„Bela vrana“ u Kremlju: Šta ostavka dugogodišnjeg saradnika Putina govori o moći u Rusiji?

Prema rečima portparola Dmitrija Peskova, Kozak odlazi svojom voljom. Njegova ostavka je prihvaćena, a 19. septembar je određen kao njegov poslednji dan na funkciji, izvestio je Interfaks, pozivajući se na neimenovani izvor, preneo je Kijev Independent.

Njujork Tajms je ranije izvestio da je Kozak u privatnim razgovorima savetovao Putina da ne pokreće rat u Ukrajini 2022. godine. Navodno je upozoravao i na ozbiljne posledice pune invazije, uključujući snažan ukrajinski otpor.

Ove godine, Kozak je navodno izložio Putinu plan za okončanje rata i pokretanje unutrašnjih reformi.

Njegov odlazak, iako nije iznenađenje, izazvao je pitanja o budućnosti ruskog rata u Ukrajini.

Kozak je rođen 1958. u Kirovogradskoj oblasti u Ukrajini. Kao mladić, otišao je da studira u tadašnjem Lenjingradu i tokom većeg dela svoje karijere nije imao profesionalne veze sa zemljom svog porekla.

Kao i mnogi u Putinovom najužem krugu, Kozak je upoznao budućeg predsednika Rusije radeći s njim u gradskoj upravi Lenjingrada, današnjeg Sankt Peterburga – Putinovog rodnog grada – pod rukovodstvom tadašnjeg gradonačelnika Anatolija Sobjaka tokom 1990-ih.

Početkom 2000-ih, Putin ga dovodi u Moskvu, gde mu poverava najviše funkcije u ruskoj vladi.

„Obojica su po obrazovanju pravnici i čini se da su imali slične poglede na mnoge stvari“, rekao je Andrej Pjertsev, novinar iz prognanog ruskog medija Meduza, koji se specijalizovao za unutrašnju politiku Rusije.

„Iako nikada nisu bili bliski prijatelji, neki nepolitički komentari Putina – na primer o tome kako bi Kozak trebalo da prestane da puši – daju utisak da je njihov odnos bio dublji od pukih profesionalnih obaveza“, rekao je Andrej Pjertsev za Kyiv Independent.

„U svakom slučaju, Putin je cenio Kozaka i uvek je želeo da pronađe (političku) poziciju na kojoj bi mogao da bude koristan“, rekla je Tatjana Stanovaja, prognana ruska politikološkinja koja sarađuje sa Carnegie Russia Eurasia Center.

„Efikasan menadžer“ zadužen za Ukrajinu

Iako je Kozak bio zamenik premijera Rusije još od 2008.  njegova uloga se donekle promenila nakon aneksije Krima i rata koji je Moskva podstakla u istočnoj Ukrajini, u oblastima Donjeck i Lugansk.

U tom periodu, Kozaku je povereno da nadgleda „integraciju“ Krima u Rusiju, prvenstveno kroz infrastrukturne projekte.

„To je uglavnom bila tehnička uloga, povezana sa izgradnjom i sličnim temama, koju je preuzeo iz prethodnog zadatka nadgledanja priprema za Zimske olimpijske igre u Sočiju (februar 2014)“, rekao je Pjertsev. „U to vreme, glavni Putinov čovek za Ukrajinu bio je Vladislav Surkov“.

Međutim, Surkov, upadljiva figura u ruskoj eliti, na kraju je pao u nemilost Putina, što je omogućilo Kozakov uspon.

„Zapravo mu je dodeljena viša funkcija nego njegovom prethodniku i dobio je zadatak da nadgleda više aspekata ruske politike prema Ukrajini“, rekao je Pjertsev.

Kozakov uspon u hijerarhiji desio se neposredno pre izbijanja pandemije koronavirusa, kada je Putin otpustio svog dugogodišnjeg saveznika Dmitrija Medvedeva, tadašnjeg premijera, i na njegovo mesto postavio Mihaila Mišustina. Široko shvaćen kao tehnokrata spreman da „efikasno“ upravlja zemljom po instrukcijama predsednika, novi premijer je odbijao da zadrži Kozaka u svom kabinetu.

