Noćna mora uoči Božića: Tramp udvostručio suštinsku političku grešku koju je napravio i Bajden

Donald Tramp je u sredu uneo mračan, novi ton u tradiciju predsedničkih obraćanja naciji, prizivajući pakleni prizor „mrtve“ zemlje za koju tvrdi da mu ju je ostavio bivši predsednik Džozef Bajden, piše CNN u analizi.

Njegov cilj je bio očigledan – da skrene pažnju sa sopstvenog političkog pada.

Predsednici obično traže od televizijskih mreža prostor u udarnom terminu u prelomnim trenucima – kada se zemlja sprema za rat ili posle velikih tragedija.

Godine 2003. predsednik Džordž V. Buš obratio se naciji da objavi da su „u ovom času američke i savezničke snage u ranim fazama vojnih operacija čiji je cilj razoružavanje Iraka“.

U januaru 1986. predsednik Ronald Regan je uzvišenim rečima oplakivao sedam astronauta stradalih u katastrofi svemirskog broda Čelendžer, rekavši da su „napustili nemirne okove Zemlje da dotaknu lice Boga“.

Trampov božićni govor bio je lišen takve poezije. Umesto toga, izručio je sezonsku dozu svoje najdistopičnije retorike.

Jedina kriza je ona koja je njegov rejting oborila na 39 odsto, pokazalo je i istraživanje CNN i to nakon manje od godinu dana povratka na vlast.

„Nasledio sam haos i ja ga popravljam“, grmeo je Tramp. Amerikanci koji su se nadali priznanju i empatiji jer se bore sa visokim cenama hrane, stanovanja i zdravstvene zaštite, umesto toga su dobili lekciju jer, navodno, ne prepoznaju da uživaju u blistavom novom zlatnom dobu koje je on stvorio.

„Tokom poslednjih 11 meseci doneli smo više pozitivnih promena Vašingtonu nego bilo koja administracija u američkoj istoriji. Nikada nije bilo ničeg sličnog, i mislim da bi se većina s tim složila“, izjavio je Tramp.

Trampov govor, koji je počeo žestokim antiimigrantskim napadom, bio je poznat svakome ko je ikada prisustvovao nekom od njegovih mitinga. I verovatno je dobro prihvaćen među izuzetno lojalnim biračima iz njegove baze, sa kojima ima snažnu vezu.

Tramp nije delovao kao lider koji kontroliše ni sopstvenu političku sudbinu ni sudbinu nacije. Njegov govor je više ličio na jedan od njegovih ispada na mreži Truth Social, ispisanih velikim slovima, koji je oživeo pred kamerama.

Ali on je ujedno udvostručio jednu suštinsku političku grešku – istu onu koju je napravio i Bajden. Tramp je pokušao da natera Amerikance da odbace dokaze onoga što im je očito dok se bore sa visokim cenama i sveprisutnim osećajem ekonomske nesigurnosti, kakav milijarderi poput njega ne osećaju.

Nabrajao je statistike, tvrdeći da cene brzo padaju, da se rast plata naglo ubrzava i da je na milione Amerikanaca u mnogo boljoj poziciji nego kada je on stupio na dužnost.

Veliki deo tih podataka bio je preuveličan ili netačan. Predsednik je takođe prećutao da je međugodišnja stopa inflacije tačno ista kao u trenutku kada je preuzeo funkciju. Cene namirnica nisu pale u svim segmentima.

Milioni Amerikanaca dobijaju ogromna poskupljenja zdravstvenog osiguranja jer njegova administracija nije uspela da pronađe rešenje za istek pojačanih subvencija u okviru Obamakera. A stopa nezaposlenosti upravo je dostigla najviši nivo u poslednje četiri godine, dok spor rast plata dodatno pogoršava raspoloženje javnosti.

Gde Trampove veštine možda počinju da ga izdaju

Tramp, možda najveći stručnjak za brendiranje u istoriji američke politike, ranije je imao značajnog uspeha u preoblikovanju stvarnosti. Na primer, ubedio je milione građana u svoju netačnu tvrdnju da su izbori 2020. godine pokradeni.

U sredu je njegov zadatak bio da ubedi ljude da je postigao napredak u ublažavanju njihovih problema i da ih 2026. čeka mnogo bolje sutra.

Nije ostavio nikakvu dilemu u vezi sa porukom da je za sve što i dalje ne funkcioniše kriv Bajden. Ali ponavljanje ljudima, iznova i iznova i sve glasnijim tonom, da je sve sjajno, deluje kao politička strategija osuđena na neuspeh.

I dok je Bajdenova administracija mnogo toga uradila pogrešno – recimo, umanjivala značaj istorijske inflatorne krize – Tramp će verovatno dobijati sve slabiji efekat od neprestanog napadanja svog prethodnika.

Isto važi i za ugrožene republikance na međuizborima sledećeg novembra. Prema novoj anketi Univerziteta Kvinipejak, 57 odsto Amerikanaca smatra da je Tramp odgovorniji za trenutno stanje ekonomije, dok 34 odsto krivi bivšeg predsednika Bajdena.

Tramp se pojavio u dnevnim sobama širom zemlje, i na mobilnim telefonima građana, možda u najtežem političkom trenutku u svoja dva predsednička mandata.

Njegov rejting ubrzano pada. Izgubio je poverenje javnosti u svoju sposobnost da upravlja ekonomijom koja pokazuje sve više zabrinjavajućih signala. Zabrinutost birača zbog troškova života nazvao je „prevarom“ – etiketu koju u sredu nije ponovio.

Istovremeno se stvara utisak da gvozdena kontrola predsednika koji je izgradio svoj imidž na dominaciji i koji teži neograničenoj izvršnoj vlasti počinje da popušta.

