Šta je „zid protiv dronova“?

Radi se na izradi „mape puta za odbrambenu spremnost“, rekao je izvor upoznat sa temom za CNN ranije ove nedelje.

Ta mapa puta će obuhvatiti četiri odbrambena projekta, uključujući i zid protiv dronova, naveo je izvor.

Inicijativa zida protiv dronova neće biti fizički zid, već slojevita mreža sistema za detekciju i presretanje, koja će se nadovezivati na sposobnosti pojedinačnih članica EU u borbi protiv dronova.

Ideja je objavljena nakon što je nekoliko evropskih zemalja prijavilo upade u svoj vazdušni prostor, pri čemu većina sumnja na Rusiju. Kremlj negira umešanost.

„Evropa mora da pruži snažan i jedinstven odgovor na ruske upade dronova na našim granicama“, izjavila je u utorak predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

Zato ćemo, dodala je, predložiti hitne mere za stvaranje zida protiv dronova kao deo inicijative Istočni front. Moramo zajedno da napredujemo sa Ukrajinom i NATO-om.

Evropski lideri su malo otkrili o tome kako bi ta inicijativa zapravo mogla izgledati ili koliko bi vremena bilo potrebno za njenu realizaciju.

Nemački ministar odbrane Boris Pistorius upozorio je ranije ove nedelje da bi razvoj „zida protiv dronova“ mogao potrajati najmanje tri do četiri godine.

Međutim, premijerka Letonije, Evika Silina, rekla je novinarima u Kopenhagenu u sredu da bi to moglo biti znatno kraće. „Ne treba nam tri godine, i verujem da to možemo uraditi mnogo brže“, izjavila je.

Iako bi „zid protiv dronova“ zaista mogao pomoći da se zakrpi „velika rupa“ koja trenutno postoji u protivvazdušnoj odbrani NATO-a, sama ideja nije nužno nova, rekao je Rafael Los, stručnjak za politiku u oblasti odbrane, bezbednosti i tehnologije u evropskom think tanku European Council on Foreign Relations, za CNN.

Projekat pod nazivom European Sky Shield Initiative (ESSI), čiji je cilj jačanje evropske vazdušne i protivraketne odbrane, godinama je u pripremi, istakao je Los. Uprkos tome, „zid protiv dronova“ mogao bi i dalje značajno pomoći NATO-u i zemljama Evropske unije.

Proširenjem mreže senzora duž istočne granice NATO-a, zemlje će moći efikasnije da identifikuju i prate moguće upade dronova, sugerisao je Los.

„Prethodno je NATO-ova protivvazdušna odbrana bila usmerena na brze vazdušne pretnje – avione, rakete, balističke i krstareće rakete, hipersonične sisteme ali ne specifično na dronove,“ rekao je. „To se polako menja kao rezultat onoga što vidimo u Ukrajini.“

Ukrajina je „najiskusnija zemlja u Evropi u pogledu ratovanja dronovima i protiv dronova,“ rekao je Los. Korišćenje iskustava savetnika uključenih u taj oblik sukoba moglo bi pomoći ostatku kontinenta da bolje razume kako se boriti protiv ruskih dronova.

Takođe, razvoj sistema za presretanje dronova mogao bi se dalje unaprediti, dodao je, uz napomenu da se zemlje sve više udaljavaju od korišćenja skupih sistema kao što su Patriot rakete, a umesto toga se okreću jeftinijim metodama elektronskog ratovanja, uključujući ometanje signala, lažno predstavljanje i prekidanje elektronske komunikacije od koje dronovi zavise.

Pošto su dronovi mali, jeftini i sposobni da nanesu značajnu štetu, oni predstavljaju disproporcionalnu pretnju zemljama na koje se koriste. Pored fizičke štete, dronovi se koriste i za izviđanje, a postoji i rizik od sudara sa avionima u vazduhu.

Štaviše, čak i ako se dron presretne dok leti nad vazdušnim prostorom neke zemlje, Los je ukazao da „ostaci će pasti negde dole“.

„Ako presretnete dron iznad grada, možda spasite visoko vredan cilj koji pokušavate da zaštitite, kao što je parlament, bolnica ili elektrana. Ali ostaci će i dalje pasti i potencijalno naneti štetu ljudima i imovini“, objasnio je.

„Potrebno je dopuniti ovakve odbrambene napore, jer, ponovo, postoje velike praznine koje treba popuniti, ali je isto tako neophodno paralelno raditi na jačanju ofanzivnih kapaciteta kako biste mogli da nanesete štetu protivniku“, rekao je Los.

Generalni sekretar NATO-a, Mark Rute, izjavio je u utorak da je „zid protiv dronova“ „odlična ideja“ koja je „pravovremena i neophodna“, ističući troškove kao posebno važan razlog za razvoj ove inicijative.

„Na kraju, ne možemo trošiti milione evra ili dolara na rakete da obaramo dronove, koji koštaju samo nekoliko hiljada dolara“, rekao je.