„Hobi koji sebi može priuštiti“: Kako je Džared Kušner postao nezamenljivi Trampov mirovni izaslanik?

Kušner je naveo da je njegovo učešće u visokorizičnim mirovnim pregovorima bilo samo privremeno, šaleći se da bi mu supruga možda mogla promeniti brave ako se uskoro ne vrati kući.

Ipak, pre nego što je mesec završen, ponovo se našao u epicentru međunarodne diplomatije, pokušavajući da postigne teško dostižan dogovor za okončanje rata između Rusije i Ukrajine za svog tasta, predsednika SAD Donalda Trampa, piše Vašington post.

Početkom prošle nedelje, Kušner i izaslanik Bele kuće Stiv Vitkof putovali su u Moskvu na petosatni sastanak sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Duo je pre susreta sa Putinom imao sastanke sa ukrajinskim zvaničnicima u Ženevi i na Floridi, zajedno sa državnim sekretarom Markom Rubijem, a potom i bez Rubija tri dana u Majamiju krajem prošle nedelje. Nije zabeležen nikakav napredak u pregovorima o Trampovom planu, za koji kritičari tvrde da donosi značajne prednosti Rusiji, a malo koristi Ukrajini.

Kao suvlasnik porodičnog poslovanja u nekretninama, Kušner je bio stalna figura tokom prve administracije Trampa, gde je zajedno sa suprugom, Ivankom Tramp, služio kao viši savetnik Bele kuće i bio zadužen, sa mešovitim rezultatima, za portfolije koji uključuju mir na Bliskom istoku, revitalizaciju američke inovacije i infrastrukture, kao i pokretanje zaglavljene reforme krivičnog pravosuđa.

Hobi koji Kušner sebi može priuštiti

Kušnerov iznenadni povratak kao ključnog igrača u spoljnoj politici Trampovog drugog mandata izazvao je pitanja o njegovim značajnim finansijskim interesima u inostranstvu, ali i o Vitkofu, kolegi milijarderu u nekretninama i Trampovom prijatelju sa golfa, čijih je pet sastanaka jedan-na-jedan sa Putinom ranije ove godine završeno bez mnogo rezultata.

Iako sada ne drži formalnu funkciju ili titulu, Kušner je od izlaska iz vlasti radio iza scene, kako u Trampovoj kampanji za 2024. godinu, tako i od kada je Tramp ponovo stupio na funkciju.

„Osećao sam da je ovo vrlo, vrlo važan konflikt koji treba okončati i bio sam srećan što sam se uključio“, rekao je Kušner novinarima na brifingu o dogovoru u Gazi početkom oktobra.

„Moja namera, međutim, jeste da se vratim ulozi koju sam imao ranije, odnosno da budem dostupan savetnik Stivu i svima koji to zatraže. Došao sam u fazu života, s obzirom na godine moje dece, kada to sada mogu da radim“.

Objašnjavajući Kušnerovo prisustvo u pregovorima u Gazi, Tramp je na sednici kabineta rekao:“Postavio sam Džareda tamo jer je veoma pametan, poznaje region, poznaje ljude, poznaje mnoge aktere“.

Na upit za komentar, Kušnerovi predstavnici uputili su Vašington post na Belu kuću.

Zamenica portparolke Bele kuće, Ana Keli, izjavila je da Tramp i Vitkof „često traže“ Kušnerovo mišljenje „zbog njegovog iskustva u složenim pregovorima“. Kušner je „neformalni, neplaćeni savetnik koji plaća sopstvene troškove putovanja“, kao i Vitkof, dodala je Keli. To je hobi koji Kušner sebi može priuštiti.

Dostigao status milijardera

Magazin Forbs je u septembru procenio da je dostigao status milijardera, a njegova imovina je kombinacija vlasništva nad Affinity Partners, privatnom investicionom kompanijom koju je osnovao 2021, 20 odsto udela u porodičnom biznisu Kushner Companies, kuće vredne 100 miliona dolara na ekskluzivnom ostrvu u Majamiju, gde živi sa suprugom Ivankom Tramp i troje dece, kao i različite gotovinske rezerve, umetnine i druge lične investicije.

Veći deo start-ap kapitala za Affinity dolazio je iz suverenih fondova Persijskog zaliva – Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Katara – sa čijim liderima je Kušner sarađivao tokom Trampovog prvog mandata, kada je predložio plan za ograničenu palestinsku državu i izraelsko vlasništvo nad velikim delom Zapadne obale.

Taj plan je na kraju prošao bez većeg odjeka. Više uspeha postigli su Abrahamski sporazumi, dogovor četiri arapske države o normalizaciji diplomatskih odnosa sa Izraelom, koje Tramp sada želi da proširi u ovom mandatu.

Jedna od najvećih investicija Affinity Partners je u izraelsku kompaniju za osiguranje i upravljanje imovinom Phoenix, u kojoj Affinity ima najveći udeo.

Affinity i Kušner, zajedno sa tri države Persijskog zaliva, takođe su navedeni u dokumentima SEC-a kao investitori u neprijateljsku ponudu za preuzimanje Warner Bros. Discovery, koju je u ponedeljak pokrenuo Paramount Skydance, na čelu sa sinom milijardera Larija Elisona, velikog Trampovog pristalice.

