Danci uvereni da znaju kako bi Amerika pokušala da uzme Grenland: Ovo je scenario 1Foto: EPA-EFE

Danski zvaničnici veruju da imaju spreman scenario prema kojem bi Donald Tramp mogao pokušati da preuzme Grenland.

U jednoj kasno noćnoj objavi na društvenoj mreži Truth Social, predsednik objavljuje da je danska teritorija sada američki „protektorat“.

Paraliza NATO-a

Pošto ni Danska ni njeni evropski saveznici nemaju vojnu silu da spreče Sjedinjene Države da zauzmu ostrvo, nemoćni su da se odupru Trampovoj sumnjivoj tvrdnji.

U situaciji u kojoj vodeća članica NATO-a polaže pravo na suverenu teritoriju druge države, savez je paralisan. Tvrdeći da je posedovanje devet desetina zakona, Tramp jednostavno proglašava da Grenland sada pripada Sjedinjenim Državama, piše The Atlantic, prenosi Index.hr.

Ovaj sled događaja, koji su danski zvaničnici i bezbednosni stručnjaci predlagali poslednjih meseci, možda je još prošlog petka delovao pomalo nerealno.

Međutim, do vikenda – nakon otmice venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura i Trampovog naknadnog insistiranja da Sjedinjene Države sada „vode“ Venecuelu – činilo se mnogo manje neverovatnim.

Eskalacija strahova

Mesecima su Danci sa zabrinutošću razmatrali drske najave Trampove administracije o aneksiji Grenlanda, bilo silom, prinudom ili pokušajem da se lokalno stanovništvo od oko 56.000 ljudi pridobije obećanjem o udelu u budućim rudarskim poslovima. Sada ti strahovi eskaliraju.

Ubrzo nakon što su američke snage zarobile Madura, Kejti Miler, bivša zvaničnica Bele kuće i supruga visokog Trampovog savetnika Stivena Milera, objavila je na mreži X mapu Grenlanda prekrivenu američkom zastavom uz natpis „USKORO“.

Danski zvaničnici, kako piše The Atlantic, bili su besni, ali i duboko uznemireni. Sledećeg jutra Tramp je u intervjuu za The Atlantic ponovo potvrdio svoje namere. „Grenland nam treba, apsolutno“, rekao je.

Premijerka Danske: Treba ga shvatiti ozbiljno

Evropski lideri su godinama umanjivali Trampove ekspanzionističke izjave i nastojali da ih ignorišu.

Međutim, posle događaja u Venecueli to se promenilo. Danska premijerka Mete Frederiksen poručila je da se Trampove pretnje više ne mogu olako shvatati.

Danci uvereni da znaju kako bi Amerika pokušala da uzme Grenland: Ovo je scenario 2
Foto: EPA-EFE/Mete Frederiksen

„Nažalost, mislim da američkog predsednika treba shvatiti ozbiljno kada kaže da želi Grenland“, rekla je za dansku javnu televiziju DR.

Iako su američki zvaničnici i Trampovi saveznici umanjivali mogućnost vojne akcije, sam Tramp nikada nije isključio upotrebu sile.

Stiven Miler rekao je za CNN da vojna akcija ne bi bila potrebna jer „niko neće ratovati protiv SAD-a zbog Grenlanda“, dodajući da teritorija „treba da pripada Sjedinjenim Državama“.

Međutim, ako bi američke snage zaista ušle na grenlandsku teritoriju, NATO bi se, prema proceni evropskih zvaničnika, praktično raspao u tom trenutku.

„Ako Sjedinjene Države napadnu drugu članicu NATO-a, sve prestaje“, rekla je Frederiksen.

Nemački ministar spoljnih poslova Johan Vadeful podsetio je da Grenland potpada pod član 5 NATO-a, prema kojem je napad na jednu članicu napad na sve. „Grenland je deo Kraljevine Danske. A budući da je Danska članica NATO-a, Grenland u načelu takođe potpada pod kolektivnu odbranu“, rekao je.

Ipak, jedan evropski zvaničnik bio je direktniji: „Nećemo moći da odbranimo Grenland. Pa, šalite se.“

Podrška Trampu na Grenlandu postoji, ali je ograničena

Zagovornici Trampovih ambicija oduševljeni su američkom operacijom u Venecueli.

Jergen Boasen, najistaknutiji Trampov pristalica na Grenlandu, rekao je za The Atlantic da Trampov interes vidi kao „veliku priliku i novi početak“ za ostrvo. Boasen, poznat po MAGA kapama i majicama sa Trampovim likom, tvrdi da Grenlanđani žele nezavisnost od Danske i od „danskih elita“ koje, kako kaže, ne govore lokalni jezik niti razumeju kulturu.

