Da li je Tramp popularniji nego što pokazuju ankete?

Donald Tramp nije popularan predsednik. Ili ipak jeste?

Istraživanja javnog mnjenja godinu dana nakon početka drugog Trampovog mandata pokazuju da je jedini predsednik SAD koji je nepopularniji od njega – on sam, iz vremena svog prvog mandata.

Prema istraživanju centra „Pju riserč“, objavljenom pre par dana, samo 37 odsto Amerikanaca pozitivno ocenjuje Trampov dosadašnji učinak. Slične podatke je u decembru objavio „Galup“.

Jasno je da Trampov rejting obaraju stavovi pristalica demokrata među kojima ima jednocifrenu podršku.

Opala je podrška umerenih birača, koji se ne izjašnjavaju ni kao republikanci ni kao demokrate, a koji su pomogli Trampu da uđe u Belu kuću. U pomenutoj anketi „Galupa“ samo jedan od četiri nezavisna birača odobravao je Trampov učinak.

Trampova podrška među republikancima je takođe opala, ali je i dalje je u „pozitivnoj zoni“: više od polovine njih podržava njegovu politiku.

„Imamo predsednika koji istorijski gledano ima prilično malu podršku. Ali podrška koju ima deluje potpuno čvrsto – izgleda da gotovo ništa ne može da odvoji verovatno 80–85 odsto republikanskih birača od njega“, rekao je za DW Džon Mark Hansen, politikolog sa Univerziteta u Čikagu.

Mada je Tramp ispunio obećanja data u izbornoj kampanji – uveo opsežne carine i strog pristup kontroli imigracije – njegova obećanja da će obuzdati inflaciju, poboljšati životni standard i opšte stanje ekonomije tek treba da se ostvare.

„Podrška predsedniku nikada nije veća nego u prvoj godini mandata. Vremenom rejting obično opada, delom zato što su data nerealna obećanja koja se ne mogu ispuniti. A kod predsednika Trampa, mislim da je ključno to što Amerikanci veoma brinu o stanju ekonomije i o sopstvenom novčaniku“, rekla je za DW Ketrin Dan Tenpas, stručnjakinja sa Univerziteta Virdžinija, pri Miler centru.

Iako teme poput imigracioniih racija u gradovima, koje su dovele do smrti dvoje građana, izazivaju bes levo orijentisanih birača, Tenpas kaže da bi upravo te, tradicionalno jake tačke za Trampa, mogle da odbiju centrističke i umereno desne Amerikance.

„Naravno, mnoge demokrate posebno mnogo brinu o onome što se dešava u Mineapolisu i drugim gradovima širom zemlje gde su raspoređene snage ICE-a“, rekla je Tenpas.

„Kod nezavisnih birača i možda kod republikanaca koji nisu lojalni Trampu, mislim da raste osećaj distance zbog onoga što se dešava.“

Međuizbori u novembru – „referendum“ o predsedniku

Tokom prve godine Tramp je u velikoj meri mogao da vlada bez opozicionih prepreka zahvaljujući republikanskoj kontroli Kongresa i odluci Vrhovnog suda iz 2024. koja predsedniku daje širok imunitet.

To bi moglo da se promeni posle međuizbora u novembru, na kojima se ponovo bira svih 435 mesta u Predstavničkom domu, kao i trećina Senata.

Republikanci trenutno kontrolišu i Predstavnički dom i Senat, ali svojevrsni referendum o Trampu zabrinjava njegove saveznike u Kongresu, jer bi desetak ključnih „ljubičastih“ izbornih okruga — neizvesnih trka između republikanskih i demokratskih kandidata — moglo da pripadne njegovim protivnicima, što bi potencijalno dovelo do gubitka kontrole nad Predstavničkim domom.

Za birače je ekonomija glavna tema

Otkako je ponovo u Beloj kući, Trampove carine uzdrmale su svetsku trgovinu, smanjenje strane pomoći unazadilo je decenije napretka u međunarodnom razvoju, napadi na Iran i potez prema bivšem predsedniku Venecuele iznenadili su one koji ga vide kao simbol izolacionističke Amerike, dok su njegove ideje o pripajanjuGrenlanda i Kanade kao teritorija SAD razbesnele dugogodišnje saveznike.

Međutim, posmatrači smatraju da su te teme bledunjave u poređenju s ključnim domaćim pitanjima koja će verovatno dominirati uoči međuizbora.

Tramp se retko obazirao na negativne percepcije van SAD. Unutar zemlje pokazao je više fleksibilnosti, što se vidi i u njegovoj nedavnoj retorici o „deeskalaciji“ racija ICE-a.

„Gotovo uvek je ekonomija tema broj jedan“, rekao je Tod Belt, politikolog sa Univerziteta Džordž Vašington, uz jednu napomenu.

„U meri u kojoj spoljna politika postane tema na međuizborima, to je pokazatelj da vlast nije bila dovoljno usredsređena na unutrašnje probleme, što birači obično očekuju.“

Ima još vremena da se promene stavovi

Tenpas se slaže, i dodaje: „Mislim da su stvari poput Mineapolisa, Čikaga, Los Anđelesa, slanja vojske, ICE-a — to je biračima ubedljivije.“

„Do izbora ima još mnogo vremena, a stavovi Amerikanaca o politici su promenljivi. Ono što je danas u vestima, sutra možda neće biti“, rekao je Tod Belt i dodao:

„A predsednik je majstor skretanja pažnje, što mu ide u prilog – samo zato što sada pričamo o imigraciji, ne znači da u oktobru nećemo govoriti o nečemu sasvim drugom“.