Dakle, želite izbore u Ukrajini?

Prema poslednjim podacima, samo 15 odsto Ukrajinaca podržava izbore tokom rata, dok 69 odsto podržava da predsednik Zelenski ostane na funkciji do kraja vanrednog stanja.

To ne znači da je poverenje u vladu ogromno. Nije. U decembru je samo 45 odsto ispitanika izrazilo poverenje u predsednika, a poverenje u vladu i Vrhovnu Radu je na istorijskom minimumu.

Pa kako bi Ukrajina to mogla da uradi?

Godine 2019. 450-člana Vrhovna rada usvojila je novi izborni zakon, prevodeći Ukrajinu na proporcionalni izborni sistem, podseća u analizi za CEPA Katerina Odarčenko, predsednica PolitA instituta za demokratiju i razvoj.

Prema ovom sistemu, političke stranke predlažu kandidate. Nova struktura je zadržala vezu između predstavnika i zajednica koje predstavljaju.

Međutim, rat na istoku zemlje i aneksija Krima jasno su zakomplikovali ovaj model. Ostaje nejasno kako će kandidati predstavljati okupirane teritorije, što potencijalno dovodi do nedovoljne zastupljenosti ratom pogođenih regiona.

Izborne jedinice su doživele drastične promene zbog rata. Neki su sada retko naseljeni zbog aktivnog sukoba ili okupacije, dok su drugi porasli zbog priliva interno raseljenih lica (IRL).

Ova neravnoteža bi mogla da poremeti zastupljenost u Vrhovnoj radi, pri čemu neki regioni dobijaju nesrazmerno visok ili nizak nivo zastupljenosti.

Centralna izborna komisija (CIK) je odgovorna za organizovanje izbora, rukovodeći se Ustavom i raznim zakonima.

Proces počinje pripremnom fazom, koja uključuje određivanje datuma izbora, formiranje izbornih komisija i ažuriranje biračkih spiskova.

U fazi registracije kandidata i stranke, CIK proverava zakonsku usklađenost kandidata, registruje ih i izdaje potvrde. Komisija takođe prati poštovanje pravila kampanje i organizuje štampanje i distribuciju glasačkih listića.

Na dan izbora, CIK koordinira rad izbornih komisija, osiguravajući transparentnost i pristupačnost u procesu glasanja.

Kada se biračka mesta zatvore, glasovi se prebrojavaju i prosleđuju okružnim izbornim komisijama, koje zatim šalju rezultate CIK-u na konačan tabelarni prikaz.

Nakon izjašnjavanja, komisija razmatra sve žalbe i osigurava zakonitost procesa.

Međutim, ukrajinski izborni proces nije ostao imun na politički pritisak. Političke ličnosti su 2019. pokušale da izvrše pritisak na CIK, posebno u vezi sa registracijom Andrija Kljujeva, bivšeg člana Partije regiona (proruske političke partije).

Slično tome, predsednički izbori 2010. bili su poremećeni navodima o manipulaciji glasanjem i političkom mešanju, što je stavilo kredibilitet izbornog procesa pod izvesno opterećenje.

Imajući u vidu ovu istoriju, postoji zabrinutost da bi spoljne ili unutrašnje snage mogle ponovo pokušati da izvrše uticaj na CIK tokom budućih izbora, posebno u ratnim uslovima.

Bez obzira na to, nikada se nije tvrdilo da su ukrajinski izbori namešteni na isti način kao i glasovi u Rusiji, gde su stručnjaci sugerisali da su prošlogodišnji predsednički glasovi za Putina uključivali čak 50 odsto lažnih listića, što je ekvivalentno oko 22 miliona glasova.

Ukrajina ima živahan višestranački sistem, sa 370 registrovanih političkih partija do 2022. Glavni akteri su Partija Sluga naroda Vladimira Zelenskog, Batkivščina, Evropska solidarnost i Glas (Holos).

Politička konkurencija je bila posebno intenzivna pre rata, a sadašnja stranka, Sluga naroda, osigurala je dominantnu poziciju na parlamentarnim izborima 2019.

Politički pejzaž tokom rata se, međutim, dramatično promenio. Politička konkurencija je oslabila jer su mnogi političari ili marginalizovani ili fokusirani isključivo na napore vezane za rat.

