Stiže nova generacija ratnih brodova i zvaće se „Tramp klasa“: „Vekovima će mu Amerikanci zahvaljivati“

Kada dođe sledeća predsednička inauguracija 20. januara 2029. možda neće ostati mnogo toga što neće biti obeleženo imenom vrhovnog brendera, piše CNN.

Predsednik Donald Tramp je u ponedeljak najavio novu generaciju ratnih brodova, naoružanih savremenim raketama, nuklearnim oružjem i laserima. Neizbežno, to će biti plovila „Tramp klasa“, čime se nastavlja njegov niz da se svemu da sopstveno ime.

The new „Trump class“ battleship, per the rendering just unveiled

Complete with Trump’s portrait on the transom and a laser beam pic.twitter.com/dxvrrZ71R6

— Gram Slattery (@G_Slattery) December 22, 2025

Prošle nedelje, novo rukovodstvo Kenedi centra za scenske umetnosti glasalo je za to da se njegovo ime nađe uz ime ubijenog bivšeg predsednika.

Tramp je neubedljivo priznao da je bio „iznenađen“ počašću na koju je nedeljama ranije otvoreno nagoveštavao da je priželjkuje.

Nešto ranije, predsednik se pojavio u tek preimenovanom Institutu za mir Donalda J. Trampa. Pre toga je praktično razorio tu sada već „potemkinovsku“ instituciju – koju je zakon definisao kao nezavisnu i koja se federalno finansira.

Sledeće godine ljudi će moći da kupuju lekove preko TrumpRx-a. Roditelji će moći da otvaraju „Tramp račune“ za novorođenčad. Bogati stranci moći će da kupe vize u okviru programa Trump Gold Card. Predsednik gradi novu balsku dvoranu u Beloj kući.

Bilo bi iznenađenje da ona ne ponese njegovo ime.

Brodovi „Tramp klase“ trebalo bi da zauzmu svoje mesto u „Zlatnoj floti“, kao pomorski pandan protivraketnom štitu „Zlatna kupola“, koji Tramp takođe zamišlja kao zaštitu stanovnicima novog „Zlatnog doba“ za koje tvrdi da ga zemlja trenutno proživljava.

Sporna nabavka

Argumenti u prilog novim ratnim brodovima verovatno će izazvati veliku debatu. Tramp je u pravu kada kaže da američka mornarica zaostaje za Kinom po broju plovila i da je proces nabavke novih brodova notorno skup i spor.

Ako uspe da to unapredi, ostaviće vredno nasleđe Sjedinjenim Državama na otvorenom moru.

Ipak, neki stručnjaci smatraju da su masivni brodovi, romantizovani relikt prošlosti, koji bi trebalo da ostane u epskom dokumentarcu iz 1950-ih „Pobeda na moru“, koji je ovekovečio pomorsko herojstvo SAD u Drugom svetskom ratu i koji je Tramp pomenuo u ponedeljak.

U eri u kojoj su ukrajinski dron-čamci devastirali rusku Crnomorsku flotu i u vreme hipersoničnog oružja, SAD bi možda imale više koristi od manjih, bržih i okretnijih brodova. Trampova želja da lično učestvuje u dizajnu svojih bojnih brodova jer je „estetska osoba“ takođe deluje kao neobičan način vođenja mornarice.

Ipak, da budemo fer prema predsedniku, on novu flotu ne vidi samo kao lični omaž, već kao „nepogrešive simbole nacionalne moći“ i izvor velikog broja radnih mesta u američkoj industriji.

Predsednička nasleđa se oblikuju decenijama. Zato je prerano reći da li će brodovi „Tramp klase“ redefinisati pomorsko ratovanje i učvrstiti ga kao vizionara, ili će se pokazati kao skupi promašaji, poput nekih poslovnih poduhvata i kazina koji su nosili Trampovo ime, ili kratkotrajnog hira milijardera – poput avio-kompanije Trump Shuttle ili profesionalne biciklističke trke Tour de Trump.

„Vekovima će Amerikanci zahvaljivati Trampu“

Trampova objava iz njegove palate Mar-a-Lago mnogo je govorila o njemu samom. Bila je prepuna hiperbola i obaveznih pohvala na račun podređenih. A ponovnim urezivanjem svog imena u istoriju, dodatno je naglasio kult ličnosti.

„Ovo su najbolji na svetu. Biće najbrži, najveći i ubedljivo, sto puta moćniji od bilo kog bojnog broda ikada izgrađenog“, rekao je Tramp.

Ministar odbrane Pit Hegset, u međuvremenu, tvrdio je da će zbog novih plovila budući Amerikanci zahvaljivati Trampu.

„Decenijama, vekovima, američki narod će se osvrtati unazad i zahvaljivati predsedniku Trampu što je imao viziju i spremnost da upravo sada uloži u sposobnosti koje su nam potrebne.“

Nije uobičajeno da predsednici daju svoje ime stvarima. Obično imaju dovoljno skromnosti da sačekaju sud istorije i da zahvalna nacija sama oda priznanje njihovoj službi.

Nosači aviona nazvani po Džonu F. Kenediju i Džeraldu R. Fordu počeli su da se grade godinama nakon njihove smrti. Predsednik Džo Bajden je u januaru najavio da će budući nosači aviona nositi imena predsednika Bila Klintona i Džordža V. Buša.

Mornarica ima dugu tradiciju odavanja počasti sopstvenim herojima.

