„Sećate li se onih dana kada smo bili deca“: Unutar Trampovog ludog sveta

Napetost je visila nad Vašingtonom, širila se preko Atlantika i obavila Bliski istok. Svi su čekali „vatru s neba“.

Da li će Tramp udariti na Iran da ispuni svoju zakletvu da „pomoć dolazi“?

Ili pokušava da izbegne akciju, oslanjajući se na navodno i upitno obećanje iz Irana da će egzekucije biti zaustavljene?

„Videćemo kakav je proces“, rekao je novinarima.

Svi čekaju da vide šta će Tramp sledeće učiniti.

A njemu se to dopada, dok sedi za stolom u Ovalnoj kancelariji, izbacujući pretnje, spletke i uvrede kao dirigent koji vodi orkestar ali ne stvara harmoniju, već globalni haos.

Na pitanje kako može verovati obećanjima iranskog režima Tramp je ostavio Amerikance sa jednim od svojih klasičnih „triler završetaka“.

„Videćemo“, rekao je novinarima. „Ja ću saznati posle ovoga. Vi ćete saznati, ali rečeno nam je pouzdano, i nadam se da je tačno. Ko zna, zar ne? Ko zna. Ludi svet“.

Jedna od najluđih stvari bila je što je Tramp govorio o ozbiljnom pitanju rata i mira tokom događaja u Ovalnoj kancelariji koji je promovisao punomasno mleko koje će škole moći da služe deci prema nedavno donetom zakonu.

„Sećate li se onih dana kada smo bili deca?“, upitao je Tramp novinare koji su želeli odgovore da li će pokrenuti napad na Iran.

U vrtoglavoj digresiji predsednik je nastavio: „Svi smo delili bocu. Danas to obično ne radimo. Ali ako želite, ako verujete osobi s kojom pijete, evo je, vaša je. U redu?“

„Polusveže je – pet, šest dana staro“, rekao je predsednik o boci mleka koja je stajala na rezolutnom stolu u Beloj kući.

Neobičan obrt u sagi o Grenlandu

Kao što je često slučaj u eri Trampa, bio je to nadrealan dan u Vašingtonu.

Bela kuća je dočekala delegaciju iz Grenlanda i Danske nakon Trumpovog zahteva za vlasništvo nad najvećim ostrvom na svetu.

Vredno je istaći koliko je ova poseta bila bizarna.

Zvaničnici su bili u Vašingtonu kako bi naglasili da poluautonomna danska teritorija nije na prodaju i da Tramp ne bi trebalo da pokušava da je kupi ili napadne.

Tokom Trampovog prvog mandata, ideja da bi mogao da „otme“ Grenland u nastojanju da uđe u istoriju kao jedan od predsednika koji je ostvario američku „manifestnu sudbinu“ sa novim teritorijama, smatrana je šalom.

Ali u njegovom drugom mandatu, neukrotivi komandant u štabu shvata se smrtonosno ozbiljno od strane evropskih lidera, koji su obećali da će njegovu strategiju nacionalne bezbednosti zameniti desničarskim populistima.

Suočavanje je još čudnije jer je Grenland teritorija NATO-a. Trampove tvrdnje da Danska ne može da je brani nemaju smisla: Danska je deo najmoćnijeg vojnog saveza na svetu. Svaki napad na ostrvo bio bi shvaćen kao napad na sve članice NATO-a u skladu sa garancijom uzajamne odbrane.

Najgore što je moglo da se dogodi tokom razgovora sa Džej Di Vensom i državnim sekretarom Markom Rubiom bila je eskalacija slična onoj kada je potpredsednik prošle godine prigovorio ukrajinskom lideru Volodimiru Zelenskom. Takav katastrofalan ishod izgleda da je izbegnut, iako je delegacija, očigledno zabrinuta, izjavila da i dalje postoji „fundamentalni nesporazum“ o tome šta treba da se desi sa Grenlandom.

Kasnije, u Ovalnoj kancelariji, predsednik se žalio da mu treba Grenland za predloženi raketni štit Zlatna Kupola, i upozorio da se Rusija i Kina pripremaju da zauzmu teritoriju, gde već postoji američka baza.

Takođe je bio okrutno kritičan prema vojnoj moći hrabrog NATO saveznika koji je slao svoje trupe da poginu zajedno sa Amerikancima u ratovima posle 11. septembra, zbog iste mantre „napad na jednog je napad na sve“ koju su Danska i sve druge članice koristile u korist SAD nakon napada Al-Kaide 2001. godine.

„Prošlog meseca su tamo postavili dodatne sanke sa psima. Dodali su još jedne sanke. To neće biti dovoljno“, rekao je Tramp.

