Šta deca u Australiji misle o zabrani društvenih mreža: „Malo je uvredljivo…“

Odrasli to podržavaju, ali deca smatraju da je zabrana napad na njihova prava, koji će dodatno izolovati najranjivije, piše Dojle vele (DW).

Od ove srede 10. decembra 2025. svim osobama u Australiji mlađim od 16 godina blokiran je pristup većini društvenih mreža, pošto je zemlja uvela prvu takvu zabranu na svetu. Uprkos protivljenju, sajtovi kao što su Fejsbuk, Instagram, Snepčat, TikTok, Iks, Jutjub i Redit sada će imati starosna ograničenja na listi koja će se stalno ažurirati. Platforme za onlajn igrice i aplikacije za dopisivanje poput Votsapa sada ostaju bez ograničenja.

Tinejdžeri Mejsi Njulend Noa Džons osporavaju zakon pred najvišim sudom Australije tvrdeći da je neustavan, a podršku im pruža organizacija za digitalna prava „Projekat digitalne slobode“ (Digital Freedom Project). Mejsi je za DW rekla da je većina njenih vršnjaka protiv zabrane, ističući kao ključne brige nedostatak konsultacija sa mladima i gubitak prava i pristupa informacijama.

Petnaestogodišnja Briana Iston, kao i većina tinejdžera, vezana je za svoj pametni telefon. Pošto skoro svi njeni prijatelji žive najmanje 100 km daleko, društvene mreže su joj spas. Ali sada više ne.

“Ukidanje društvenih mreža je samo oduzimanje načina na koji razgovaramo jedni sa drugima“, kaže Briana, piše BBC.

Iako i dalje može da šalje poruke prijateljima, to nije isto što i brzo „slikanje“ ili „lajk“ na fotografiji koji joj omogućavaju da igra ulogu u njihovim životima čak i kada je daleko.

Pristalice zabrane tvrde da je to za dobrobit dece koja, kako kažu, provode previše vremena na mreži i rizikuju da budu izložena nekontrolisanim pritiscima, maltretiranju i predatorima. Protivnici kažu da ograničavanje pristupa dece internetu nosi rizik da ih gurne u još manje regulisane kutke – i dovode u pitanje efikasnost tehnologije za verifikaciju starosti na koju se zabrana oslanja.

Više od 2.000 km dalje od Briane, tinejdžeri u Sidneju vode veoma različite, daleko povezanije živote. Ali dele slične brige.

„Malo je uvredljivo što misle da ne možemo to da podnesemo“, kaže četrnaestogodišnja Džasinta Hiki koja pohađa koledž Rouzbenk u unutrašnjem zapadnom delu Sidneja.

Dodaje da je definitivno dovoljno zrela da razlikuje dobro od lošeg.

Sa 12 godina, Lola Faruđa još uvek nije na društvenim mrežama – a sa novim zakonom, neće biti još četiri godine. Ali to je ne uznemirava. Dovoljno je srećna i sa telefonom na preklapanje.

“Mama mi je objasnila da su društvene mreže brza hrana za mozak. Ako imate ostavu i ispraznite je, nećete žudeti ni za čim, znate šta mislim?”, kaže ona.

Jedna od najvećih kritika zakona je da bi opšte ograničenje moglo da učini suprotan efekat za manjinske grupe. Prema istraživanju sprovedenom među skoro 1.000 mladih ljudi koje je sprovela grupa Minus18, koja podržava LGBT+ zajednice mlađe od 18 godina, 96 odsto ispitanika je reklo da su društvene mreže važne za pristup prijateljima i podršci, a 82 odsto veruje da bi ih zabrana ostavila nepovezanim.

Učenica iz Brizbejna, Sejdi Angus, jedna je od njih. Napunila je 13 godina pre samo nekoliko nedelja i otvaranje Instagram naloga bio je obred prelaska za nju. Ali, bio je kratkog veka – zakon znači da je sada izbačena sa njega i frustrirana je.

“Koristim ga kao bezbedan prostor da podelim ono kroz šta sam morala da prođem i pošto niko ne zna ko sam, ne mogu da mi dođu u stvarnom životu i da razgovaraju o tome i to se čini pomalo utešnim”, istakla je Sejdi.