Sankcije protiv bivšeg predsednika Petra Porošenka, istaknute opozicione ličnosti, dodatno su zakomplikovale političku atmosferu.

Štaviše, mogućnost organizovanja kampanja je postala teža, pošto logistički izazovi održavanja izbora u ratu, zajedno sa neizvesnim vremenskim okvirom za izbore, ostavljaju političke partije da se bore da efikasno funkcionišu.

Finansijski, političke grupe su pod pritiskom. Pošto su mnogi Ukrajinci srednje klase raseljeni u inostranstvo i ograničeni resursi na raspolaganju, rizik oslanjanja na oligarhijsko finansiranje ili spoljne izvore, uključujući Rusiju, postaje značajna zabrinutost.

Prethodni slučajevi, kao što je finansiranje proruskih političkih partija kao što je grupa Opoziciona platforma – Za život, povezana sa Viktorom Medvedčukom, saveznikom Kremlja koji je donirao milione dolara, naglašavaju ranjivost ukrajinskog izbornog sistema prema strancima.

Mediji igraju ključnu ulogu u ukrajinskom izbornom procesu. Pre rata, zemlja je imala više od 150 TV kanala, sa velikim nacionalnim emiterima koji su dostizali široku publiku.

Međutim, od invazije Rusije, medijski pejzaž se smanjio, a mnogi mediji su prenamenjeni za rat. Teleton Ujedinjenih vesti, pokrenut kao odgovor na invaziju Rusije u punom obimu u februaru 2022. godine, okupio je više emitera kako bi pružili jedinstven front u suprotstavljanju ruskoj propagandi.

Uprkos uspehu na početku rata, Unified News se suočio sa sve intenzivnijim kritikama. Istraživanje USAID-Internews-a iz 2024. godine otkrilo je da, iako 86 odsto Ukrajinaca zna za teleton, samo 47 odsto ga gleda.

Pojavila se zabrinutost zbog nedostatka uređivačke nezavisnosti, a mnogi gledaoci vide emisije kao pristrasne ili pod kontrolom vlade. Ovo ima jasne implikacije na izborni proces.

Sve veće oslanjanje na platforme društvenih medija, posebno Telegram, za konzumiranje vesti (73 odsto), dodaje još jedan sloj složenosti, pošto je ove platforme teže regulisati i pratiti zbog dezinformacija.

Pozitivna strana glasanja bila bi da se obezbedi politički dijalog i borba protiv ruskih dezinformacija.

Izbori bi pružili platformu za demokratsko učešće i pomogli da se povrati poverenje u vladine institucije.

S druge strane, praktični izazovi organizovanja izbora usred rata – kao što su neizvesnost oko datuma izbora, ograničena finansijska sredstva i potencijal za spoljno mešanje – čine proces veoma složenim.

Rizik od oligarhijskog ili stranog uticaja, posebno iz Rusije, ostaje značajna zabrinutost.

A zahtevi za ukrajinski izborni sistem bili bi izvanredni. UN kažu da je 10,6 miliona Ukrajinaca od predratne populacije od oko 41 milion raseljeno unutar zemlje ili živi u inostranstvu.

Trećini ljudi potrebna je humanitarna pomoć, a trećina nacionalne teritorije je kontaminirana minama ili ubojnim sredstvima.

Dva miliona domova je uništeno, a trećina predratnih radnih mesta je izgubljena.

U međuvremenu, izvesno je da bi Rusija nastojala da utiče na izbore kroz podršku ekstremno desničarskim ili levičarskim političarima, kao što je to činila drugde, iako su ulozi u Ukrajini za Kremlj daleko veći i može se očekivati da će se njeni napori to odraziti.

Rezultat koji se ne bi dopao Moskvi doneo bi tvrdnje o nepravednosti i vrlo verovatno povratak sukobu.

U slučaju prekida vatre, Ukrajina ipak treba da razmisli o tome kako da reši ova pitanja. Možda će morati da razmotri izborne reforme, fokusirajući se na razjašnjavanje kandidatskih lista, poboljšanje konkurencije u medijskom prostoru i zaštitu integriteta izbornog procesa od spoljnih pretnji.

Samo kroz takve reforme Ukrajina može osigurati da budući izbori budu slobodni, pošteni i istinski reprezentativni za njen narod. Ipak, ovo bi bili najteži izbori koje je Evropa videla neposredno nakon Drugog svetskog rata.