Čudno iznenađenje izbegličkim talasom

– Odgovarajući na to pitanje za Radio slobodna Evropa bivši diplomata i sarajevski novinar Zlatko Dizdarević kaže da mu je iznenađenje EU izbegličkim talasom veoma čudno. „Mislim da to jeste stvaranje sanitarnog obruča, pri čemu je najdramatičnija konsenkvenca te činjenice što Evropa time ruši temelje na kojima se ona sama nalazi“, ističe Dizadarević.

Ističući da se upravo vratio iz Brisela, gde je imao prilike da razgovara sa brojnim sagovornicima, beogradski diplomata i politikolog Ivo Visković kaže da se u centru Unije ne smatra da je reč o saniratnom kordonu. „Oni smatraju da se ne radi o sanitarnom kordonu a boje se verovatno da bi organizovani prihvat tih ljudi, a pogotovo njihov transport još više podsticao na dolazak. Najveći problem je dogovor ko će da ih primi i tu se pokazuje velika sebičnost članica EU. Veoma malo ih je spremno da bude solidarno i da učini čak i ono što objektivno finansijski i ekonomski može“, navodi Visković za RSE.

Sa druge strane, predsednik fondacije „Hajnrih Bel“ Ralf Fuks podseća da Evropa ima instrumente kojima može da ublaži nepotrebne patnje izbeglica na moru i kopnu: višenedeljno pešačenje kroz razne zemlje u kojima uglavnom nisu prijateljski dočekivani. „Trebalo bi uspostaviti režim po kome bi izbeglice mogle da se prijave za legalan ulazak u EU već u kampovima u Turskoj, Libanu, Jordanu, možda Libiji. Dakle, potrebna je prva linija za registraciju kako bi se odlučilo ko može da uđe u Evropu, pre nego što stignu do njenih granica. Treba da tražimo rešenje u rasponu od kontrole granica i legalnog ulaska za izbeglice koje su ugrožene i imaju pravo da traže azil u skladu sa Ženevskom konvencijom“, kaže Fuks.

Ivo Visković podseća i na brod prepun Jevreja koji je plovio od države do države bežeći od Hitlerovih koncentracionih logora i koga su redom slali dalje od Kube, SAD i mnogih evropskih država. Solidarnost je ispit koji mnogo puta u istoriji, kao ni danas, nije položen. „Činjenica je da zapadne zemlje imaju logističke kapacitete kojima bi to mogle rešiti. Ali se verovatno boje da, ukoliko krenu tim putem, da sami rešavaju pitanje transporta izbeglica, da će tek onda otvoriti Pandorinu kutiju i da će milioni ljudi krenuti ka Evropi“, tumači Visković zašto Brisel, između ostalog, nije pravovremeno delovao.

Incidenti i napeta situacija u migratskoj krizi nastavljeni su i juče. Nemačka policija saopštila je da je u sportskoj hali koja je trebalo da bude stavljena u upotrebu kao centar za prihvat izbeglica u saveznoj državi Baden-Virtenberg podmetnut požar. Kako prenose agencije, policija iz grada Hajlbrona navodi da se niko nije nalazio u sportskoj hali u vreme izbijanja požara, a zbog štete koju je izazvala vatra sada nije moguće ući u tu zgradu. Policija je navela i da je tokom vikenda broj izbeglica koje ulaze u Nemačku neznatno pao – na 1.710 prema 1.985. Nemačka je nedavno ponovo uvela graničnu kontrolu.

Na političkoj sceni u Berlinu prisutni su i glasovi koji se zalažu za stroža pravila za odobravanje azila. „Oni koji nisu u opasnosti moraju što je brže moguće da napuste Nemačku“, kaže poslanica Bundestaga iz redova Hrišćansko-socijalne unije Gerda Haselfelt za list Velt. „Moramo da odredimo prioritete. Potrebna nam je energija i resursi za one koji beže od rata i progona“, ističe ona.

Napad u Alepu

Najmanje 14 civila, među kojima sedmoro dece, poginulo je u nedelju kada su pobunjenici granatirali četvrt grada Alepa, na severu Sirije, koji je pod kontrolom vladinih snaga, prenose agencije. Tvrdi se da je gađana četvrt Al Midan koja je centar napredne jermenske zajednice. Alepo, koji je nekada bio trgovinski centar Sirije, podeljen je 2012. na veći zapadni deo koji kontrolišu vladine snage, i na istočni, pod kontrolom pobunjenika.

Keri apelovao na Rusiju

Američki državni sekretar Džon Keri poručio je da sirijski predsednik Bašar al-Asad mora da napusti položaj, ali da trenutak za njegov odlazak mora da bude utvrđen pregovorima. Govoreći u Londonu, posle susreta sa britanskim ministrom spoljnih poslova Filipom Hamondom, Keri je apelovao na Rusiju i Iran da iskoriste svoj uticaj u Siriji da bi ubedili Asada da pregovara.