Tramp je nedavno doživeo pobune republikanaca u Kongresu zbog dosijea Džefrija Epstajna, kao i protivljenje republikanskih kolega iz Indijane njegovim pokušajima prekrajanja izbornih jedinica pred međuizbore.

U zapanjujućoj izjavi, jedna od njegovih do tada najodanijih saveznica, kongresmenka iz Džordžije Marjori Tejlor Grin, rekla je ove nedelje za CNN da se u Republikanskoj stranci „brana lomi“ i da Tramp postaje „hromi patak“.

Najbolje što se može reći o Trampovom nastupu u sredu jeste da je radio ono što uvek radi: obraćao se svojoj bazi.

Ako Trampovi najvatreniji birači ne izađu na izbore u novembru, nade republikanaca da zadrže tesnu većinu u Predstavničkom domu biće potopljene.

Tramp je tvrdio da su njegova politika masovnih deportacija, tvrdi stav prema kriminalu i spoljnopolitički pristup „Amerika na prvom mestu“ vratili javnu bezbednost i globalni ugled SAD.

To će obradovati republikance na terenu. Ali posle besnog predavanja u sredu uveče, demokrate bi mogle biti još zadovoljnije što se Tramp, metaforički, sam upisuje na glasački listić za 2026. godinu nego što su lideri GOP-a.

Nakon što su se kamere ugasile, predsednik je ćaskao sa novinarima u Beloj kući, ispijajući dijetalnu koka-kolu i otkrivši da ga je da ga je za obraćanje zamolila njegova šefica kabineta Suzi Vajls.

„Rekla sam vam 20 minuta, i bili ste tačno 20 minuta“, rekla je Vajls predsedniku. Možda to objašnjava zašto je govor izgovarao užurbano, kao da žuri na avion.

Još nije sve izgubljeno za republikance

Pored toga što je bilo jedno od najglasnijih televizijskih predsedničkih obraćanja naciji u skorije vreme, Trampovo pojavljivanje bilo je i jedno od najdefanzivnijih.

Delovao je iskreno ljut zbog toga što ljudi ne pokazuju više zahvalnosti za njegove pokušaje da snizi cene lekova, za izvršnu uredbu usmerenu na veću pristupačnost stanovanja i za njegovu nameru da Amerikance učini bezbednijima kontroverznom strategijom slanja pripadnika Nacionalne garde u gradove poput Vašingtona.

Ali samosažaljenje je retko dobitna politička osobina. A grditi birače neobičan je način da se pridobije njihova podrška.

Kocka još nije definitivno bačena pred međuizbore sledeće godine, niti kada je reč o Trampovom nasleđu u drugom mandatu.

Mnogi predsednici pre njega mučili su se s porukama u periodima ekonomskih iskušenja. Neki su uspeli da povrate politički zamah.

Smirenije objašnjenje oblasti u kojima je Tramp postigao uspehe – na primer, snižavanje cena goriva – moglo je biti mudriji izbor.

On ipak ima razloga da se nada da bi se plima mogla okrenuti 2026. godine. Njegova poreska smanjenja stupiće na snagu početkom naredne godine i mogla bi popraviti raspoloženje birača.

Bonus od 1.776 dolara za pripadnike vojske, koji je najavio u sredu, mnogim Amerikancima delovaće pohvalno i patriotski.

Ako šef Federalnih rezervi kojeg on imenuje snizi kamatne stope brže nego sadašnji predsednik Feda Džerom Pauel, ljudi bi mogli da dobiju jeftinije hipotekarne kredite. (Ovaj potez, međutim, može imati i suprotan efekat i podstaći bržu inflaciju, ponovo podižući cene.)

Štaviše, iste ankete koje pokazuju da je Tramp nepopularan otkrivaju i da birači i dalje nemaju mnogo poverenja u demokrate, uprkos velikim pobedama te stranke ove godine na guvernerskim izborima u Nju Džerziju i Virdžiniji, gde je pristupačnost bila ključna tema.

Ipak, predstoje ozbiljni izazovi. Troškovi hrane, kirije, hipoteka, brige o deci, zdravstvene zaštite i električne energije rastu brže od plata. A Tramp je delimično sam sebi stvorio ovaj problem: tokom kampanje 2024. obećavao je da će sniziti troškove života i tvrdio da će to biti lako.

U sredu uveče Tramp je pokazao i da neće promeniti jednu politiku za koju mnogi ekonomisti smatraju da je pogubna po privredu i ključni uzrok rasta cena.

„Veliki deo ovog uspeha ostvaren je zahvaljujući carinama. Moja omiljena reč ‘carine’  koje su druge zemlje decenijama uspešno koristile protiv nas, ali više ne“, rekao je Tramp.

Postoje određeni dokazi da su carine navele neke kompanije da presele proizvodnju u SAD – na primer u auto-industriji. Ali nove fabrike i investicije zahtevaće godine da bi imale efekta i neće umiriti birače koji žele promene odmah.

Tramp je završio svoje obraćanje izlažući poruku s kojom će republikanci izaći pred birače sledeće godine, a koju će verovatno detaljnije razraditi u govoru o stanju nacije.

„Ponovo činimo Ameriku velikom. Večeras, posle 11 meseci, naša granica je bezbedna. Inflacija je zaustavljena, plate rastu, cene padaju. Naša nacija je snažna. Amerika je poštovana i naša zemlja se vratila jača nego ikada. Na pragu smo ekonomskog buma kakav svet nikada nije video.“

Jedno je to reći. Sasvim drugo je naterati zemlju da u to poveruje.