Dosije Epstin – „Drakulin zamak“, Vudi Alen, Ehud Barak, Bil (Gejts i Klinton)

Epstinova moć dosegla je svoj zenit početkom dvehiljaditih i trajala je sve do prvih optužbi za pedofiliju i trgovinu ljudima, kada su ga se i mnogi „prijatelji“ suptilno odrekli, suptilno jer niko nije bio siguran u to šta krije u Epstinovoj Pandorinoj kutiji ucena i kompromitacija, piše N1.

Bilo je to vreme kada je Epstin trošio 20 miliona dolara godišnje na naučnike, podstičući ih da se uključe u bilo koju vrstu najsavremenijeg istraživanja koje je on smatrao relevantnim. Za to bi mu oni uzvratili hvalospevima, poput Džeralda Edelmana, dobitnika Nobelove nagradu za fiziologiju i medicinu 1972. godine. „Džef je izvanredan u svojoj sposobnosti da uoči kvantitativne odnose. Nedavno nas je posetio. Zanima ga ovo osnovno pitanje: Da li je istina da mozak nije računar? On je veoma brz.“

Vreme kada je devojčice od 14 godina dovodio u svoju kuću na Menhetnu, nudeći im za početak 300 dolara samo da budu tu, da bi kasnije to bila tarifa sa masažu, pa silovanja, kojima je trajno upropaštavao živote nedužnih devojčica, dok se paralelno šepurio sa kremom američkog i svetskog establišmenta.

Viktorijas Sikret revije, na kojima je u prvom redu sedeo sa Donaldom Trampom, nebrojeni odlasci u Belu kuću (više od deset puta) i viđanja sa predsednikom Bilom Klintonom, koji je nakon obelodanjivanja istine o Epstinu više puta naglašavao da ‘uopšte nisu bili bliski“.

Bilo je to vreme kada je Epstin sam očigledno imao moć kao čitav AIPAC lobi.

Vreme ucenjivanja, zasigurno donatora, ne političara, jer ukoliko donatore držite u šaci, svi ostali su tu, pa nisu neophodni kongresmeni, ili senatori nižeg ranga.

Zanimljivo je da su nedavno izašla dva toma knjige Vitni Veb „Jedna nacija pod ucenom“ osuđujuća optužnica za posledice vekovne relacije između američke i izraelske obaveštajne službe i organizovane kriminalne mreže poznate kao Nacionalni kriminalni sindikat. Ova knjiga posebno istražuje kako je veza između obaveštajne službe i organizovanog kriminala direktno razvila taktike i mreže seksualne ucene na kojoj će kasnije kapitalisati upravo Epstin.

Drakulin perverzni zamak

Koliko je sve bilo živopisno, morbidno, i ko je sve bio deo tog špila karata saznajemo sa velikim zakašnjenem, što samo govori koliko je sve bilo pod velom tajne, odnosno koliko su svi na neki način bili pacifikovani. Saznajemo i da mnogi, koji su se od Epstina ograđivali i njihov odnos sa njim predstavljali kao površan, nisu govorili istinu.

Početkom avgusta ove godine troje novinara Njujork tajmsa, na čelu sa Dejvidom Enrihom došlo je u posed ekskluzivnih fotografije Epstinove kuće na Menhetnu, koja je bila stecište razvrata, i glavno sastajalište političara, kraljevića, naučnika, novinara, ljudi iz šou biznisa. To je ona ista kuća u koju je odlazio i britanski princ Endrju, kada je navodno otišao u Njujork 2010. da „uživo raskrsti prijateljstvo sa Epstinom“ nakon presude za pedofiliju, da bi nakon zajedničkog sastanka, odlučio da još četiri dana ostane u kući. Nešto je bilo jače i od rizika provođenja vremena sa osuđenim seksualnim prestupnikom.

Kuća na adresi 9 East 71st Street (prvobitno Leslija Veksnera, koji je 1989. godine kupio za 13,2 miliona dolara, a Epstin formalno stekao 1998. godine za 20 miliona dolara), od 2600 kvadrata, na sedam spratova, sa čak 40 soba, sa ulaznim hrastovim vratima od 4,5 metara i lučnim prozorima je i dalje razlog zbog čega se o slučaju Epstin toliko malo zna. Zbog znatiželjnih koji su u nju želeli da uđu.

