Tramp nikad oštriji: „Neke evropske države više neće biti održive“ (VIDEO)

On je istovremeno nagovestio da bi podržao evropske političke kandidate koji se slažu sa njegovom vizijom za kontinent.

Ova oštra kritika evropskog političkog rukovodstva predstavlja najžešći Trampov napad na ove zapadne demokratije do sada, preteći odlučnim raskidom sa zemljama poput Francuske i Nemačke, koje već imaju duboko narušene odnose sa Trampovom administracijom.

„Mislim da su slabi“, rekao je Tramp o evropskim liderima. „Ali takođe mislim da žele da budu previše politički korektni“.

„Mislim da ne znaju šta da rade“, dodao je. „Evropa ne zna šta da radi“.

Tramp je ovaj otvoreni, ponekad čak grub ton u vezi sa evropskim pitanjima upotpunio nizom oštrih izjava o domaćim temama: rekao je da bi podrška za hitno snižavanje kamatnih stopa bila ključni test pri izboru novog predsednika Federalnih rezervi.

Kazao je i da bi mogao da proširi vojne operacije protiv narkotika na Meksiko i Kolumbiju i pozvao je konzervativne sudije Vrhovnog suda, Samjuela Alita i Klarnsa Tomasa, obojicu u sedamdesetim godinama, da ostanu na funkciji.

Trampove izjave o Evropi dolaze u posebno rizičnom trenutku pregovora o okončanju rata Rusije u Ukrajini, dok evropski lideri sve otvorenije izražavaju zabrinutost da bi Tramp mogao napustiti Ukrajinu i njene saveznike na kontinentu pred ruskom agresijom. U intervjuu Tramp nije pružio nikakva uveravanja Evropljanima po tom pitanju i izjavio je da je Rusija očigledno u jačoj poziciji od Ukrajine.

Tramp je u juče razgovarao u Beloj kući sa Dašom Brns iz Politico za specijalni epizodu emisije „The Conversation“.

Politico je danas proglasio Trampa najuticajnijom figurom koja će oblikovati evropsku politiku u narednoj godini, priznanje koje su ranije dobijali lideri poput ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, italijanske premijerke Đorđe Meloni i mađarskog premijera Viktora Orbana.

Trampov samouveren komentar o Evropi bio je u oštrom kontrastu sa nekim njegovim izjavama o domaćim pitanjima u istom intervjuu.

Predsednik i njegova partija suočili su se sa nizom izbornog neuspeha i sve većim problemima u Kongresu ovog jeseni, dok se glasači bune zbog visokih troškova života. Tramp je imao poteškoća da prenese poruku koja bi odgovarala toj novoj stvarnosti: u intervjuu je ocenio ekonomske učinke kao „A-plus-plus-plus-plus-plus“, insistirajući da cene padaju širom zemlje i odbio da iznese konkretno rešenje za nadolazeći skok premija zdravstvenog osiguranja.

Ipak, čak i usred rastuće turbulencije kod kuće, Tramp ostaje jedinstvena figura u međunarodnoj politici.

U poslednjih nekoliko dana, evropske prestonice su bile zatečene objavljivanjem Trampove nove Strategije nacionalne bezbednosti, veoma provokativnog manifesta koji je Trampovu administraciju postavio u opoziciju prema dominantnoj evropskoj političkoj establišmentu i obećao da će „negovati otpor“ evropskom statusu kvo po pitanjima migracije i drugim politički osetljivim temama.

U intervjuu je Tramp dodatno naglasio taj pogled na svet, opisujući gradove poput Londona i Pariza kao opterećene migracijom sa Bliskog istoka i Afrike. Bez promene u politici granica, Tramp je rekao da neke evropske države „više neće biti održive zemlje“.

Koristeći izrazito oštar jezik, Tramp je posebno kritikovao levog gradonačelnika Londona, Sadika Kana, sina pakistanskih imigranata i prvog muslimanskog gradonačelnika Londona, nazvavši ga „katastrofom“ i okrivivši migraciju za njegov izbor.

„On je izabran jer je toliko ljudi došlo. Sada oni za njega glasaju“.

Tramp je rekao da će nastaviti da podržava svoje omiljene kandidate na evropskim izborima, čak i po cenu uvrede lokalnim osećanjima.

„Ja bih dao podršku“, rekao je Tramp. „Podržavao sam ljude, ali podržavao sam ljude koje mnogi Evropljani ne vole. Podržao sam Viktora Orbana“, rekao je Tramp, misleći na mađarskog premijera sa krajnje desnice, koga je cenio zbog njegove politike kontrole granica.

Ipak, rat Rusije i Ukrajine, a ne izborna politika, bio je Trampov primarni fokus. On je u ponedeljak tvrdio da je ponudio novi nacrt mirovnog plana koji su neki ukrajinski zvaničnici prihvatili, ali da ga sam Zelenski još nije pregledao. „Bilo bi lepo da ga pročita“, rekao je Tramp.

U novom izazovu za Zelenskog, koji je u Ukrajini politički oslabljen zbog skandala sa korupcijom, Tramp je ponovo pozvao Ukrajinu da održi nove izbore.

„Dugo nisu imali izbore“, rekao je Tramp. „Znaš, oni pričaju o demokratiji, ali dođe do tačke kada više nije demokratija“.

Na konstataciju novinarke da je američki tim išao tamo-ovamo između Putina i Zelenskog sa različitim verzijama mirovnog plana te koja zemlja je trenutno u jačoj pregovaračkoj poziciji, Tramp je nedvosmileno odgovorio: „To je Rusija“.

„To je mnogo veća zemlja. Rat koji nikada nije smeo da se desi. Iskreno, ne bi se ni desio da sam ja predsednik, i nije se desio tokom četiri godine. Gledao sam kako se odvija i rekao sam, vau, ovo će izazvati probleme. I počelo je i, iskreno, moglo je da preraste u Treći svetski rat. Mislim da se to verovatno sada neće desiti. Mislim, da nisam bio predsednik, mogli ste imati Treći svetski rat. Mislim, imali biste mnogo veći problem nego što imate sada, ali trenutno je to veliki problem. Veliki problem za Evropu. I oni se s tim ne nose dobro“.