Foto: EPA-EFE/MICHAEL REYNOLDSU januaru 1934. godine, Njujork tajms je objavio esej novinara Harolda Kalendera o novom fenomenu koji je zahvatio nacističku Nemačku: Gleichschaltung (glajhšaltung). Doslovno preveden kao „koordinacija“, termin je dobio daleko mračnije značenje – sistematsku nacifikaciju nemačkog društva.
Kalenderov tekst će se pokazati kao jedno od najproročnijih upozorenja tog doba o kolapsu demokratije i usponu totalitarizma.
Demokratija, koja se prvi put pojavila u Atini u petom veku pre nove ere, označila je radikalan skok za čovečanstvo. U svom modernom obliku, sa prosvetiteljstvom kao sluškinjom, proširila se preko kontinenata, ukorenivši se u budućim silama poput Sjedinjenih Država u 18. i 19. veku, i u zemljama poput Indije, nedavno oslobođene jarma kolonijalne vlasti, u 20. veku.
Pa ipak, uprkos svom dometu i otpornosti, demokratija je uvek ostala duboko krhka. Često pretpostavljamo da su najozbiljnije pretnje demokratiji ratovi, pučevi ili druge dramatične krize.
Ali, kao što nas podseća Kalenderov esej, demokratski slom ne zahteva iznenadni šok. Izborna demokratija može postepeno da se kreće ka diktaturi, korak po korak, sve dok ne dođe do tačke bez povratka.
Za Kalendera, termin Gleichschaltung je obuhvatio spor, podmukli proces puzećeg autoritarizma. Dok je konvencionalni engleski prevod propustio njegove mračnije implikacije, francuski izraz mettre au pas – „dovesti u red“ – bio je mnogo bliži.
Gleichschaltung, napisao je, bio je „primena, mentalno i moralno, kao i fizički, principa guščijeg koraka“. Prepoznavanje ovoga bilo je neophodno za razumevanje šta se dešavalo u Hitlerovoj Nemačkoj.
Do 1934. godine, proces „koordinacije“ je već bio daleko odmakao. Prvo je došlo do erozije regionalne autonomije, jer su nemačke savezne države (Länder) lišene suvereniteta i stavljene pod nacističku kontrolu. Zatim je došlo do ućutkivanja opozicije i neslaganja.
Ubrzo se Gleichschaltung proširio u nemačku intelektualnu sferu, prožimajući univerzitete i istraživačke centre. Kalender prepričava koliko su lako nacisti nametali uniformnost kulturnim institucijama – odbacujući veliki deo moderne umetnosti kao „degenerisan“ – ali su oklevali kada je u pitanju podvrgavanje nauke svom programu ideološkog ujedinjenja.
Na kraju krajeva, da li je zaista mogla postojati „nemačka“ ili „arijevska“ matematika? Na kraju krajeva, grupa servilnih matematičara na Univerzitetu u Berlinu uverila je sebe da tako nešto zapravo može postojati.
Tako je postavljena scena za nemačku tragediju koja je usledila. Kalender je zaključio svoj esej napominjući da, iako Gleichschaltung kao i drugi oblici misticizma, može ostati nerazumljiv nevernicima, on pomaže u objašnjenju mnogih „najzagonetnijih“ ponašanja režima.
Kalenderova upozorenja zvuče jezivo poznato danas, dok demokratije širom sveta idu ka autoritarnoj vladavini.
Mađarski premijer Viktor Orban i turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, na primer, došli su na vlast na slobodnim i poštenim demokratskim izborima, a zatim su počeli da potkopavaju ustavne ograde koje su imale za cilj da ograniče njihovu moć.
Čak ni dinamične demokratije poput SAD i Indije nisu imune. Kao što možemo videti iz nedavnog iskustva, politički lideri, zajedno sa svojim stranačkim saveznicima, mogu da iskoriste nacionalizam da bi koncentrisali moć.