U tekstu Tajmsa saznali smo da Epstin nije pisma dobijao samo od političara (Volstrit Žurnal je pisao o navodnoj Trampovoj čestitki Epstinu za pedeseti rođendan), iako nije zgoreg pomenuti da je za 63. rođendan dobio čestitku od bivšeg premijera Izraela Ehuda Baraka i njegove supruge, sa nedvosmislenom porukom „Tvoja radoznalost je beskrajna. Za mnoge od njih si kao zatvorena knjiga, ali znaš sve o svima.“ Poštovanje je bilo uzajamno, tako da je Epstin na prominentnom mestu na svom zidu držao mapu Izraela nacrtanu na tabli, sa potpisom Baraka, prema fotografiji u koju je uvid imao Njujork tajms.

Barak je tako jasno i tačno opisao Epstina u dve rečenice. U tom duhu čestitku je napisao i Bil Klinton, pohvalivši „dečju radoznalost“ Epstina u rođendanskoj poruci pedofilu 2003. godine, u okviru albuma kožnog poveza koji je kurirala Gilejn Maksvel, kako je objavio takođe Volstrit žurnal.

„Poznajem ga, bio mi je brat“

Epstinu su se divili i ljudi iz sveta medija, poput Mortimera Cukermana, bivšeg vlasnika Njujork Dejli Njuza, Atlantika, časopisa Fast Company. Pismo gotovo da je bilo oda njegovim sablasnim porivima. U njemu – sastojci za obrok koji bi „poboljšao Džefrijeve seksualne performanse“.

Bilo je tu i Holivuda, koji su pisali čitava pisma (Njuork Tajms ih je skenirao). Jedan od naratora bio je i režiser Vudi Alen, koji je pohvalio da je sa suprugom bio rado viđen gost, koji je napisao da su „ga večere podsetile na Drakulin zamak, gde Lugoši ima tri mlade vampirke koje opslužuju mesto“. Možda bismo saznali da je sličan utisak imao i Stiven Benon, desničar, politički strateg, bivši investicioni bankar, koji je prvih sedam meseci bio glavni strateg Bele kuće u prvom Trampovom mandatu. Upravo u ovoj kući je sa Epstinom snimio dokumentarac, koji nikada nije ugledao svetlost dana.

Neko bi se zapitao, kako je Epstin uspeo da gostima stvori atmosferu Tvin Piksa ili filma Širom zatvorenih očiju? Malo on, a malo i estetika. Čitav ulazni hodnik bio je načičkan uramljenim protetskih očnim jabučicama. Simbolika je bila jasna, sve vas vidim i sve znam. Da je protetika bila Epstinova pasija govorilo je i svedočenje tada maloletne Dženifer Aroaz (koja je Epstina optužila za silovanje) da je u svom kupatilu ima veštačke grudi iznad kade.

Za to vreme je u centralnom atrijumu, pored vitraža, visila skulptura žene u venčanici koja drži ogrtač. To je bila svojevrsna najava uvaženim gostima, akademicima, političarima, biznismenima, koji bi odlazili u trpezariju u prizemlju. Fotografije pokazuju da su gosti sedeli u stolicama sa kožom od leoparda oko velikog pravougaonog stola. Prema svedočenjima, ponekad bi im društvo pravio mađioničar, ponekad bi tabla bila izvučena, kako bi kredom neko od gostiju mogao da skicira dijagram ili napiše matematičku formulu.

Epstin je jasno želeo da gostima ukaže na svoju moć i uticaj, pa je cela kuća obilovala njegovim privatnim fotografijama, poput kolekcije koju je šah Reza Pahlavi držao u palati Niavaran.

Mik Džeger, Papa Jovan Pavle II, Fidel Kastro, Ričard Branson, Ilon Mask, zanimljivo i kropovana fotografija sa Donaldom i Melanijom Tramp, na kojoj nema Gilejn Maksvel, pa se pretpostavlja da je tu od 2015. godine kada su stavili tačku na svoju vezu.

Bil Gejts i Bil Klinton, indukovana demencija

Na slikama su i oni koji sa njim i „nisu bili tako bliski“. Bil Gejts, i njegova uramljena novčanica od jednog dolara na kojoj piše „Pogrešio sam!“. Sudeći samo po ovom detalju njihovo prijateljstvo deluje daleko prisnije od „samo nekoliko večera na kojima je Gejts bio sa Epstinom“, zbog kojih „žali“.