Ipak, ankete ne pokazuju široku podršku zameni danske zastave američkom.

Boasen tvrdi da se mnogi plaše da se javno izjasne zbog mogućih profesionalnih i političkih posledica.

Rekao je i da su danske vlasti ugasile njegovu Fejsbuk stranicu, što se, kako navodi The Atlantic, nije moglo potvrditi jer je stranica i dalje dostupna. „Tramp je čuo da ljudi pate. On je naš spasitelj u ovom trenutku“, rekao je Boasen.

Evropski lideri reagovali su oštro. Britanski premijer Kir Starmer izjavio je za Sky News da „o budućnosti Grenlanda mogu da odlučuju samo Grenland i Kraljevina Danska“. Francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro poručio je da „Grenland nije ni na prodaju ni za otimanje“.

Pritisak preko Ukrajine i strah od američke odmazde

Rufus Giford, bivši američki ambasador u Danskoj, rekao je za The Atlantic da su Danci zbunjeni Trampovim stvarnim namerama. Prema njegovoj proceni, najizglednije je da Tramp koristi američke bezbednosne garancije Ukrajini kao polugu pritiska na evropske zemlje, uključujući Dansku, kako bi prihvatile američke planove za Grenland.

Bivši visoki američki zvaničnik u Evropi rekao je da su se lideri NATO-a dugo uzdržavali od jasnog protivljenja Trampovim teritorijalnim ambicijama zbog straha da bi Tramp mogao da uzvrati smanjenjem podrške Ukrajini, uključujući razmenu obaveštajnih podataka i isporuku oružja.

I Putin ima svoju sferu uticaja: Venecuela u zamenu za Ukrajinu?

Panika je, prema istim izvorima, počela pre godinu dana, kada je Donald Tramp Mlađi posetio Nuuk.

Poseta je imala gotovo karnevalsku atmosferu, ali su mnogi Grenlanđani taj dolazak doživeli kao izraz kolonijalnog mentaliteta.

Iako su se kasnije pojavile glasine da je Tramp Mlađi delio novac beskućnicima, to nije bilo tačno, iako im je, prema Boasenovim rečima, platio ručak.

Nakon toga se činilo da je Tramp odustao od ideje, ali situacija se ponovo zaoštrila u decembru, kada je imenovao guvernera Luizijane Džefa Lendrija za posebnog izaslanika za Grenland, a svog saveznika Toma Dansa na čelo arktičke istraživačke komisije.

„Neka se muče“

Operacija u Venecueli, zaključuje The Atlantic, pokazala je da je Tramp spreman da potkrepi svoje zahteve vojnom silom. Ljudi bliski predsedniku tvrde da je oduševljen uspehom intervencija u Iranu, Nigeriji i Venecueli i da se neće ustručavati da ponovo posegne za silom ili barem pretnjom sile.

„Neka se muče“, rekao je jedan Trampov saveznik za The Atlantic. „Možda ćemo ga uzeti, možda ne. Ali nakon onoga što se dogodilo u Karakasu, da li zaista želite da proveravate blefiramo li?“

Zapadni diplomati i bezbednosni zvaničnici s kojima je razgovarao The Atlantic upozoravaju da bi vojno prisvajanje teritorije saveznika imalo teške posledice po transatlantske odnose.

Danski poslanici ističu da je cela ideja apsurdna jer bi SAD sve svoje bezbednosne ciljeve mogao ostvariti saradnjom s Danskom, saveznikom koji je i tokom Hladnog rata omogućio američku vojnu prisutnost na ostrvu.

Kako je Kina na sastanku Saveta bezbednosti UN osudila vojnu akciju SAD protiv Venecuele?

„Malo američkih vojnika preživelo bi ovde nedelju dana“

„Ako Amerikanci žele novu bazu, neka samo kažu gde“, rekao je jedan danski poslanik. „Ako žele radar, mogu ga postaviti.“

Na kraju, danski zvaničnici podsećaju i na Trampovo podmsevanje da je Danska „pojačala sigurnost dodavanjem još jedne pseće zaprege“. Upravo ta elitna jedinica, poznata kao Sirius Patrol, decenijama patrolira nemilosrdnim arktičkim uslovima i, kako kažu Danci, obavlja posao koji bi malo koja vojska na svetu mogla izdržati. „Vrlo malo američkih vojnika“, rekao je jedan danski zakonodavac, „preživelo bi tamo nedelju dana.“

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Danskadonald trumpVenecuela

Komentari


Ostali komentari (0)