Dan pobede u Moskvi: Pet stvari na koje treba obratiti pažnju

Poslednjih godina, parada na Dan pobede na Crvenom trgu takođe je poslužila kao kulisa za predsednika Vladimira Putina da veliča moskovski rat u Ukrajini, dok broj ruskih žrtava – mrtvih i ranjenih – prema zapadnim procenama prelazi tri četvrtine miliona.

Za posmatrače Kremlja, 9. maj je događaj za „čitanje između redova“, pružajući naznake o promenama u razmišljanju Putina, koji je sada u svojoj 26. godini kao vodeći lider zemlje, i vladinim politikama u širem smislu.

Posebno ove godine, na 80. godišnjicu kapitulacije nacističke Nemačke  i više od tri godine od početka invazije na Ukrajinu.

„Pobeda u Velikom otadžbinskom ratu je kamen temeljac političke mitologije Vladimira Putina – osnova njegove cele verzije svetske istorije“, rekao je Mihail Zigar, prognani ruski novinar i autor knjiga, u jednom eseju. „Kremlj se mjesecima pripremao za ovaj trenutak; to je centralni deo propagandnog kalendara režima.“

Evo nekoliko stvari na koje treba obratiti pažnju 9. maja.

Koji rat tačno?

Više od 27 miliona ljudi – vojnika i civila – poginulo je u Sovjetskom Savezu tokom onoga što Rusi nazivaju Velikim otadžbinskim ratom. To je bila neviđena devastacija, a poraz nacista se dugo slavio kao dokaz hrabrosti Rusa, Ukrajinaca, Belorusa i drugih nacionalnosti koje su patile.

U godinama otkako je postao predsednik 2000. godine, Putin je koristio ove događaje da ojača svoj položaj među veteranima. Takođe ih je koristio da kritikuje Zapad, umanjujući ulogu saveznika u porazu nacista i kritikujući Sjedinjene Američke Države, posebno.

U govoru povodom Dana pobede 2007. godine, Putin je indirektno uporedio američku politiku sa politikom nacističkog Trećeg rajha.

Nakon invazije u februaru 2022. godine, Putin je osigurao da „neonacisti“ budu istaknuti deo njegovih govora, ponavljajući neosnovanu optužbu Kremlja koja opravdava invaziju na Ukrajinu: da zemljom upravlja „nacistička“ hunta.

Ko gde sedi?

Prema Kremlju, više od dvadeset svetskih lidera je preliminarno prihvatilo poziv da prisustvuje događajima u Moskvi, iako su otkazivanja u poslednjem trenutku moguća.

Očekuje se da će prisustvovati nekoliko lidera iz bivših sovjetskih republika poput Belorusije, Kazahstana i Azerbejdžana, kao i lideri iz Bolivije, Kube, Venecuele, Laosa, Brazila i drugih. Nijedan lider iz Evropske unije neće prisustvovati, osim slovačkog premijera Roberta Fica koji je ranije iznosio kritičke komentare o Ukrajini.

Sve oči će biti uprte u kineskog predsjednika Si Đinpinga, koji je postao ključni saveznik Moskve u njenom ratu protiv Ukrajine.

Peking je nastavio da kupuje rusku naftu i gas, pomažući da se finansira ratni napor Moskve i održi ruska ekonomija. Uprkos poznatim neslaganjima, Peking nije javno kritikovao rusku invaziju.

„Slika Si Đinpinga u Moskvi naglašava rastuću napetost u srcu kineske spoljne politike“, rekla je Patricia Kim, istraživačica u Institutu Brookings u Vašingtonu, u jednoj analizi.

„Njegovo strateško partnerstvo sa Rusijom sve više se sukobljava sa njegovim širim ambicijama da bude viđen kao odgovoran globalni lider, kao stabilna alternativa onome što prikazuje kao američku nestabilnost i zapadni pad.“

Prikaz vojne opreme

Tokom Hladnog rata, parade povodom Dana pobede bile su retke pojave; najveći godišnji događaj umesto toga se održavao u novembru, u znak sećanja na Boljševičku revoluciju 1917. godine, često sa demonstracijom sovjetske vojne tehnologije.

Zapadni analitičari su pažljivo proučavali dužine i širine raketnih cijevi i lansirnih kamiona, pokušavajući da utvrde da li Moskva ima prednost u utrci u naoružanju.

Drske demonstracije vojne opreme postale su norma tokom protekle decenije, posebno kako je Kremlj ulagao novac u modernizaciju i ponovno naoružavanje vojske.

