Irski novinar: Dvojica bivših ambasadora Britanije lobiraju za Dodika

Nadovezujući se na ovo, Geogegan u tekstu na Democracy for Sale ukazuje da dvojica bivših britanskih ambasadora već rade u Vestminsteru u ime jedne proruske strane vlasti čiji je faktički lider pod sankcijama Ujedinjenog Kraljevstva.

Upravo se to dešava u slučaju Republike Srpske, entiteta BiH na Zapadnom Balkanu nastalog na kraju rata u Bosni, koji je pod upravom bosanskih Srba.

Politikom Republike Srpske već dugo dominira Milorad Dodik, nacionalista koji negira genocid i koji je pod sankcijama Ujedinjenog Kraljevstva zbog „podrivanja teško stečenog mira u Bosni i Hercegovini“. Blizak je Viktoru Orbanu i Vladimiru Putinu.

Uprkos svemu tome, dvojica bivših ambasadora Ujedinjenog Kraljevstva sada primaju novac kako bi lobirala u ime Republike Srpske, navodi on.

Čarls Kraford, britanski ambasador u Bosni i Hercegovini sredinom 1990-ih, i ser Dominik Čilkot, bivši ambasador Ujedinjenog Kraljevstva u Irskoj, registrovani su kao lobisti Republike Srpske u okviru nedavno pokrenutog vladinog Registra stranog uticaja (Foreign Influence Registration Scheme – FIRS), upućuje irski novinar.

Iz dokumentacije proizlazi da dvojica bivših diplomata, preko svojih holding kompanija, rade na tome da „otvore i razviju novi, diskretan kanal komunikacije između vlade Republike Srpske (RS) i britanskih vlasti“.

Iako tačan obim tog angažmana nije jasan, on verovatno uključuje i lobiranje za ukidanje britanske zabrane putovanja i zamrzavanja imovine Milorada Dodika iz 2022. godine. Regionalni stručnjaci strahuju da bi, ukoliko bi se to ostvarilo, njegove pretnje secesijom mogle izazvati novi sukob u regionu.

Laburistički poslanik Fil Brikel opisao je lobiranje bivših diplomata kao „krajnje neprimereno“.

„Šokiran sam saznanjem da bivši britanski ambasadori sada lobiraju u ime proruske Republike Srpske“, rekao je Brikel za Democracy for Sale. „Nakon što sam se nedavno vratio iz regiona, iz prve ruke sam video kako Dodik i dalje destabilizuje zapadni Balkan.“

Kraford i Čilkot nisu odgovorili na više zahteva za komentar povodom ove priče.

Saveznik Trampa i Putina

Republika Srpska nastala je u nasilju. Na njenom čelu je isprva bio Radovan Karadžić, koji je imenovao Ratka Mladića za komandanta njene vojske. Obojica su kasnije u Hagu osuđeni za genocid, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti zbog svoje uloge u ratu u Bosni.

Dodik, nekada je imao podršku SAD i EU, ali već više od dve decenije vlada autokratski. Genocid u Srebrenici odbacio je kao „izmišljeni mit“, a nedavno je u svoju prestonicu, Banjaluku, ugostio mađarske paravojnike.

Ranije ove godine Vladimir Putin pohvalio je Dodika zbog toga što je „u velikoj meri doprineo razvoju odnosa sa Rusijom“.

Iako je Dodik, koji je ranije bio i premijer, formalno smenjen sa mesta predsednika od strane izborne komisije Bosne i Hercegovine ranije ove godine zbog suprotstavljanja međunarodnom mirovnom izaslaniku, on je zadržao faktičku vlast nakon što je njegov bliski saveznik pobedio na izborima prošlog meseca.

Dodik je takođe stekao uticaj u Trampovoj Beloj kući: SAD su ukinule sankcije njemu i drugim bosanskim Srbima nakon lobiranja ličnosti povezanih sa MAGA pokretom, uključujući Lauru Lumer, dok se Rudi Đulijani pojavio na mitingu u Banjaluci noseći kačket sa natpisom „Make Srpska Great Again“.

Drugi Trampovi saveznici takođe su radili za Republiku Srpsku, uključujući bivšeg demokratskog guvernera savezne države Ilinois Roda Blagojeviča, koga je Tramp pomilovao u februaru.

Jasmin Mujanović, politikolog specijalizovan za jugoistočnu Evropu, upozorio je da lobiranje bivših britanskih ambasadora podriva strateške interese Ujedinjenog Kraljevstva.

„Sve što Velika Britanija i njeni saveznici pokušavaju da urade u Ukrajini tesno je povezano sa situacijom u Bosni“, rekao je Mujanović.

Bosanski Srbi su se borili na strani Rusije u Ukrajini, a Dodik bi mogao da ih mobiliše ukoliko bi se sukob ponovo rasplamsao u Bosni.

„Dodik i njegov režim nisu samo najveća pretnja teritorijalnom integritetu i suverenitetu Bosne i Hercegovine“, rekao je Mujanović. „Oni su daleko najekstremniji politički režim u jugoistočnoj Evropi“.

Prošlog meseca britanska vlada je saopštila da neće ukidati sankcije Dodiku. Međutim, Mujanović smatra da angažman Kroforda i Čilkota rizikuje slanje signala da bi Velika Britanija mogla da ublaži pritisak na bosanske Srbe.

Čilkot je 2003. bio direktor Jedinice za politiku prema Iraku, a kasnije je služio kao britanski ambasador u Irskoj do 2016.

Kroford ima duboke veze sa zapadnim Balkanom. Pored mandata u Sarajevu, bio je i ambasador u Srbiji i Crnoj Gori. Takođe je izazvao kontroverze u regionu: ubrzo nakon rata u Bosni napisao je da „bosanski Srbi vole Britaniju do neprijatnog stepena“ i sugerisao da bi London mogao to da „iskoristi“ za „unosne projekte obnove u Republici Srpskoj“, prema diplomatskim depešama koje je objavio Declassified.

Uprkos otkrićima da dvojica bivših diplomata rade za Republiku Srpsku, vrlo mali broj lobista se registrovao u okviru FIRS-a (Šeme za registraciju stranog uticaja). Samo Rusija i Iran nalaze se na „pojačanom“ nivou, koji zahteva veću transparentnost.

Antikorupcioni aktivisti pozvali su vladu da proširi ovaj sistem i primora registrovane lobiste stranih režima da otkriju više detalja o svojim kontaktima sa britanskim ministrima i državnim službenicima.

Brikel je rekao da u britanskim pravilima o lobiranju postoje duboki nedostaci. „Loši akteri mogu da se provuku kroz sistem bez ikakvih prepreka“, rekao je. „Postoji čitav ekosistem neregistrovanog lobiranja koji zahteva ozbiljnu regulaciju i transparentnost ako želimo da povratimo poverenje u politiku.“