Exclusiveish: Photos have emerged of the planned interior for the new Trump Class Battleships. The boats which are planned to be bigger than Edinburgh and have guns capable of firing bullets the size of Blue Whales will also be fitted with Nuclear powered lasers. pic.twitter.com/yvjGlKNEV8

— Tuffer (@TufferB) December 23, 2025

Klasa brodova „Tramp“ navodno bi trebalo da zameni klasu Arli Berk, nazvanu  po hrabrom admiralu koji je tokom rata na Pacifiku predvodio grupe američkih razarača, unoseći revoluciju u pomorsku taktiku.

Mornarica takođe ima brod koji čuva pomorsko nasleđe jednog od Trampovih najvećih političkih protivnika, Džona Mekejna. Brod je prvobitno nosio ime po pokojnom senatorovom ocu i dedi, obojici admirala, ali je kasnije preimenovan kako bi i on bio dodat imenom.

CNN je 2019. izvestio da je Bela kuća zatražila od mornarice da obezbedi da USS Džon S. Mekejn ne bude vidljiv tokom Trampove posete Japanu u njegovom prvom mandatu. Najviši mornarički vrh ocenio je taj zahtev kao nepraktičan.

Druga Trampova administracija se ranije više bavila skidanjem imena sa brodova. Hegset je uklonio ime Harvija Milka sa jednog mornaričkog tankera, koje je odavalo počast aktivisti za prava homoseksualaca, u okviru svoje kampanje za iskorenjivanje „woke smeća“ i vraćanje „ratničkog etosa“ oružanim snagama.

„Stvari moraš da nazivaš po sebi“

Čovek poznat po Tramp kuli, Tramp hotelima i Tramp golf-terenima širom sveta možda je nagovestio svoj talenat za ovekovečavanje u kamenu i na brodovima tokom posete imanju Džordža Vašingtona, Maunt Vernonu, 2018. godine.

„Da je bio pametan, stavio bi svoje ime na to“, rekao je Tramp o imanju, prema izveštaju Politika. „Moraš da staviš svoje ime na stvari ili te se niko neće sećati“.

Predsednik i generalni direktor Maunt Vernona, Dag Bredburn, navodno je tada rekao Trampu da je prvi predsednik uspeo da svoje ime stavi na prestonicu nacije, što je Trampa nasmejalo i navelo da prizna da je to dobra poenta.

Tramp ne čeka da istorija izrekne sud o njegova dva mandata. Njegova prva godina povratka u Belu kuću pokazala je očajničku potrebu da dominira pažnjom u sadašnjosti i očigledan strah da u budućnosti neće biti upamćen.

To se, međutim, često doživljava kao neskromnost i nagoveštaj nesigurnosti kod najmoćnijeg čoveka na svetu.

Strani lideri su odavno shvatili da je najbolji način da udovolje Trampu da hrane njegovu potrebu za prenaglašenim iskazima poštovanja – otuda niz raskošnih državnih večera, komplimenata, izmišljenih nagrada poput FIFA nagrade za mir i bujica poklona, poput višemilionskog „džambo džeta“ iz Katara.

Neki Trampovi kritičari takođe tvrde da njegova opsesija menjanjem pejzaža grandioznim arhitektonskim projektima kako bi ovekovečio sopstveno ime predstavlja zabrinjavajući znak kod čoveka koji prezire demokratiju i idealizuje despote.

Oni osuđuju njegovu rekonstrukciju Bele kuće – uključujući prekopavanje Ružičnjaka radi izgradnje terase u stilu Mar-a-Laga i rušenje Istočnog krila zbog izgradnje balske dvorane.

Trampova nova predsednička staza slavnih između Bele kuće i predsedničke rezidencije, koja uključuje portrete njegovih prethodnika u zlatnim ramovima i ploče ispunjene nezrelim uvredama u stilu društvenih mreža o njihovim mandatima, otvorila je pitanja o mentalnom stanju 79-godišnjeg predsednika.

Trampova sklonost da svoje ime upiše svuda često deluje šokantno. Tako je, na primer, portparolka Bele kuće Kerolajn Levit na neobičan način uputila „čestitke“ Kenediju, ubijenom 1963. godine, zbog toga što se njegovo ime sada našlo uz Trampovo na fasadi umetničkog centra u Vašingtonu.

Ali ogorčenje koje Tramp izaziva među liberalima i u medijima klasična je taktika kojom oduševljava svoje pristalice.

Ozbiljnije posmatrano, Trampovi pokušaji da njegovo ime postane sveprisutno otkrivaju njegov problematičan pogled prema kojem mu predsednička funkcija daje neograničena ovlašćenja da radi šta god poželi.

Odavno je jasno i da Tramp predsedništvo i njegove ogromne moći delimično vidi kao sredstvo za samopromociju – čak i kada to znači stavljanje sopstvenog imena na spomenik posvećen drugom čoveku.

Njegova groznica imenovanja nosi i političke rizike u trenutku kada se milioni Amerikanaca bore sa visokim cenama hrane, stanovanja i zdravstvene zaštite. Tramp svojim kritičarima olakšava tvrdnju da je najviše zabrinut za lične prioritete, a ne za potrebe građana.

To može objasniti pad njegove popularnosti i naglo opadanje poverenja javnosti u njegovo upravljanje ekonomijom.

U krajnjoj liniji, Trampovo stavljanje svog imena na novu klasu bojnih brodova samo je jedan od hiljada neobičnih obrta tokom dva mandata koji su srušili očekivanja o tome kako bi jedan predsednik trebalo da se ponaša.

On bi naredne tri godine mogao da provede stavljajući svoje ime svuda. Ali isto tako će narednom demokratskom predsedniku biti lako da ga ukloni sa zgrada i brodova.

Velika predsednička nasleđa stvaraju se delima. Najveće nasleđe Džordža Vašingtona nije bilo to što je dao ime prestonici svoje nove države, već to što je svesno odbio da se ponaša kao kralj, zaključuje CNN.