Počevši od parade na Crvenom trgu 2015. godine, zvaničnici su prikazali novi borbeni tenk, Armata T-14. Uprkos javnim prikazima, vozilo nije raspoređeno u Ukrajinu.

Godinu dana kasnije, zvaničnici su preko Crvenog trga prevezli novu interkontinentalnu balističku raketu, RS-24 Yars.

Od invazije 2022. godine, nova oružja su se ređe pojavljivala na Crvenom trgu – činjenica koja se uglavnom pripisuje značajnim gubicima vojne opreme koje je Rusija pretrpela.

Ko se boji ukrajinskih dronova?

Uoči 9. maja, Ukrajina je pokrenula značajne napade dronovima na ruske ciljeve – uključujući jedan 6. maja koji je bio najveći u proteklih nekoliko meseci.

Kijev i Moskva se već mjesecima međusobno bombarduju – uglavnom dronovima, ali i raketama- uprkos naporima predvođenim SAD-om da se postigne prekid vatre ili šire zaustavljanje rata.

Putin je prošlog meseca pozvao na trodnevni prekid vatre koji bi se poklopio sa Danom pobede. Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski je odgovorio – prijedlogom za 30-dnevni prekid vatre, u skladu sa inicijativom SAD-a koja je odobrena od strane Kijeva, ali je efektivno odbijena od strane Moskve u martu.

Nije jasno da li će ruski komandanti zaista pauzirati borbe; portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je novinarima da Putinova naredba ostaje na snazi, ali je takođe rekao da će Rusija odgovoriti ako ukrajinske snage otvore vatru.

Zelenski i drugi ukrajinski zvaničnici, u međuvremenu, rekli su da nije odgovornost Kijeva da garantuje sigurnost posetilaca u Moskvi. Šef ukrajinske vojne obavještajne službe upozorio je goste na paradi da „ponesu čepiće za uši“.

„Što se tiče svih zemalja koje su putovale ili putuju na obilježavanje 9. maja, naš stav je vrlo jednostavan“, rekao je Zelenski 3. maja. „Ne možemo biti odgovorni za ono što se dešava na teritoriji Ruske Federacije. Oni vam pružaju sigurnost, i stoga mi nećemo dati nikakve garancije.“

Ruski zvaničnici su upozorili stanovnike moskovskog regiona da se ove nedelje uzdrže od paljenja vatrometa. Telekomunikacioni provajderi su rekli da će internet usluge biti usporene, verovatno da bi se spriječili mogući letovi dronova ili daljinsko aktiviranje eksploziva.

„Nema smisla gađati Crveni trg“, rekao je Ivan Preobraženski, politički komentator iz Praga.

Ukrajinski dronovi bi mogli da dosegnu Moskvu, rekao je za Current Time, „ali problem je što bi ruska propaganda to predstavila kao pokušaj atentata na strane lidere koji će prisustvovati paradi – što verovatno ne bi bilo korisno za Ukrajinu u trenutnim okolnostima“.

Sveobuhvatno strateško partnerstvo

U nemogućnosti da osigura odlučujuću pobjedu, Moskva se okrenula drugim mjestima za ljudske resurse i vojni materijal kako bi nastavila rat: najviše Severnoj Koreji.

Prošlog juna, Putin je otputovao u Pjongjang da potpiše novi sporazum o međusobnoj odbrani. Mesec dana ranije, američki zvaničnici su rekli da je Severna Koreja poslala stotine hiljada artiljerijskih granata, zajedno sa balističkim raketama.

Krajem 2024. godine, oko 11.000 severnokorejskih vojnika je raspoređeno da se bore zajedno sa ruskim trupama, uglavnom u regionu Kurska, koji je Ukrajina napala prošlog leta, što je osramotilo Kremlj. Ruski komandanti su pripisali vojnicima uspeh u potiskivanju ukrajinskih snaga iz Kurska.

Ima i drugih znakova produbljivanja saradnje. Ranjeni ruski vojnici navodno su poslani u Severnu Koreju na lečenje i oporavak. Hiljade severnokorejskih radnika su poslate u Rusiju, uglavnom na Daleki istok, da rade u građevinarstvu i drugim teškim industrijama, gde su nedostaci radne snage česti.

Sjevernokorejski civili su takođe počeli da se pojavljuju na javnim ceremonijama.

Tokom događaja povodom Dana pobede u pacifičkom lučkom gradu Vladivostoku, delegacija severnokorejske dece, obučena u vojnu odeću, pridružila se stotinama mlade ruske dece u marširanju u vojnoj paradi.