Kritično je da autoritarno skretanje ne počinje državnim nasiljem. U svojoj knjizi iz 2018. godine „Republika verovanja“, tvrdim da ugnjetavanje počinje pojedinačnim delima koja sama po sebi deluju trivijalno, ali postaju posledična kada društveni pritisci teraju građane da se povinuju, omogućavajući vladarima da deluju nekažnjeno.
Kako Sergej Gurijev i Danijel Trejsman prepričavaju u svojoj knjizi „Spin Dictators“ iz 2022. godine, rumunski diktator Nikolae Čaušesku je jednom rekao svom šefu obezbeđenja: „Možemo pronaći bezbroj načina da se rešimo političkih kriminalaca… Možemo ih uhapsiti kao proneveritelje ili spekulante, optužiti ih za zanemarivanje profesionalnih dužnosti ili bilo šta drugo što najbolje odgovara svakom slučaju.“
Slabljenje demokratskih institucija pogoršava rastuća nejednakost. Nedavni izveštaj Vanrednog komiteta nezavisnih stručnjaka G20 za globalnu nejednakost otkriva da su zemlje sa najvećom nejednakošću na svetu čak sedam puta sklonije eroziji demokratije.
Istraživanja takođe pokazuju da se u svetu kojim dominiraju društvene mreže, nejednakost u prihodima često pretvara u nejednakost glasova. Nije ni čudo što superbogati grabe platforme društvenih medija i televizijske mreže kako bi pojačali svoj uticaj na javni diskurs.
Otpor klizanju ka autoritarizmu trebalo bi da počne sa ispitivanjem prethodnih epizoda demokratskog sloma, posebno tokom međuratnih godina i Vajmarske republike.
Baš kao što je Adam Smit pokazao kako individualni izbori oblikuju čitave ekonomije, moramo proučavati kako male, svakodnevne odluke doprinose velikim političkim promenama. Samo razumevanjem mehanizama koji omogućavaju Gleichschaltung možemo osmisliti zaštitne mere koje mogu sprečiti naša društva da padnu u totalitarni ponor.
Autor je bivši glavni ekonomista Svetske banke i glavni ekonomski savetnik Vlade Indije, profesor je ekonomije na Univerzitetu Kornel i viši saradnik na Institutu Brukings.
U radu iz 2022. godine predstavio sam alegoriju koju sam nazvao Igra zatvaranja – akademsku vežbu koja istražuje kako autoritarni lideri, kada im popularnost opadne, konsoliduju vlast sve represivnijim taktikama.
Moja analiza bila je inspirisana radom iz 1948. godine o tzv. paradoksu iznenadnog testa, koji pokazuje kako racionalna očekivanja mogu da se uruše pod određenim uslovima.
Predsednik SAD Donald Tramp, koji se suočava sa opadanjem javne podrške, izgleda odlučan da sledi ovaj autoritarni scenario.
Najupadljiviji primer toga je pokušaj administracije da podigne optužnice za hipotekarnu prevaru protiv istaknutih kritičara pre svega članice Odbora guvernera Federalnih rezervi Lize Kuk, demokratskog senatora Adama Šifa i državne tužiteljke Njujorka Letiše Džejms.
U središtu ovih napora nalazi se direktor Savezne agencije za stambeno finansiranje (FHFA), Bil Pult, veliki Trampov donator koji sada nadgleda hipotekarni sektor u SAD.
Naravno, većina rasprava u SAD-u usmerena je na to da li ove optužbe imaju osnova. Međutim, mnogo je važnije pitanje sistematske potrage Trampove administracije za kompromitujućim dokazima protiv svojih političkih protivnika.
Kako je primetila demokratska senatorka Elizabet Voren, Pult „koristi pristup ličnim podacima neprijatelja Donalda Trampa“ kako bi rešavao lične i političke obračune.
Selektivno gonjenje i ciljana zastrašivanja mogu pokrenuti efekat lavine. Kao što su pokazala iskustva Mađarske i Turske, ono što počinje kao odmazda protiv nekolicine percipiranih političkih protivnika može se brzo proširiti, destabilizujući društvo i potkopavajući demokratsko upravljanje.
