Dve godine Donalda Tuska: Mali uspesi, neispunjena obećanja

Liberalna Evropa bila je oduševljena kada je poljski premijer Donald Tusk 13. decembra 2023. stupio na dužnost. Proevropski političar je pred celim svetom dokazao da se demokratskim sredstvima može pobediti desno-populistički režim, koji je pravosuđe, medije, kulturne ustanove i državne koncerne stavio pod svoju kontrolu.

Kao vođa opozicije, lider liberalno-konzervativne Građanske koalicije (KO) mobilisao je mnoge mlade birače u Poljskoj. Nakon izbora uspeo je da sastavi šaroliku koaliciju od tri politička bloka. Iako su te stranke imale različite tradicije, one su delile zajednički cilj: zbaciti s vlasti desno-konzervativnu stranku Pravo i pravda (PiS) Jaroslava Kačinjskog.

Slabi rezultati u anketama, slabi koalicioni partneri

Dve godine kasnije, Tusk se zajedno sa svojom vladom našao u krizi. Njegov izborni savez KO, doduše, ima dobre rezultate u anketama i stabilno vodi s više od 30 odsto, ali to se ne može reći za njegove koalicione partnere. Nova levica (NL) trenutno balansira na cenzusu od pet odsto, a druga dva koaliciona partnera, Poljska 2050 i Poljska seljačka stranka (PSL), znatno su ispod toga.

Poljaci bi tek za nešto manje od dve godine ponovo trebalo da izađu na birališta, ali kada bi se parlamentarni izbori održali ovog vikenda, desno-konzervativne i krajnje desne stranke imale bi jasnu većinu u parlamentu.

Prema najnovijoj anketi instituta UCE Research, 42,6 odsto Poljaka negativno je ocenilo aktuelnu vladu. Pozitivnu ocenu dalo joj je tek nešto manje od trećine, dok gotovo četvrtina ispitanika nije imala mišljenje. Druge agencije došle su do još lošijih rezultata.

Obnova vladavine prava je teška

Obnova vladavine prava, Tuskovo veliko izborno obećanje, pokazala se znatno težom nego što se očekivalo. Desno-konzervativni predsednik Andžej Duda učinio je sve kako bi svojim vetom vladi podmetao klipove u točkove. Ustavni sud, kao i Vrhovni sud, pružali su ogorčen otpor svim pokušajima depolitizacije pravosuđa. I ispunjenje obećanja da će se korumpirani predstavnici prethodne vlade brzo izvesti pred sud odvija se krajnje sporo. Na primer, bivši ministar pravosuđa Zbignjev Ziobro, optužen za korupciju i zloupotrebu vlasti, pronašao je utočište u Mađarskoj i ostaje nedostupan poljskom pravosuđu.

Godinu i po dana Tusk je umirivao kritičare očekujući uspeh svog kandidata na predsedničkim izborima u leto 2025. Liberalni gradonačelnik Varšave Rafal Tšaskovski trebalo je da postane predsednik i ukloni političku blokadu. Ali taj plan nije uspeo. Na izborima je pobedio Trampov pristalica Karol Navrocki.

On je još desnije orijentisan nego njegov prethodnik Duda i ne krije da želi da sruši Tuskovu vladu. Od početka avgusta Navrocki je svojim vetom već onemogućio donošenje 17 zakona – gotovo isto koliko njegov prethodnik za deset godina.

Ostvaren tek delić izbornih obećanja

Donald Tusk, iskusan u spoljnjoj i unutrašnjoj politici, ipak je uspeo da zabeleži neke uspehe. Zahvaljujući svojim međunarodnim kontaktima, prekinuo je izolaciju Poljske u Evropskoj uniji i normalizovao odnose s najvažnijim evropskim partnerima, Nemačkom i Francuskom. Postigao je da sredstva pomoći iz vremena pandemije korone, koja je Brisel blokirao, konačno počnu da stižu u Poljsku – do sada 93 milijarde zlota (oko 22 milijarde evra). Uprkos visokoj zaduženosti, privreda snažno raste.

Međutim, od svojih predizbornih obećanja Tusk je ostvario samo mali deo. Obećanja poput prava na abortus do dvanaeste nedelje trudnoće ili udvostručenja neoporezivog dela dohotka i dalje čekaju ispunjenje. Čak ni registrovana životna partnerstva, koja bi važila i za istopolne parove, Tusk do sada nije uspeo da progura – otpor konzervativnih snaga u njegovoj sopstvenoj koaliciji pokazao se prejakim.

Pomakom udesno u migrantskoj politici i oštrijim pristupom prema ukrajinskim ratnim izbeglicama Tusk je pokušao da pridobije podršku konzervativnih birača, ali je time naljutio svoje liberalne pristalice. Oštriji ton prema Nemačkoj, posebno zahtev za odštetu još živim žrtvama Drugog svetskog rata, trebalo je da demantuje optužbe opozicije da deluje u interesu Nemaca.

Sumorne perspektive uoči parlamentarnih izbora 2027.

U medijima se pre nekoliko meseci rasplamsala rasprava o tome da li bi Tusk trebalo prevremeno da se povuče kako bi napravio mesta politički „nepotrošenom“ nasledniku, na primer ministru spoljnih poslova Radoslavu Sikorskom. Ali Tusk ne razmišlja o odustajanju.

U poslednje vreme Tusk je uspeo da pridobije simpatije svojih sunarodnika jer je Evropska komisija u okviru reforme politike azila oslobodila Poljsku obaveze prihvatanja izbeglica u okviru mehanizma raspodele. Kao svoj uspeh premijer može da navede i brzo odobrenje Evropske komisije za državne subvencije teške milijarde za izgradnju prve nuklearne elektrane u Poljskoj. „Uspeli smo!“, napisao je na platformi Iks.

Ipak, uprkos svemu, dve godine nakon izborne pobede čak i mediji bliski vladi tonu u pesimizam. „Trebalo je da bude drugačije“, komentarisao je Bartoš Vjelinski u listu Gazeta Viborča. Poljska se nalazi „u političkom klinču“, preti stagnacija, napisao je taj zamenik glavnog urednika.

Uprkos tome, Tusk se i dalje pokazuje borbenim. „Pobedićemo na sledećim izborima kako krađa ne bi ponovo postala princip delovanja vlasti“, rekao je Tusk nedavno u Varšavi. „Rezultat iz snova od 40 odsto“ je nadohvat ruke – pod uslovom da „izgradimo Poljsku o kakvoj sanjaju obični ljudi“, zaključio je poljski premijer.