Dosije Epstin: Pedofilija, ostrvo zla, „bezbednosni imunitet“

Logično bi bilo da se na njegovom travnjaku nađu sve svetske agencije, novinari. Ne, samo tišina. U međuvremenu je po kasnijim mnogobrojnim svedočenjima nastavio neometano sve to isto da radi, do 6. jula 2019. godine, kada je uhapšen po saveznoj optužbi za seksualnu trgovinu maloletnika na Floridi i Njujorku.

Kada počinje pedofilija i trgovina ljudima, mahom maloletnicama? Najverovatnije ne u periodu koji se navodi u nekim optužnicama (period od 2000. do 2002. godine). Dženifer Araoz je izjavila da je imala 14 godina kada joj je Gilejn Maksvel, Epstinova dugogodišnja devojka, saradnica i saputnica, prišla ispred srednje škole u Njujorku u jesen 2001. godine, podvodeći je za Epstina.

Ne počinje svakako ni sa periodom za koji se Epstin izjasnio o krivici po optužbama za nagovaranje na prostituciju i nagovaranje na prostituciju osoba mlađih od 18 godina, u junu 2008. godine (jula 2006. godine, FBI je započeo sopstvenu istragu protiv Epstina, pod nazivom „Operacija prestupna godina, koja je rezultirala optužnicom od 53 stranice u junu 2007. godine), kada je osuđen na 18 meseci zatvora za samo dva krivična dela u okviru kontroverznog sporazuma o priznanju krivice, odležavši 13 meseci u pritvoru, ali uz opsežnu slobodu, bismo mogli da nazovemo ležernijom verzijom „srpske nanogice“ ,piše N1.

Pedofilija

Zvanično, policija u Palm Biču, na Floridi, počela je istragu protiv Epstina nakon što je porodica četrnaestogodišnje devojčice prijavila da je zlostavljana u njegovoj vili. Savezni zvaničnici su tada identifikovali 36 devojčica, od kojih su neke imale samo 14 godina, a koje je Epstin izvesno seksualno zlostavljao, prethodno ih namamljujući da mu za 200 dolara pružaju usluge masaže.

Imajući u vidu šta je sve Epstin činio, gotovo sa sigurnošću može da se tvrdi da su sa prvim obrisima moći došla i njegova nepočinstva, koja će na kraju i srušiti čitavo njegovo misteriozno carstvo.

Ne zaboravite ni sve one milione koje je tako mlad dobio (prema Forbsu iz 2025. godine, velika većina njegovog bogatstva između 1999. i 2018. godine poticala je od dva milijardera, Leslija Veksnera (200 miliona dolara), i Leona Bleka (170 miliona dolara), novinarske članke u kojima se njegov „staff“ opisuje kao kasting za parisku modnu reviju. Postoji osnovana sumnja da je taj novac uveliko bio plod nekog vida zataškavanja.

Zloglasno Devičansko ostrvo Sent Džejms

Godine 1996, Epstin je promenio ime svoje firme u Financial Trust Company, i radi poreskih olakšica sedište joj je prebacio na na ostrvo Sent Tomas na Američkim Devičanskim Ostrvima. Preseljenjem je uspeo da smanji savezni porez na dohodak za 90%.

Ofšor poreski raj, daleko od očiju javnosti, ispostaviće se kao savršen stacionar za perverzne i bolesne maštarije. Njegove, i njegovih brojnih gostiju, kao i „Velikog brata“.

Naime, Gilejn Maksvel je rekla prijatelju da je ostrvo na Devičanskim ostrvima potpuno opremljeno video nadzorom, koji predstavlja neku vrstu osiguranja. Kada je policija izvršila raciju u njegovoj rezidenciji u Palm Biču 2006. godine, u njegovom domu su otkrivene dve skrivene kamere, a oprema za nadzor pronađena je i u Njujorku. Jedno je sigurno, ko je tamo bio – snimljen je. Ono što nije sigurno je šta se dogodilo sa snimcima.

Ostrvo Sent Džejms postalo je jedan zatvoreni raj od 72 hektara i nekoliko vila za najperverznije želje moćnika. Sigurno je da nisu svi gosti prestupnici, ali mnogi jesu sigurno. Sudski dokumenti uključuju pominjanje bivših predsednika Bila Klintona i Donalda Trampa (koji tvrdi da nikada nije bio na ostrvu), mađioničara Dejvida Koperfilda, princa Endrjua, bivšeg izraelskog premijera Ehuda Baraka, glumca Kevina Spejsija, advokata Alana Deršovica, pokojnog guvernera Novog Meksika Bila Ričardsona i bivšeg potpredsednika Ala Gora, između ostalih.

Prema jednoj tužbi podnetoj 2014. godine, Epstin je organizovao seksualne susrete za „brojne istaknute američke političare, moćne poslovne rukovodioce, strane predsednike, jednog poznatog premijera i druge svetske lidere“

Epstin je imao udele u preduzećima na američkim Devičanskim ostrvima, uključujući kompaniju Hiperion Er. Neki kontrolori letenja i drugo aerodromsko osoblje prijavljivali su da su viđali Epstina sa devojčicama za koje su verovali da su maloletne. Vlasti nisu mogle uđu na privatni posed, a jedna 15-godišnja žrtva, pokušala je da pobegne sa ostrva, da bi je Epstin vratio na ostrvo i silovao, kako se navodilo u optužnici.

