Dometi susreta Trampa i Zelenskog: „Korak bliže miru, ali može li se verovati Putinu?“

Kako se navodi, nakon srdačnih, naizgled konstruktivnih sastanaka sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim i sedam drugih evropskih lidera u Beloj kući, koji su se fokusirali na to kako garantovati buduću bezbednost Ukrajine, Tramp je telefonirao ruskom predsedniku Vladimiru Putinu u nastojanju da organizuje samit između dvojice lidera, čije su zemlje u ratu od ruske invazije u februaru 2022. godine.

Dok su Zelenski i evropski lideri još uvek bili u Beloj kući i spremali se da nastave razgovore uz laganu večeru, Tramp je na društvenim mrežama objavio da će nakon bilateralnog sastanka između Zelenskog i Putina uslediti trilateralni sastanak kojem će i on prisustvovati.

„Ovo je bio veoma dobar, rani korak za rat koji traje skoro četiri godine“, napisao je.

Tramp je dodao da će posleratne bezbednosne garancije za Ukrajinu pružiti nekoliko evropskih zemalja, uz „koordinaciju sa Sjedinjenim Američkim Državama“.

Putin je, sa svoje strane, rekao da je otvoren za „ideju“ direktnih razgovora sa Ukrajinom tokom telefonskog razgovora sa Trampom, piše Gardijan, pozivajući se na rusku novinsku agenciju Tass, uz napomenu da nije bilo potvrde iz Moskve da će sastanak biti održan.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je rekao danas da je jučerašnji sastanak u Vašingtonu bio „značajan korak ka okončanju rata i osiguravanju bezbednosti Ukrajine i našeg naroda.“

„Već radimo na konkretnom sadržaju bezbednosnih garancija. Danas nastavljamo koordinaciju na nivou lidera. Biće rasprava, a mi pripremamo odgovarajuće formate. Radićemo i sutra. Savetnici za nacionalnu bezbednist takođe su sada u stalnom kontaktu. Biće bezbednosnih garancija“, napisao je na platformi X, preneo je Index.hr.

Trampova spremnost da igra ulogu u učvršćivanju dugoročne bezbednosti Ukrajine bila je značajna promena i dodatni dokaz koliko se predsednikov stav o ratu promenio u skoro šest meseci od Zelenskove poslednje posete Beloj kući, ukazuje Politiko.

Tramp je raskinuo sa evropskim saveznicima koji su se dogovorili o prekidu vatre i nastavio da insistira da je Putin, koji nije pokazao interesovanje za ustupke kako bi se postigao mir, iskreno želeo da postigne dogovor.

Tramp je naložio svom timu da započne diplomatske pregovore kako bi se proces pokrenuo. Kako bi se počelo sa razrađivanjem detalja bezbednosnih garancija, očekuje se da će se načelnici odbrane iz takozvane koalicije voljnih sastati ove nedelje, prema rečima tri evropska zvaničnika.

Državni sekretar Marko Rubio predvodi ukupne napore za koordinaciju bezbednosnih garancija u pripremi za trilateralni sastanak, prema rečima tri osobe upoznate sa ovom temom.

U intervjuu za Foks njuz nakon sastanaka, Rubio je rekao da je Tramp predložio bilateralni sastanak između Putina i Zelenskog. Rekao je da je značajno što je Putin pristao na to.

„Činjenica da Putin kaže, naravno, sastaću se sa Zelenskim – to je velika stvar“, rekao je Rubio.

Do sada je Putin odbijao američke pozive da se njih dvojica sastanu jedan na jedan, ne želeći da ojača poziciju lidera čiju je smenu zahtevao. Jedan od evropskih zvaničnika rekao je da je na Putinu da pokaže da je ozbiljan.

Ubrzo nakon što je napustio Belu kuću, Zelenski je novinarima rekao da je spreman da se sastane sa Putinom u bilo kom formatu, ali da nije određen datum sastanka.

I Tramp i Zelenski su okarakterisali svoj sastanak u Ovalnom kabinetu, uoči većeg okupljanja evropske koalicije u Istočnoj sobi, kao pozitivnu i konstruktivnu diskusiju o potencijalnim bezbednosnim garancijama.

Evropski lideri sugerisali su da bi garancije trebalo da budu slične Članu 5 Povelje NATO-a, koji napad na bilo koju zemlju članicu smatra napadom na sve.

Ali dok su se ti lideri obraćali Trampu, odajući mu priznanje za napredak u zalaganju za mir, takođe su naglasili važnost prekida vatre pre potencijalnog trilateralnog sastanka sa Zelenskim i Putinom.

„Hajde da pokušamo da izvršimo pritisak na Rusiju jer kredibilitet ovih napora, ovih napora koje danas preduzimamo, zavisi bar od prekida vatre“, rekao je nemački kancelar Fridrih Merc.

Francuski predsednik Emanuel Makron ponovio je Mercove reči nekoliko trenutaka kasnije, nazivajući prekid vatre „neophodnošću“.