Šta tek reći za Bila Klintona, nekoliko fotografija, od kojih jedna na centralnom mestu baš bode oči. Njih dvojica nasmejani, sa laktovima koji se dodiraju, za šankom, najverovatnije u Hongkongu. Doktor Džon Pol Garison, klinički i forenzički psiholog je analizirao ovu fotografiju u svom podkastu kao onu koja govori o izrazitoj „bliskosti, upućenosti i komforu“.

Reći za nekoga da vam nije blizak, sa kojim ste išli dva puta u Afriku, jednom u Evropu, na Tajland, sa kojim imate nebrojane zajedničke letove u privatnim avionima, fotografije, zaista je više nego čudno. Posebno je zanimljivo što je Klinton u izjavi rekao da se sa Epstinom viđao samo između 2002. i 2003. godine, a u javnost je recimo dospela fotografija na kojoj se vidi Giolejn Maksvel na venčanju njegove ćerke Čelsi.

Prema izjavi sada pokojne Viktorije Đufre (koje je optužila britanskog princa Endrjua da je sa njom imao seksualne odnose kada je bila maloletnica) Bil Klinton je bio na Devičanskim ostrvima, stigavši helikopterom u pratnji Gilejn Maksvel, koja je malo pre toga dobila pilotsku dozvolu. Đufre ga nije ni za šta optužila, ali je Klinton sjedno vnegirao da je ikada bio na ostrvu.

Zanimljiva je i fotografija na kojoj Talija Dejvis masira Klintona, koja je kasnije optužila Epstina da je seksualno uznemiravao.

Leri Samers

Van radara ostao i i „Leri“ Samers, čija je zajednička fotografija sa Epstinom takođe bila ukras u stanu.

Lorens Henri Samers, američki ekonomista koji je obavljao funkciju sekretara za finansije Sjedinjenih Država od 1999. do 2001, bio je potpredsednik za razvojnu ekonomiju i glavni ekonomista Svetske banke do 1993. godine, ujedno prvi jevrejski predsednik Harvarda, na kojem je donosio kontroverzne odluke.

Članak u časopisu „The Harvard Crimson“ iz 2003. godine, tokom Samersovog mandata kao predsednika, detaljno je opisao navodno „posebnu vezu“ između Samersa i Epstina, koji se obavezao da će donirati najmanje 25 miliona dolara Harvardu tokom Samersovog mandata, dok je Epstinu data kancelarija na Harvardu za liču upotrebu. Džefri ponovo među studentkinjama, Džefri lepši poklon nije mogao ni da sanja.

Zapisi o letovima predstavljeni kao dokaz na suđenju Gilejn Maksvel 2021. godine pokazuju da je Samers leteo privatnim avionom Epstina najmanje četiri puta, uključujući jednom 1998. godine kada je bio zamenik sekretara za finansije Sjedinjenih Država i najmanje tri puta dok je bio predsednik Harvarda.

Kada je u pitanju kuća na Menhetnu, Njujork tajms je stavio tačku na još jednu spekulaciju. Kamere, da ili ne? Da.

U istoj radnoj sobi, na masivnom drvenom stolu, pored kojeg se nalazi preparirani tigar, nalazi se i prvo izdanje „Lolite“, romana iz 1955. godine u kojem intelektualac razvija opsesiju dvanaestogodišnjom devojčicom. Na vrhu drvene komode nalazile su se još uramljene fotografije, uključujući i jednu Epstina sa saudijskim prestolonaslednikom Muhamedom bin Salmanom.

U Epstinovoj spavaćoj sobi obloženoj floralnim tapetama, dvosedom koji gleda na bračni krevet (!?) nalaze se i kamere koje su bile postavljene po gotovo svim Epstinovim imanjima, od Novog Meksika do Palm Biča, u uglu spavaće sobe, iznad ornamentične garnišne, ali i u drugim prostorijama. Doduše ne i u sobi sa masažu, prema navodima Njujork tajmsa, u kojoj je stajala polica prepuna lubrikanata i fotografija nagih žena.

Jedna od žena bila mu je vernija nego ijedna, iako to nije ona kojoj je uputio svoj poslednji poziv iz zatvora. Upravo kod nje se možda krije istina koju Amerika želi, ali je se i plaši. Gilejn Maksvel.