Čelnici EU: Samit ne sme da se završi bez odluke o finansiranju Ukrajine

Finansiranje Ukrajine ključna je tema samita 27-orice, kojima se danas pridružio ukrajinski predsednik Volodomir Zelenski, a ;lideri bi trebalo bi da odluče da li će desetine milijardi evra iz zamrznute ruske imovine biti iskorišćene kao garancija za kredit namenjen pokrivanju vojnih i finansijskih potreba Ukrajine u naredne dve godine.

Najveći deo te imovine, oko 193 milijarde evra, prema podacima iz septembra, nalazi se u briselskoj ;finansijskoj klirinškoj kući Euroklir (Euroclear), prenosi agencija AP.

„Nećemo napustiti Evropski savet bez konačne odluke o finansiranju ukrajinskih potreba za 2026. i 2027“, rekao je Košta novinarima uoči samita.

Fon der Lajen je rekla da podržava njegovu ideju da se samit ne može završiti bez rešenja za finansiranje Ukrajine u sledeće dve godine.

Na stolu su dve opcije koje je predložila Komisija. Prva je zajedničko zaduživanje za što bi garantovao evropski budžet, a druga beskamatni zajam Ukrajini na osnovu zamrznute ruske imovine koji bi trebalo da vrati tek ako i kada Rusija plati ratnu odštetu.

Za prvu opciju potrebna je saglasnost svih država članica koju je u ovoj situaciji nemoguće dobiti, a za drugu je dovoljna kvalifikovana većina.

Međutim, reparacijski zajam nailazi na nepopustljiv otpor Belgije u kojoj se nalazi najveći deo zamrznute ruske imovine, a još nekoliko zemalja je skeptično u pogledu korišćenja suverene imovine jer bi to bilo bez presedana.

„Dajte mi padobran i svi ćemo skočiti zajedno“, rekao je premijer Bart De Vever poslanicima belgijskog parlamenta neposredno pre početka samita. ;

Belgija strahuje da bi Rusija mogla da uzvrati merama odmazde i zato bi radije da Evropska unija pozajmi novac na međunarodnim finansijskim tržištima, umesto da se direktno osloni na zamrznutu rusku imovinu. Brisel takođe traži da se u plan uključe i zamrznuta ruska sredstva koja se nalaze u drugim evropskim zemljama, kao i da partneri garantuju da će klirinška kuća Euroklir ;imati dovoljno sredstava ukoliko se suoči sa pravnim postupcima.

Nemački kancelar Friedrih Merc najveći je zagovornik reparacijskog zajma.

„Znate moj stav, želim da zamrznutu rusku imovinu koristimo za finansiranje Ukrajine. Ne vidim bolju opciju“, rekao je Merz, dodajući da ima utisak da će se postići dogovor.

„Danas je pred nama jednostavan izbor: ili novac danas ili krv sutra“, rekao je poljski premijer Donald Tusk. Dodao je da tu ne govori o Ukrajini, nego o EU.

„Na nama je da donesemo odluku i to je pitanje sati. Mislim da svi evropski čelnici konačno moraju preuzeti odgovornost“, rekao je Tusk.

Mađarska i Slovačka protive se planu Ursule fon der Lajen o kreditu za reparacije. Osim Belgije, neodlučne su i Bugarska, Italija i Malta.

„Ne bih voleo Evropsku uniju u ratu“, rekao je uoči samita mađarski premijer Viktor Orban koji sebe vidi kao mirotvorca. . „Dati novac znači rat“, dodao je Orban koji je plan o kreidtu ;opisao kao „ćorsokak“ i rekao da je „cela ideja glupa“.

Druga važna tema koja bi se mogla nametnuti na današnjem samitu u Briselu je pitanje zaključivanja ugovora sa zemljama Merkosura (Mercosur), južnoameričkog bloka koji čine Argentina, Brazil, Urugvaj i Paragvaj, prenela je Hina iz Brisela.

Države članice treba da donesu dluku o tome kvalifikovanom većinom kako bi predsednica Komisije Ursula fon der Lajen mogla u subotu da otputuje u Brazil i potpiše taj trgovinski sporazum.

Međutim, Francuska i Italija traže da se to odloži i strahuje se da bi mogle lako okupiti blokirajuću manjinu.