Rusija je ovu pretnju već pretvorila u stvarnost: Očajnička trka za odbranom od dronova

Ujutru sam, kao i svaki Ukrajinac, proveravao kako su prijatelji dok sam uzimao kafu. Svi su priznali da nisu spavali ni minut. Ovo je postala svakodnevica za Ukrajince, dok Kremlj pokušava da slomi odlučnost ukrajinskog naroda, piše novinar David Kiričenko u analizi za Centar za evropske analize.

Dana 28. septembra, Rusija je lansirala gotovo 500 dronova i više od 40 raketa širom Ukrajine. U tom napadu ubijene su najmanje četiri osobe, a više od 70 je ranjeno u Kijevu, dok je u Zaporožju povređeno više od 40 ljudi.

Samo od 2022. Kijev je izdržao više od 1.800 vazdušnih uzbuna koje su trajale ukupno preko 2.200 sati – sve češće tokom dana, prisiljavajući škole, firme i kulturne događaje da se satima povlače u skloništa.

Ruska strategija iscrpljivanja stanovništva i pokušava da izazove beznađe nije nova, ali se sprovodi sa velikom upornošću.

Ono što je nekada bio ukrajinski problem, sada je i evropski. Kako Rusija sve teže vodi rat na bojištu, pribegava sve surovijim taktikama kako bi pojačala pritisak na ukrajinski narod a sada i na severnu Evropu koristeći jeftine dronove za uznemiravanje NATO vazdušnog prostora i ključne infrastrukture.

Zbog nedostatka tradicionalnih sistema protivvazdušne odbrane, koji se ne mogu efikasno koristiti protiv dronova u velikim količinama, Ukrajina ubrzano razvija i širi proizvodnju presretača dronova, dok evropske države žure da kupe sopstvene sisteme iz Kijeva.

Međutim, presretači zahtevaju vreme za proizvodnju, kao i obuku operatera.

„Rusija može da proizvede stotine različitih tipova dronova dnevno“, rekao je Hajner Filip, inženjer u organizaciji Technology United for Ukraine, dodajući da mamci koštaju otprilike od 2.000 do 10.000 dolara po komadu, dok Šahidi sa bojevom glavom od 60 kg koštaju između 30.000 i 60.000 dolara. Niska cena mamaca čini ih efikasnim u preopterećivanju protivvazdušne odbrane.

Kako je Njujork Tajms naveo: „Iako Ukrajina uspeva da obori oko 80 odsto dronova koje Rusija lansira, ti dronovi su jeftini za proizvodnju, a Moskva se oslanja na masovne nalete koji i dalje mogu da ubijaju ljude i uništavaju infrastrukturu“.

Moskva se takođe prilagođava protivmerama. Ruske snage sada koriste „superkam“ dronove opremljene radio detektorima, koji im omogućavaju da uoče dolazak presretača i automatski izvode manevre izbegavanja.

„Ovaj rat se podjednako tiče prilagođavanja i stalne nadogradnje, koliko i pojedinačne tehnologije“, rekla je Debora Ferlamb, osnivački partner u Green Flag Ventures, američkom fondu koji ulaže u kompanije osnovane u Ukrajini. „I Ukrajina i Rusija se neprestano prilagođavaju“.

Laseri i dalje predstavljaju potencijalno rešenje, ali iako se na njima radi, još uvek nisu masovno raspoređeni.

„Krajem 2024. Ukrajina je testirala domaći laserski sistem nazvan Trident. Može da uništava dronove, bombe i rakete na udaljenosti do 3 km, a da zaslepi ciljeve na do 10 km“, rekao je Serhij Kuzan, bivši savetnik Ministarstva odbrane, dodajući da su ostali detalji i dalje poverljivi.

Ipak, nijedna tehnologija sama po sebi ne može odlučiti ishod rata. Opstanak zavisi od stalne inovacije i prilagođavanja.

„Inovacija će voditi ka strategiji održivog otpora u uslovima, ako ne stalnog rata, onda stalnog neprijateljstva. To će nam omogućiti da preživimo, prilagodimo se i pobedimo bez iluzija, čineći rat operativno besmislenim za Rusiju“, napisao je general Valerij Zalužni, bivši komandant Oružanih snaga Ukrajine.

„Ali da bi se to ostvarilo, ključno je povratiti i zadržati tehnološku inicijativu, prisiljavajući Rusiju da se prilagođava, trpi pritisak i brani“.

Za Vitalija Gončaruka, bivšeg predsednika Ukrajinskog komiteta za veštačku inteligenciju, stvarno nadmetanje se manje odnosi na spektakularne proboje, a više na ponavljanje i razmeru.

„Prava konkurencija danas je u skaliranju, u sposobnosti da se proizvodi više. Konkretno, da se masovno proizvodi veoma ograničen skup inovacija koje donose sistemsku prednost“, rekao je autoru ovog teksta.

Rusija, upozorava on, brže je usvojila ovu lekciju.

„Ne jure inovacije koje se ne mogu skalirati, niti ih razvijaju radi PR-a, publiciteta ili bombastičnih naslova u zapadnim medijima“, rekao je Gončaruk.

„Umesto toga, pokazali su jaču sposobnost da predvide tehnološke trendove svojih protivnika i brzo se prilagode. Jasan primer je dron Šahid: dodavanjem mlaznih motora i povećanjem visine leta, uspeli su da zaobiđu mnoge protivdron sisteme na koje se Ukrajina oslanjala“, istakao je.

„Na početku rata FPV dronovi jurili su tenkove, sada svaki FPV juri ljude“, rekla je Oleksandra Ustinova, poslanica iz ukrajinske stranke Holos.

„Njihov domet se proširio sa 1-1,5 km na čak 40 km“. Na frontu, vojnici sve češće postavljaju mreže preko puteva kako bi se zaštitili od dronova. Trenutno na prvim linijama vlada nestašica mreža.

„Na istoku već postavljamo mreže preko puteva kako bismo zaštitili logistiku. Za godinu dana mogli bismo videti isto i u gradovima, jer dronovi počinju da ciljaju civile“, dodaje Ustinova.

U Hersonu je Rusija ovu pretnju već pretvorila u stvarnost, sprovodeći ono što se opisuje kao „ljudski safari“. Napadi dronovima pojačani su na mostove, puteve i civilne četvrti, dok Moskva pokušava da podeli grad na dva dela.

Pošto ne može da se brani svuda, Ukrajina je krenula u ofanzivu protiv izvora pretnje.

Letnji napadi na mesta proizvodnje i skladištenja Šahid dronova dali su rezultate. Prema ukrajinskom portalu Militarnyi, broj lansiranja u avgustu pao je za trećinu – sa 6.303 u julu na 4.132 u avgustu.

Ruski rojevi dronova, koji su nekada brojali i po 700 jedinica, smanjeni su na oko 100–120, a nekih dana i na samo nekoliko desetina.

Ali za veći učinak potrebne su moćne rakete. Evropa ih može obezbediti, ali uglavnom i dalje nema političku volju za to. Vreme će pokazati kakvu će ulogu igrati domaća raketa Flamingo (čvrsto raketno gorivo za nju biće proizvedeno u Danskoj).

Opasnost od ruskih dronova koji zuje iznad urbanih područja i ključne infrastrukture, poput velikih aerodroma, više nije ograničena na Ukrajinu. Iste rojevi dronova koji zamračuju nebo iznad Kijeva već počinju da prete i evropskim gradovima. Kako Ukrajina pokazuje – može postati mnogo gore.