Pridružili su im se britanski premijer Kir Starmer, finski predsednik Aleksandar Stub, italijanska premijerka Đorđa Meloni, generalni sekretar NATO-a Mark Rute i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

Tramp, koji je podržavao prekid vatre do svog tročasovnog sastanka sa Putinom prošlog petka na Aljasci, nastavio je da govori o ovoj temi. „Ako možemo da postignemo prekid vatre, odlično“, rekao je Tramp, sugerišući da je na Zelenskom i Putinu da to reše.

Skup osam lidera u Beloj kući bez presedana, organizovan samo dva dana nakon Trampovog sastanka sa Putinom, potvrdio je nivo evropske podrške Ukrajini, njihovo priznanje Trampove moći sazivanja i njegovog ozbiljnog interesovanja da se rat okonča – ali i zajedničku, iako uglavnom neizrečenu, zabrinutost zbog nepredvidlivog predsednika, spremnog da veruje Putinu i eventualno prihvati njegove uslove, piše Politiko.

Evropski lideri su ublažili svoj optimizam u pogledu napretka ka miru u Ukrajini uz dozu opreza u vezi sa poverenjem u ruskog predsednika Vladimira Putina, ukazuje CNN.

„Što se mene tiče, imam najveće sumnje u stvarnost želje ruskog predsednika za mirom, jer sve dok misli da može da pobedi ratom, on će to i činiti. A njegov krajnji cilj je da zauzme što više teritorije, da oslabi Ukrajinu i da ima Ukrajinu koja ili nije održiva sama po sebi, ili je pod ruskom kontrolom. To je svima prilično očigledno“, rekao je Makron novinarima.

Stub je pohvalio Trampa za njegove napore, rekavši da veruje da on „iskreno pokušava da okonča ovaj rat“.

„Ali naravno, znate, imamo posla sa predsednikom Putinom i moramo da shvatimo da se njegovi osnovni strateški ciljevi nisu promenili“, rekao je za CNN.

Naveo je Putinove ključne ciljeve kao: uspon Rusije do supersile, raspad Zapada i poricanje suvereniteta Ukrajine.

„To je realnost sa kojom se suočavamo. Realnost je takođe da svakodnevno imamo najmanje hiljadu mrtvih ili ranjenih ljudi. Zato pokušavamo da damo sve od sebe diplomatskim sredstvima da pronađemo rešenje za ovaj sukob, za ruski rat agresije“, rekao je Stub.

Merc je rekao da je Putin pristao da se sastane sa Zelenskim u naredne dve nedelje, a Tramp je rekao da organizuje razgovore između svog ukrajinskog i ruskog kolege, koji su obojica izrazili otvorenost za sastanak.

Međutim, Merc je takođe rekao novinarima da ne zna da li bi Putin „imao hrabrosti“ da prisustvuje takvom samitu.

Index prenosi tvrdnje Rojtersa, da iako Kremlj to nije javno potvrdio, visoki zvaničnik američke administracije je rekao da bi sastanak Putina i Zelenskog mogao biti održan u Mađarskoj. Poslednji direktni razgovori između Rusije i Ukrajine održani u Turskoj u junu, kada je Putin odbio poziv Zelenskog za sastanak licem u lice i umesto toga poslao delegaciju nižeg nivoa.

Britanski premijer Kir Starmer opisao je sastanak kao „dobar i konstruktivan“, ističući „stvarni napredak“ u pogledu bezbednosnih garancija i konsenzus o postizanju bilateralnog sporazuma između Rusije i Ukrajine.

Istakao je važnost prisustva Ukrajine za pregovaračkim stolom o teritoriji, razmeni zarobljenika i povratku dece.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je da „ljudska cena ovog rata mora da prestane“, posebno se fokusirajući na otmicu ukrajinske dece od strane Rusije.

Spoljnopolitički komentator Denis Avdagić je ocenio da da bismo kraj rata mogli videti već ove godine i da je „kiparski model“ najverovatniji scenario za okončanje rata.

„Za mene situacija od pre dva meseca nije mnogo drugačija nego danas. Tada sam rekao da očekujem sastanak između Trampa i Putina i govorio o tome šta je realno. Realno je zamrznuti situaciju koju imamo na granici. To je kiparski model. Zamrzavate situaciju koja u krajnjoj liniji omogućava funkcionisanje zemlje. Na kraju krajeva, Kipar je država članica Evropske unije, bez obzira na to što je podeljen“, rekao je Avdagić za HRT.

On je ukazao da još ne znamo kako će sve na kraju izgledati, „ali vidimo da postoji želja sa ruske strane da se rat završi“.

„Njihove finansije su prilično iscrpljene, ima veliki broj žrtava, postoji i šteta na njihovoj infrastrukturi, a svaki dan čujemo o nekoj pogođenoj rafineriji. Dakle, nije baš bezbolno za Rusiju kako se predstavlja“, dodao je Avdagić.

Poljski ambasador u Hrvatskoj Pavel Červinski je rekao da postoje razlozi za neki oprezniji optimizam.

„Ne znamo još mnoge detalje i mislim da nije sve bilo objavljeno u javnosti, ali mislim da imamo razloge za neki oprezniji optimizam. Mislim da smo za jedan korak bliže miru“, rekao je Červinski za N1 Hrvatska.