„Mišustin ga je video kao relativno jaku političku figuru“, objasnio je Pjertsev. „Taj stav je dodatno pojačan činjenicom da je (u Medvedevljevoj vladi) Kozak bio zadužen za energetski sektor Rusije, što ga je činilo još uticajnijim“.

Kozak je potom imenovan za zamenika šefa Putinove administracije i dobio je važne diplomatske zadatke.

„Dodeljen mu je nadzor nad Minskim procesom, a generalno i procesom takozvanog mirnog rešavanja rata u Ukrajini“, objasnila je Stanovaja, pre nego što je Rusija pokrenula punu invaziju 2022. godine.

Tehnokrata, ali i ključna figura

Kozakov spor, ali stalan uspon u ruskim strukturama moći naglo je prekinut 2022. godine, kada je Vladimir Putin pokrenuo punu invaziju na Ukrajinu.

„Kozak možda nije bio neki ‘dobri momak’ koji se protivio ratu, ali imao je pristup ‘dobrog menadžera’ i bio je čvrsto uveren da će rat, a posebno zapadne sankcije, loše uticati na rusku ekonomiju“, rekao je Andrej Pjertsev.

„Imao je reputaciju veoma efikasnog menadžera, poznatog po tome što često preuzima inicijativu i predlaže sistemske reforme“, rekla je Tatjana Stanovaja. „Ali uvek je želeo da uradi previše, pa se njegove sugestije nikada nisu ostvarile – nikada nije bilo dovoljno političke volje da se njegove ideje sprovedu u delo“.

Spekulacije da je Kozak bio kritički nastrojen prema ratu u Ukrajini su „preuveličane“, smatra Stanovaja.

„Izrazio je određene sumnje u vezi sa ratom, ali ništa više od toga. Njegov stav o Ukrajini nije bio glavni razlog za njegovo uklanjanje“.

Konačna nemilost

Iako je Kozak formalno ostao na svojoj funkciji, postepeno je lišavan nadležnosti. Vremenom, njegove odgovornosti su prešle u ruke Sergeja Kirijenka, rivalske figure u Putinovoj administraciji, koji je prvobitno bio zadužen za nadzor unutrašnje politike Rusije.

„Kozak je poslednjih godina postao neka vrsta ‘bele vrane’, jer je bio jedan od retkih koji bi Putinu i dalje ukazivao na probleme u svom domenu“, rekao je Pjertsev. „Jednostavno više nije odgovarao onome što je Kremlj postao“.

Stanovaja je dodala da je Kozakovo povlačenje takođe samo „logičan ishod kraja Minskog procesa (2022. godine)“.

„Od tada je čekao nove prilike, ali one nisu došle“.

Njegov odlazak iz Kremlja „neće promeniti ništa“ u vezi sa ruskim ratom u Ukrajini, smatra Stanovaja.

„Bez obzira na njegov lični stav, on nije mogao da se suprotstavi Putinu po pitanju rata – niko iz njegovog kruga to ne može“.

Više od tri godine nakon početka pune invazije, poslednji udarac Kozakovoj političkoj karijeri bila je Putinova ponuda da ga postavi za svog zvaničnog predstavnika u Severo-zapadnom federalnom okrugu Rusije, koji obuhvata Sankt Peterburg i veći deo severne Rusije.

„Nakon smrti predsednika Vrhovnog suda Rusije (u julu 2025), ukazala se prilika za kadrovske promene na vrhu,“ objasnila je Stanovaja.

„Ali Putin je veoma konzervativan kada su kadrovske promene u pitanju, i na kraju je Kozaku ponudio poziciju koja nije odgovarala njegovom statusu“.

„To nije bila ponižavajuća ponuda, ali svakako jeste bila degradacija“, rekao je sa svoje strane Pertsev.

„Ta situacija za njega nije bila prihvatljiva“.

Nakon što je napustio Putinovu administraciju, Kozak navodno planira da se okrene poslovnom sektoru, čime bi okončao svoju 30-godišnju karijeru na vrhu ruske vlasti.

Bez obzira na praktične posledice po rusko upravljanje, Kozakova ostavka ipak označava nestanak iz vlasti jedne od poslednjih figura koje su imale hrabrosti da se ne slože sa Putinom.