FoNet: Aleksandar-LevajkovićPotkomitet za Evropu Spoljnopolitičkog komiteta Predstavničkog doma SAD održao je u utorak saslušanje na temu „Žarišna tačka: Put ka stabilnosti na Zapadnom Balkanu“.
Sumnjam da je region zaista žarište iako bi to mogao postati. Takođe sumnjam da mu je primarna potreba stabilnost. Ali svedočenja i ispitivanja bila su razumna, ocenjuje Danijel Server, profesor na američkom Univerzitetu za međunarodne odnose Džon Hopkins, u tekstu „Stabilnost je problem na Balkanu“, objavljenom na sajtu peacefare.net.
Šta su uradili kako treba
Svedoci i članovi Kongresa složili su se da je Srbija izvor mnogih problema na Balkanu. Njena korupcija, sve autokratskija vlada, trgovinske i vojne veze sa Kinom i političke i ekonomske veze sa Rusijom su veliki problemi.
Želeli su da vide snažnu podršku za Kosovo i za Albance na jugu Srbije, uprkos odbojnosti birokratije Stejt departmenta prema kosovskom premijeru Aljbinu Kurtiju.
Svedoci i članovi Predstavničkog doma doveli su u pitanje mudrost Trampove administracije u ublažavanju sankcija Miloradu Dodiku, bivšem predsedniku srpskog entiteta Republika Srpska u Bosni i Hercegovini, i njegovim saradnicima.
Niko nije mogao da identifikuje jasnu korist za SAD. Svi su se pitali da li je to urađeno po nalogu poznatih vašingtonskih lobista, bliskih Trampovoj administraciji. A možda i u cilju ostvarivanja privatnih interesa porodice Tramp. Neki su se zalagali za ponovno uvođenje sankcija.
Šta su uradili pogrešno
Ne delim optimizam u vezi sa okretanjem Srbije ka Zapadu. Bivši predsednik Džozef Bajden je to pokušavao četiri godine i nije uspeo.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nema interes da dovede u pitanje sopstvenu vlast ograničavanjem korupcije, prekidanjem veza sa Kinom i Rusijom ili ukidanjem ograničenja štampe i pravosudnog sistema. Nema interesa da se Srbija ili Bosna pridruže NATO-u.
Vučića mnogo više zanima da pomogne Trampu da izgradi hotelski projekat u Beogradu. On smatra, sa dobrim razlogom, da će to biti dovoljno da mu kupi kredit u Vašingtonu.
Maks Primorac iz Fondacije Heritidž zalagao se za eliminaciju „visokog predstavnika“ međunarodne zajednice u Bosni. Takođe je želeo „treći entitet“ za Hrvate.
Ta dva poteza bi srušila Dejtonski sporazum i dovela do secesije i srpskog i hrvatskog entiteta, započinjući rat sa loše definisanim bošnjačkim entitetom u centralnoj Bosni. To je očigledno loša ideja. Luk Kofi i Ed Džozef su mudro zagovarali očuvanje Dejtonskog sporazuma za Bosnu.
Maks je takođe naglasio mogućnosti za izvoz američkih energetskih proizvoda na Balkan i uvoz kritičnih minerala sa njega. U principu se tome ne protivim, ali ti poslovni predlozi zavise od ekonomskih faktora koji za sada ne deluju povoljno za privatna ulaganja.
Svet nudi mnogo bolje opklade drugde. Dokle god na Balkanu preovlađuju korupcija, autokratija i etničke tenzije, mudar investitor bi oklevao da mnogo rizikuje.
Fiktiva stabilnosti
Balkan je, prema mom mišljenju, danas previše stabilan. Tu stabilnost održavaju korupcija, etničke tenzije i antidemokratske snage. Moćnici bi jednog dana mogli da odluče da zarade više novca i steknu više moći na drugačiji način. Ako postoji žarišna tačka, onda je to ta.
Ono što je regionu danas potrebno jesu političke promene, a ne stabilnost. Ali to bi trebalo da bude promišljena promena u demokratskom, evropskom i zapadnom pravcu. Rusi i Kinezi se hrane etničkim tenzijama, neizvesnim statusom i korumpiranim autokratama. Odustajanje od Dejtona bio bi im poklon.
Promena bi trebalo da znači više individualnih prava u Bosni, više suvereniteta na Kosovu i manje autokratije u Srbiji.
SAD mogu da podstaknu demokratizaciju i pomognu onima koji žele da je postignu, ali je na Bosancima, Kosovarima i Srbima da preuzmu odgovornost. Kada to učine, napredak ka članstvu u EU i NATO-u biće lak, a ne težak.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
