnog društva i demonstranata, pod određenim okolnostima, moglo dovesti do naloga za hapšenje od strane Međunarodnog krivičnog suda (MKS), što bi nepovratno narušilo njihove legate i oštetilo odnose njihovih zemalja sa zapadnim državama.

Neki članovi ostaju u organizaciji jer se plaše širenja nestabilnosti ukoliko Rusija oslabi, dok drugi strahuju od besa Moskve.

Značajnija distanca Tadžikistana i Kirgistana od Rusije nije verovatna zbog njihove zavisnosti od Moskve, a veoma je teško očekivati za Belorusiju koja se sve više pretvara u „vazalsku državu“. Nedavno predložene državne kontrole medija u Kirgistanu takođe predstavljaju razlog za zabrinutost.

Ali Zapad bi mogao da se fokusira na smanjenje disproporcionalnog uticaja Moskve na ostale članice — posebno onih koje nemaju želju da se zvanično priključe BRICS-u — poput Jermenije i Kazahstana.

Svaka alijansa se suočava sa neizvesnošću kada njena vodeća država, vođena revanšizmom i mitovima o imperiji, upušta sebe u iscrpljujući rat, i Zapad bi mogao da predloži članicama da se povuku pre nego što bude prekasno.

Potkopavanje ruskog uticaja zahtevaće kontinuiranu, dugoročnu posvećenost, a elementi dobre zapadne strategije već postoje, samo čekaju koordinaciju i odlučnu akciju. Veštim objedinjavanjem i korišćenjem svojih instrumenata, zapadne države mogle bi dodatno oslabiti Rusiju i podržati članice OUKB u ostvarivanju veće autonomije.