Tokom dana, kriza oko Grenlanda poprimila je još dramatičniji obrt. Danska je saopštila da šalje dodatno vojno osoblje na ostrvo, a pridružile su joj se i skandinavske zemlje – Švedska šalje neodređen broj vojnika, Norveška šalje dvoje, a Nemačka je objavila da će poslati 13 pripadnika vojske na izviđačku misiju da se pridruže svojim NATO saborcima. Francuski predsednik Emanuel Makron je u sredu veče najavio da je poslao i francuske snage da se priključe brzo organizovanoj Operaciji Arctic Endurance na Grenlandu.

Takva raspoređivanja imaju pre svega simboličnu vrednost – ni približno nisu protivteža moćnim američkim oružanim snagama. Ali simbolika je ogromna: evropske države šalju svoje ljude da pokažu da brane teritoriju NATO-a, ne od Rusije, Kine ili neke terorističke grupe, već od predsednika Sjedinjenih Država – najvažnijeg i najmoćnijeg lidera Zapadnog saveza.

Pa šta se dešava dalje? Hoće li Tramp nastaviti da vrši pritisak da pokuša da natera Dansku da proda Grenland – iako nije ponudio plan kako bi obezbedio stotine milijardi dolara za takvu kupovinu?

Ili će slediti svoj smeli pohod – nakon Venecuele poslati američke snage da zauzmu grenlandsku teritoriju? Takav poduhvat predstavljao bi teži izbor i za Pentagon i za vrh NATO komande.

Tramp ne otkriva svoje namere.

„Videćemo šta će se desiti sa Grenlandom“, rekao je, koristeći svoju omiljenu frazu i ponašajući se kao spoljašnji komentator događaja u kojima je zapravo jedini koji donosi odluke.

Ipak, i dalje postoji osećaj da Tramp improvizuje, poput žonglera koji očajnički pokušava da drži više loptica u vazduhu i jedva uspeva da spreči da padnu na zemlju. Uprkos nizu uspešnih i dramatičnih vojnih operacija, Trampova sreća možda neće trajati zauvek, a oholost ga može odvesti predaleko.

Situacija u Iranu je savršen primer njegovog impulsivnog i često teško shvatljivog vođenja. Tramp je danima delovao kao da je neizbežno krenuo ka novim vojnim udarima na Iran nakon što je više puta upozoravao da će kazniti iranski režim zbog ignorisanja njegovih upozorenja da ne suzbija proteste nasiljem.

Američki predsednik je govorio o mogućim vojnim akcijama i izrazio je, kako je rekao, da su razmatrane „snažne opcije“ uključujući i potencijalne udare – mada nije doneo konačnu odluku o tome da li će narediti napade.

Sa iranske strane, iranski zvaničnici su poručili da su spremni kako za rat tako i za dijalog sa SAD, insistirajući na tome da se problemi moraju rešavati bez spoljnog mešanja.

Iako Tramp ponekad najavljuje moguće vojne udare, u praksi je u nekim trenucima signalizirao privremeno smanjenje tenzija, navodeći da mu je rečeno da su ubistva demonstranata prestala ili jenjavaju – iako nezavisna potvrda nije jasna, a iranski sudski zvaničnici negiraju planove za egzekucije protesta.

Tokom protesta, iranski vazdušni prostor je bio privremeno zatvoren, što je uticalo i na civilni saobraćaj.

U pozadini svega, iranski vrhovni vođa je poručio da Iran neće popustiti i optužio demonstrante za strane uticaje, dok je Tramp pretnje mešanja u unutrašnje stvari zemlje povezivao s obećanjem podrške protestima.

Tramp nije imao takvih briga.

„Iranske patriote, NASTAVITE SA PROTESTIMA – PREUZMITE SVOJE INSTITUCIJE!!!… POMOĆ JE NA PUTU,“ napisao je predsednik u objavi na Truth Social u utorak.

Naravno, demonstranti mogu ovo protumačiti kao poziv na akciju i obećanje podrške.

„Ako ne preduzme ništa, istorija će to smatrati strateškom i moralnom izdajom, jer je ohrabrivao demonstrante da izlaze na ulice nedeljama, stalno je uveravao Iranace da ih podržava i posmatrao dok su hiljade demonstranata ubijene“, rekao je Karim Sadjadpur iz Carnegie Endowment for International Peace za CNN-ovu Erin Barnet u sredu.

„Istovremeno, vojna akcija je prepuna rizika,“ dodao je Sadjadpur. „Ne postoji čarobno rešenje kojim bismo čistom intervencijom srušili režim i uspostavili sekularnu demokratiju“.

Teško je zamisliti kako predsednik može da se izvuče iz ove situacije. Pretnje, blefiranje i žongliranje svim spoljnopolitičkim pitanjima sveta može da funkcioniše samo do određenog trenutka.

Američki predsednik koji prezire tradicionalne političke procedure, deluje po instinktu i kaže da je čovek mira dok razvija sve veću sklonost ka spektakularnim i nasilnim vojnim akcijama – vreme mu ističe.

Kao što je sam rekao, ovo je „lud svet“.