Sve više zemalja u „koaliciji digitalno voljnih“: Evropa se sprema da uvede zabranu društvenih mreža među decom

Nakon Francuske, Danske, Grčke, Austrije i Portugala i Španija se „pridružila koaliciji digitalno voljnih“, objavio je španski premijer Pedro Sančez. Među merama koje je premijer najavio jeste i ta da Madrid namerava da zabrani deci mlađoj od 16 godina pristup društvenim mrežama.

Sančez je pokrenuo oštar napad na platforme društvenih mreža tokom svog govora na Svetskom vladarskom samitu koji je nedavno održan u Dubaiju.

„Društvene mreže su postale propala država, gde se zakoni ignorišu, a zločini tolerišu“, rekao je socijalistički lider pre nego što je objavio pet mera kojima njegova vlada objavljuje rat zloupotrebama velikih digitalnih platformi.

To uključuje ne samo zabranu pristupa maloletnicima mlađim od 16 godina, pri čemu se od platformi zahteva da implementiraju efikasne sisteme za verifikaciju starosti, već i „pravnu odgovornost“ rukovodilaca platformi za neuklanjanje ilegalnog sadržaja i uspostavljanje ad hok krivičnog dela algoritamske manipulacije i umnožavanja ilegalnog sadržaja, piše na portalu EU njuz.

Prilagođavajući ime dato koaliciji zemalja koje su na čelu pružanja bezbednosnih garancija Ukrajini, Sančez je govorio o „koaliciji digitalno voljnih“, koja će „održati svoj prvi sastanak u narednim danima i sprovesti koordinisane akcije na multinacionalnom nivou“.

Ostale zemlje članice koje planiraju da pooštre pristup društvenim mrežama na različite načine i u različito vreme su Francuska, Danska, Grčka, Austrija i Portugal.

Iako je cilj isti, šest zemalja se za sada kreće fragmentirano. Francuski parlament je nedavno dao početno zeleno svetlo zakonu kojim se zabranjuje pristup društvenim mrežama deci mlađoj od 15 godina, na čemu rade Atina i Kopenhagen.

Beč je izgleda sklon da smanji minimalnu starost za korišćenje društvenih mreža na 14 godina dok je portugalska vlada prve nedelje ovog meseca predstavila nacrt zakona kojim bi se zahtevala roditeljska saglasnost za decu mlađu od 16 godina da bi pristupila društvenim mrežama.

Grupa „voljnih“ se gotovo u potpunosti preklapa sa onima koji testiraju aplikaciju za onlajn verifikaciju starosti koju je u julu pokrenula Evropska komisija. To su Francuska, Španija, Grčka, Danska i Italija. Ova aplikacija će biti prilagođena na nacionalnom nivou i prema planovima izvršne vlasti EU, biće dostupna u prodavnicama aplikacija do marta.

U Briselu je pitanje zaštite maloletnika od rizika zavisnosti, zlostavljanja i izloženosti štetnom sadržaju na mreži već neko vreme na stolu – Zakon o digitalnim uslugama, koji je stupio na snagu februara 2024. godine, obavezuje velike platforme da procene opasnosti za mlade ljude i uvedu efikasne alate za njihovo sprečavanje.

Sada, međutim, postoje apeli da se ide dalje – u novembru je Evropski parlament odobrio neobavezujuću rezoluciju kojom se predlaže uspostavljanje minimalne starosti od 16 godina širom Evrope za neograničen pristup društvenim mrežama dok se pristup deci uzrasta od 13 do 16 godina dozvoljava uz roditeljski pristanak.

Do sada je Evropska komisija uvek odbacivala mogućnost nametanja digitalnog doba na nivou EU jer, kako je utvrđeno Opštom uredbom o zaštiti podataka (GDPR), to ostaje isključiva nacionalna nadležnost.

Prerogativ izvršne vlasti EU je da prati poštovanje obaveza koje nalaže Zakon o digitalnim uslugama. Zakon o digitalnim uslugama zahteva od platformi da implementiraju efikasne alate za verifikaciju starosti kako bi se osigurala usklađenost sa važećim nacionalnim zakonima.

Portparol Evropske komisije za digitalna pitanja Tomas Renje objasnio je da Brisel testira i prilagođava aplikaciju za verifikaciju starosti jer kada bude spremna, platforme „ će jednostavno morati da prihvate naš alat za verifikaciju starosti, a sa njim i kriterijume za pristup društvenim mrežama koji se automatski definišu jer će biti prilagođeni u 27 zemalja članica“.

Platforme „neće biti obavezne da ga koriste, ali ako odluče da to ne urade, biće obavezne da dokažu da je njihova alternativa barem jednako efikasna kao i naša“.

Stiče se utisak da se Evropska komisija bori da prati inicijative nacionalnih vlada. U septembru 2025. godine predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je najavila osnivanje panela stručnjaka posvećenih analizi uticaja društvenih medija na maloletnike i neophodnim merama koje treba preduzeti.

Rizik je fragmentacija digitalnog tržišta, gde neke zemlje nameću (različite) minimalne starosne granice za pristup društvenim mrežama, a druge ne.

Koji bi se zakon primenjivao na petnaestogodišnjeg Španca na odmoru u Italiji? „Još ne znamo, Komisija još uvek ispituje pitanje“, rekao je portparol.

Realizaciju inicijative na nivou EU priželjkuje i Luksemburg.

Govoreći na predstavljanju najnovijeg izveštaja Bee Secure Radar u utorak ujutru, ministar prosvete Klod Majš je rekao da bi zabrana društvenih medija u EU mogla biti mnogo efikasnije sprovedena protiv gigantskih tehnoloških firmi.