Hram Džefrija Epstina izgledao je identično kao Hamam Jalbuga, javno kupatilo iz mamlučke ere, izgrađeno 1491, jedne je od najstarijih tvrđava na svetu. Hamam je bio mesto koje je nudilo masaže, dok kupatila imaju kitnjastu fasadu ukrašenu ablak kamenom i velikim lučnim ulazom. U fazi vladavine Mamluka od 1382. godine njihovi robovi su bili mahom beli starosedelački narod Čerkezi koji su dovođeni iz Severnog Kavkaza. Volter ih opisuje kao „siromašne, sa prelepim ćerkama, kojima su trgovali na radost sultana i vlastele“.

One su kasnije vaspitavane tako da udovoljavaju muškarcima. Epstin je dakle, obožavao simboliku, uz odu mamlučkoj eri kada su tinejdžeri odvođeni kao robovi, mladići postajali vojnici, a devojke konkubine novih gospodara. Srednji vek je neometano bitisao u 21. veku toliko godina, uz bezbroj saučesnika koji su zarad novca ćutali. Jedna od statua u Epstinovoj bašti neodoljivo podseća na statuu Enkija, sumerskog boga vode, znanja, umeća i kreacije. Lik, položaj i brada, gotovo da su identični.

I prema teističkim i ateističkim satanistima, a između njih postoji velika razlika, Enki je metafora za Lucifera i povezuje se sa zmijom.

„Obaveštajni imunitet“, Alen Deršovic i Aleksandar Akosta

Aleksandar Akosta, tadašnji američki tužilac za Južni okrug Floride, mimo svih dokaza i tereta koji se Epstinu stavljao na pleća, pristaje na sporazum o priznanju krivice. Tako se Epstinu, zajedno sa četvoricom imenovanih saučesnika i svim neimenovanim „potencijalnim saučesnicima“, dodelio imunitet od svih federalnih krivičnih optužbi.

Prema pisanju lista „Majami Herald“, sporazum o nekrivičnom gonjenju „u suštini je zaustavio tekuću istragu FBI-ja o tome da li je bilo još žrtava i drugih potencijalno upletenih moćnih ljudi koji su učestvovali u seksualnim zločinima“. „Majami Herald“ je tada pisao da se „Akosta se složio, uprkos saveznom zakonu, da će sporazum biti sakriven od žrtava.“ Sve to u momentu kada je slučaj praktično rešen, skoro 40 svedoka, priče koje se poklapaju. Epstin je bio jači od zakona.

U pregovaranju je pomoć imao u advokatu i velikom lobisti Izraela Alanu Deršovicu, Koliko je bilo suvislo da Epstina reprezentuje baš Deršovic najslikovitije će objasniti podatak da je počevši od 2015. godine, Deršovic bio uključen u niz tužbi za klevetu i kontratužbi zbog navoda da se bavio seksualnim nedoličnom ponašanjem.

Tužbe su rešene 2022. godine, a njegova tužiteljka, Virdžinija Đufre, rekla je tada: „Sada priznajem da sam možda pogrešila u identifikaciji gospodina Deršovica“. U tužbi podnetoj sudu na Floridi 30. decembra 2014. godine, Đufre je tvrdila da je njome seksualno trgovao Epstin, i da ju je „pozajmljivao“ ljudima radi seksa, uključujući Deršovica i princa Endrua.

Tako je Epstin i pravosudno postao primus inter pares, prvi među „jednakima“, a kako je sramnu sudsku odluku pravdao Akosta?

Rekavši novinarki Viki Vord (istraživačka novinarka priznata po izveštavanju o ličnostima poput Džefrija Epstina i Gilejn Maksvel, kao i po svojoj knjizi „Kushner, Inc.“, o Džaredu Kušneru) da mu je rečeno da Epstin „pripada obaveštajnoj službi“, da je „iznad njegovog platnog razreda“ i da „to ostavi na miru“. Kasnije je Akosta rekao da se „ne seća ko mu je to rekao“. Koliko ljudi može da saopšti američkom tužiocu da odustane od slučaja protiv pedofila sa 40 svedoka čije priče stoje jedne iza druge? Prosto se ne seća.

Zamislite sada, tu 2008. godinu, američki milijarder, plejboj, ultimativni čovek za zabavu poznatih, sposoban da prodaje najsofisticiranije oružje i jamči za najveće svetske finansijske transakcije, spona novca i nauke, biva optužen, osuđen i oslobođen za pedofiliju. Logično bi bilo da se na njegovom travnjaku nađu sve svetske agencije, novinari. Ne, samo tišina. U međuvremenu je po kasnijim mnogobrojnim svedočenjima nastavio neometano sve to isto da radi, do 6. jula 2019. godine, kada je uhapšen po saveznoj optužbi za seksualnu trgovinu maloletnika na Floridi i Njujorku.

Apropo ćutanja postoji još jedan podatak. Glavnu kuću na ostrvu, koju je renovirao Edvard Tutl, dizajner Aman Risortsa, 2008. godine održavalo je preko 70 zaposlenih. Prema rečima bivšeg osoblja, Epstin je insistirao na diskreciji i poverljivosti svojih zaposlenih. Ispoštovali su je.

Samo tih sedamdeset ljudi što je ćutalo na sve što je videlo moglo je sve da promeni, a zamislite tek one moćne koji nisu samo gledali, već učestvovali, koliko njih ima?

Nastaviće se.