Igra zatvaranja, koju sam osmislio, ima za cilj da ilustruje kako se autoritarizam ukorenjuje – u nadi da bi se mogli osmisliti pravni i ustavni mehanizmi koji bi sprečili takve ishode.
U središtu ove igre nalazi se jednostavan misaoni eksperiment: Zamislite zemlju sa 1.000 odraslih građana, od kojih svi ne podržavaju lidera. Ako čak polovina njih izađe na ulice, lider bi bio zbačen.
Njihova odlučnost je tolika da su spremni da protestuju, osim ako nisu potpuno sigurni da će biti uhapšeni.
Problem za lidera je to što zatvori mogu da prime samo 100 neistomišljenika. Sa 1.000 spremnih da protestuju i mestom za samo 100 zatvorenika, rizik da bilo ko završi u zatvoru je suviše mali da bi strah imao odvraćajući efekat. U takvoj situaciji, izgleda da lider nema način da uguši opoziciju.
Međutim, jedan promućurni lider može da smisli zaobilazno rešenje: podeliće populaciju na deset jasno odvojenih grupa po 100 ljudi – vođe opozicije, medijske komentatore, sindikalce, akademike i druge.
Zatim naređuje svojim lojalnim operativcima da prikupe kompromitujuće informacije o prvoj grupi i objavi da će u zatvor ići samo članovi te grupe ako izađu na protest.
Ako manje od 100 ljudi iz te kategorije izađe na ulice, vlast prelazi na drugu grupu, zatim treću, i tako redom – sve dok ne uhapsi ukupno 100 ljudi i ne napuni zatvore.
Korišćenjem ovog mehanizma, lider može da ućutka svih 1.000 građana. Pošto niko neće pružiti otpor ako je zatvor izvestan, vođe opozicije – prva grupa – ostaće tihi.
Znajući da su sledeći ako protestuju, medijske ličnosti takođe će ostati kod kuće. A kada su i opozicione vođe i mediji tihi, ni sindikalni lideri neće smeti da se oglase.
Ovaj proces unazadne indukcije osiguraće da niko ne protestuje niti izražava neslaganje. Ljudi će nastaviti sa svojim svakodnevnim životom u tišini, dok zemlja sve dublje tone u autoritarizam.
Belorusija pruža dragocen uvid u to kako se ovakva dinamika može odigrati u stvarnosti. Postojalo je vreme, ne tako davno, kada se činilo da velika većina Belorusa ne podržava režim predsednika Aleksandra Lukašenka i da su spremni da izađu na ulice u znak protesta.
Ali, bilo da se to desilo namerno ili slučajno, Lukašenko je uspeo da pretvori populaciju potencijalnih demonstranata u društvo potisnutih građana koji kriju svoj bes, dok istovremeno obavljaju ritualne prikaze lojalnosti.
Upravo od takve opasnosti Sjedinjene Države moraju da se zaštite. Vladavina prava zahteva jednako postupanje prema svima: ako Liza Kuk bude kažnjena zbog hipotekarne prevare, onda i svi ostali koji su krivi za isto moraju da snose posledice. U suprotnom, pravda postaje sredstvo represije.
Priznajemo, ovo može zvučati kao čisto akademska briga. Ali kako je čuveni ekonomista Džon Mejnard Kejnz jednom primetio, ideje – bilo da su tačne ili pogrešne – „imaju veću moć nego što se to obično shvata. Zapravo, svetom ne vlada ništa drugo“.
Ako se Trampu dozvoli da naruši princip jednakosti pred zakonom, ideja selektivne pravde će se ukoreniti i početi da izjeda demokratiju iznutra.
Autor je bivši glavni ekonomista Svetske banke i glavni ekonomski savetnik Vlade Indije. Profesor je ekonomije na Univerzitetu Kornel i vanredni stariji saradnik u Institutu Brukings.
Copyright: Project Syndicate, 2025.
www.project-syndicate.org
Danas ima eksluzivno pravo objavljivanja u Srbiji
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