„Ali ako se to ne dogodi, Luksemburg će preuzeti svoju odgovornost da zabrani društvene medije za one mlađe od određenog uzrasta, 14 godina ili tako nešto“, rekao je ministar. „Jednostavno moramo zaštititi našu omladinu i dati im šansu da se razvijaju pre nego što budu previše uvučeni u svet društvenih medija, pre nego što budu manipulisani algoritmima“, dodao je Majš.

Rezultati ankete su pokazali da preko četvrtine mladih od 12 do 16 godina u Velikom vojvodstvu kaže da društveni mediji imaju sve gori uticaj na njihovu dobrobit, piše Luksemburg tajms.

„Ako se mladima dozvoli da upadnu u potpuno virtuelni svet, propustiće ogromno kretanje, kreativnost i društveni kontakt“, rekao je Majš. „Moramo osigurati da analogni svet ostane atraktivan, da je sposoban da se takmiči sa onim što se nudi kroz veštačku inteligenciju i virtuelni svet.“

Među poslednjim evropskim liderima koji su pohvalili zabranu društvenih medija je i češki premijer Andrej Babiš koji je ukazao da su stručnjaci sa kojima je razgovarao rekli da su društvene mreže „strašno štetne za decu“.

Češka vlada ozbiljno razmatra zabranu ove godine, rekao je zamenik premijera Karel Havliček, koji je dao komentar na CNN Prima njuz, češkom televizijskom kanalu, preneo je Gizmodo.

Nemački ministar za digitalne tehnologije Karsten Vildberger rekao je da vidi „mnogo koristi“ u zabrani društvenih medija i smatra da je starosno ograničenje „više nego opravdano“ dok je irski ministar za medije rekao da planira da postepeno uvodi mere bezbednosti dece na mreži, poput zabrane za mlađe od 16 godina.

I Poljska navodno izrađuje zakon kojim bi se zabranilo korišćenje društvenih mreža osobama mlađim od 15 godina. Ova tema je aktuelna i u Italiji, gde se, između ostalog, raspravlja i o Zakonu koji bi se ticao dece influensera, mlađih od 15 godina.

Zemlje EU su krenule stopama Australije, koja je u decembru postala prva na svetu koja je uvela zabranu društvenih mreža za tinejdžere mlađe od 16 godina. Sličan zakon razmatraju i Velika Britanija i Norveška.

Počev od sredine decembra, mnogoj australijskoj deci i tinejdžerima zabranjeno je korišćenje društvenih medija kao što su TikTok, Fejsbuk, Instagram, Treds, X, Snepčet, Jutjub, Redit, Kik i Tvič.

Početna tačka za australijsku zabranu bila je knjiga američkog socijalnog psihologa Džonatana Hajdta „Anksiozna generacija“, koji tvrdi da je ogromno prisustvo društvenih medija u kritičnim razvojnim fazama u vreme puberteta fundamentalno preoblikovalo mozak onih rođenih posle 1995. godine.

Zavisnost od društvenih medija među decom i tinejdžerima povezana je sa većim osećajem usamljenosti, depresijom, anksioznošću, poremećajima pažnje, problemima sa slikom tela i lošim kvalitetom sna. Mnogi regulatori su takođe sve više zabrinuti zbog nekontrolisanog sajber maltretiranja.

Američka akademija za pedijatriju objavila je prošlog meseca izveštaj koji povezuje produženo korišćenje digitalnih medija sa kašnjenjem u razvoju jezika, problemima sa besom, slabijom kognicijom, pa čak i povećanim rizikom od dijabetesa tipa 2, i zatražila od tehnoloških kompanija i vlade da uspostave stroge zaštitne ograde koje zabranjuju štetne karakteristike dizajna društvenih medija poput profilisanja korisnika, automatskog reprodukovanja i sistema algoritamskih preporuka.

Američke velike tehnološke kompanije, koje imaju ogroman uticaj na digitalni svet kao vlasnici nekih od vodećih platformi društvenih medija koje se suočavaju sa posledicama ovih zabrana, nisu zadovoljne ovim trendom.

Meta, koja upravlja Instagramom, omiljenom platformom društvenih medija među tinejdžerima, više puta je tražila od australijskih regulatora da preispitaju zabranu. (U vezi sa tim, Meta je nedavno podelila planove da svoje fidove društvenih medija učini još zavisnijim pomoću sistema preporuka poboljšanih LLM-om. Izvršni direktor Mete Mark Zakerberg rekao je da će „uskoro“ postojati „veštačka inteligencija koja vas razume“ i prilagođava vaš fid u skladu sa tim.)

Nakon Sančezovog govora, u kojem je takođe podelio namere da tehnološke kompanije budu pravno odgovorne za sadržaj mržnje i ilegalan sadržaj na svojim platformama i za manipulaciju algoritmima, Ilon Mask je na društvenoj mreži X nazvao španskog premijera „pravim fašističkim totalitarcem“ i „tiraninom i izdajnikom naroda Španije“.

Kako zemlje širom sveta počinju da uvode zabrane koje štete američkim tehnološkim kompanijama, biće zanimljivo videti kako će reagovati administracija predsednika SAD Donalda Trampa.

Tramp je više puta stavljao interese velikih američkih tehnoloških kompanija u centar svoje spoljnotrgovinske politike, posebno u vezi sa Evropom. Tramp smatra evropsku regulaciju digitalnih platformi i tehnoloških kompanija „prekomorskom iznudom“ protiv Sjedinjenih Država i dok su neke od njegovih trgovinskih odluka možda dovele do labavije regulacije u nekim slučajevima, one su takođe gurnule određene evropske vlade dalje od američke tehnologije.