Da li je Tramp nasamario Putina

Ali, može biti i da Tramp „vuče“ Putina za nos. Tramp voli Putina, ili samo tako kaže. U svom hiperboličnom rialiti – TV stilu, Tramp hvali Putinov stil rukovodstva i tvrdi da može poboljšati američke odnose sa Kremljom.

Letos, tokom bilateralnog susreta u Helsinkiju, Tramp je čak stao na stranu Putina, bivšeg operativca KGB, u odnosu na američke bezbednosne zvaničnike vezano za pitanje ruskog mešanja u američke izbore 2016. Putin, sa svoje strane, jeste bio za Trampa (ali, naravno nije se mešao u Trampovu korist) jer oni dele želju da poboljšaju bilateralne odnose.

Sada, više nego ikada, Putinu je potrebno američko prijateljstvo. Iako je reizabran za predsednika na izborima u martu, njegov rejting je pao na 45 odsto. Rusi se sa gorčinom sećaju ekonomske nesigurnosti koje su donele sankcije Trampovog prethodnika Baraka Obame, nakon što je Rusija aneksirala Krim 2014. (potez koji je prvobitno ojačao stopu podrške Putinu).

Narodno nezadovoljstvo u Rusiji podstaknuto je penzionom reformom vlasti, koja uključuje povećanje starosne granice za odlazak u penziju. To bi moglo dodatno da se pogorša „zamorom od animoziteta“ među Rusima koji su se prosto umorili od Putinove ratoborne spoljne politike u Ukrajini i Siriji i njegove nepopustljive antizapadne propagande.

Na nesreću Putina, Tramp je malo učinio da poboljša bilateralne odnose uprkos nekim diplomatskim uvertirama, uključujući i nekoliko poziva Putinu da poseti Belu kuću. Iako Trampova otuđenost od američkih saveznika ide u prilog Putinovoj navodnoj želji da oslabi Zapad, malo je verovatno da je on preduzeo ove korake zbog Putina. U međuvremenu, SAD pod Trampom je primenila dodatne sankcije koje je Rusija sama osudila kao „drakonske“.

U martu, kao odgovor na napad nervnim gasom na Sergeja Skripalja i njegovu ćerku u Britaniji, Trampova administracija je proterala 60 ruskih diplomata, najveći broj od sovjetske ere. Za Putina, sam tajming da se povuče ovakav potez koji je usledio nakon Trampove srdačne čestitke Putinu na izbornoj pobedi – bio je još više razdražujući.

Narednog meseca, američko Ministarstvo finansija sankcionisalo je 20 ruskih pojedinaca i kompanija, među njima i naftne i aluminijumske tajkune Olega Deripasku i Alekseja Milera – što je izazvalo pad cena akcija pogođenih firmi. U avgustu, Trampova administracija je zabranila američkim kompanijama da prodaju gasne turbine i elektronsku opremu Rusiji zbog potencijalne vojne primene ovih proizvoda.

Štaviše, Trampova odluka da uvede tarife na uvoze aluminijuma i čelika, iako se specijalno ne odnosi na Rusiju, koštaće rusku ekonomiju više od tri milijarde dolara naredne godine. Nedavno je Tramp objavio da namerava da se povuče iz Sporazuma o nuklearnih snagama srednjeg ranga – bilateralni oružani dogovor koji datira još iz perioda Hladnog rata. Iako obe strane već dugo jedna drugu optužuju za narušavanje pomenutog sporazuma, ideja o samom napuštanju oružane kontrole uvek se činila isuviše opasnom, sve do Trampa.

Kremlj ostaje spreman da veruje da je Trampov neuspeh da ispuni svoje obećanje da će poboljšati veze rezultat protivljenja u Kongresu, ne spominjući demonizaciju Putina u očima američkih demokrata i medija.

Istina je da ni demokrate ni mediji nisu imali puno uspeha u zauzdavanju Trampa. Čak i republikanci, kritičari Trampa poput Lindsi Grahama i Teda Kruza, „ližu čizme“ Trampu. Imajući u vidu da Tramp kinji pojedine i u svojoj partiji, malo je verovatno da su za njegov neuspeh da „pruži ruku“ Putinu krivi drugi.

Verovatnije objašnjenje za Trampovu „izdaju“ Putina jeste njegova topla retorika, koja je dolazila iz njegovih usta, vođena željom za podizanjem sopstvenog rejtinga, a ne u bilo kakvom drugom interesu a kamoli posvećena pomoći Kremlju. Razmislite o tome kako su Trampove prvobitne uvertire prema drugom jakom državniku kineskom predsedniku Si Đinpingu otvorile put ka trgovinskom ratu protiv zemlje, koju Tramp sada predstavlja kao američkog neprijatelja.

Naravno, svet može da očekuje od Trampa kršenje obećanja i kapriciozna ponašanja. Ono što iznenađuje jeste kako Putin toliko loše „čita situaciju“. Kako tako oštar posmatrač SAD, čija je bivša špijunska karijera koristila da dešifruje ljude, motive i namere, ne uspeva da prepozna lažna Trampova obećanja?

Ako neko zna da akcije govore više od reči, to je Putin, čije reči često sadrže transparentna poricanja dokumentovanih nepravilnosti, od mešanja u američke izbore do kršenja sporazuma. Pa ipak, Putin nastavlja da ignoriše Trampove akcije i traži nove sastanke „kako bi dotakao bazu“ sa neverovatnim predsednikom SAD.

Izgleda da Putin misli da koristi strateški nekompetentnog Trampa za svoje ciljeve. Činjenica je da je Tramp uvukao sve u svoj TV svet rijalitija, u kojem senzacija, preuveličavanje i dezinformacije služe njegovom jedinom istinskom cilju: da bude „poslednji preživeli“ na ostrvu. Kad Putin konačno shvati da je nasamaren, svet će verovatno platiti visoku cenu u smislu političke stabilnosti, strateške bezbednosti i štete po životnu sredinu. I Putin će morati da plati zbog toga.

Autorka je profesorka međunarodnih odnosa u Novoj školi. Saradnica je Instituta za svetsku politiku.

Copyright: Project Syndicate, 2018.

www.project-syndicate.org