Netflix je već pobedio u nadmetanju za kupovinu protiv Paramount Skydance-a, ali je Tramp u nedelju rekao da će biti „uključen“ u procenu administracije tog posla, koji bi „mogao predstavljati problem“ s obzirom na već veliki udeo Netflix-a na tržištu striminga.

U ponedeljak, Tramp je tvrdio da nije razgovarao sa Kušnerom o neprijateljskoj ponudi Paramount Skydance-a.

Kušnera već dugo prate pitanja o mnogim mogućim sukobima interesa, s obzirom na njegove jedinstvene diplomatske i poslovne veze sa zemljama Bliskog istoka. Insinuacije da je nešto neprimereno u njegovim poslovima bile su, kako je rekla portparolka Trampa Karolajn Levit, „odvratne“ kada se pitanje pojavio u vezi sa Kušnerovim učešćem u pregovorima o Gazi.

Kada je u oktobru intervjuisan na CBS o poslovnim interesima u regionu tokom pregovora o Gazi sa Vitkofom, Kušner je imao blaži pristup: „Ono što ljudi nazivaju sukobima interesa, Stiv i ja zovemo iskustvo i poverljive odnose koje imamo širom sveta“, rekao je.

„Da Stiv i ja nemamo ove duboke veze, dogovor u Gazi koji smo pomogli da se postigne ne bi bio moguć“.

Kušner i Vitkof su rekli da su u pregovorima primenili pristup zasnovan na sklapanju poslova, što ih razlikuje od tradicionalnih diplomata.

U razgovorima sa izraelskim i arapskim partnerima, Kušner se fokusirao na napredak građevinskih projekata u Gazi i buduće investicione i ekonomske koristi za sve uključene, naveli su izvori upoznati s pregovorima koji su govorili pod uslovom anonimnosti.

Iako su rane faze dogovora uz Trampovu spremnost da pritisne izraelskog premijera Benjamina Netanjahua na primirje i delimično povlačenje trupa bile široko hvaljene kao uspeh, ostatak dogovora za trajni mir, razoružanje Hamasa, rekonstrukciju Gaze i moguću palestinsku državu je stagnirao.

Odnosi koje je Kušner doneo u pregovore o Gazi nisu prisutni u Ukrajini i Rusiji.

Prvi put na večeri sa Zelenskim

Prvi put je sreo Volodimira Zelenskog u junu 2019, nedeljama nakon što je ukrajinski predsednik izabran, kada je sedeo pored njega na večeri u Briselu.

„Cela večera je organizovana da poveže Zelenskog sa Kušnerom, ali to nije uspelo“, rekao je izvor upoznat sa događajem, pod uslovom anonimnosti.

Zelenski, komičar sa ograničenim znanjem engleskog i tada iskustvom u diplomatiji jedino kao slučajni predsednik u TV seriji, delovao je nesposobno za običan razgovor i dvojica su jedva komunicirala.

Sedam nedelja kasnije, Tramp je pozvao Zelenskog da istraži njegovog političkog rivala, Džo Bajdena, što će postati osnova Trampovog prvog opoziva.

Pored očiglednog neuspeha Vitkofa da pomeri Putina tokom pregovora o Ukrajini ranije ove godine, pitanja o njegovoj neutralnosti pojavila su se kada su procureli telefonski razgovori između njega i Putinkovog savetnika za spoljne poslove, Jurija Ušakova, objavljeni u Blumbergu, a koji su delovali previše simpatično prema ruskoj poziciji.

Tramp je branio Vitkofove komentare u pozivu kao „standardni oblik pregovaranja“, istovremeno nagoveštavajući da bi Kušner mogao da mu se pridruži na predstojećem sastanku sa Putinom. Jedan izvor upoznat sa situacijom rekao je da je Vitkof lično tražio od Trampovog zeta da učestvuje.

Plan Trampa, sastavljen nakon razgovora između Vitkofa, Kušnera i Kirila Dmitrijeva – ruskog biznismena pod američkim sankcijama koji vodi ruski suvereni fond – naišao je na oštar otpor u Kijevu i drugim evropskim prestonicama, gde je viđen kao kapitulacija Moskvi.

Naknadni pregovori su ga delimično izmenili, iako je Putin na sastanku sa Vitkofom i Kušnerom čvrsto insistirao na nekim delovima koji su najopterećujući za Kijev, uključujući predaju teritorija u istočnoj Ukrajini koje Rusija nije osvojila na bojnom polju.

Napetosti u Ženevi

Evropski i ukrajinski zvaničnici kažu da je Kušnerovo učešće bilo dobrodošlo, uprkos njegovom nedostatku iskustva u toj oblasti.

Napetosti su bile visoke kada su Rubio, Vitkof i Kušner imali sastanak sa evropskim i ukrajinskim pregovaračima u Ženevi neposredno pre rok za prihvatanje predloga koji je Tramp javno postavio za Dan zahvalnosti, rekao je zamenik ministra spoljnih poslova Sergij Kislicja, član ukrajinskog pregovaračkog tima.

Prisustvo Kušnera je predstavljalo pomak u američkom pristupu, rekao je Kislicja, ali je Kušner postavljao pitanja i slušao odgovore.

„Mislim da je prisustvo Kušnera bilo veoma dragoceno, bez obzira koliko neobično izgledalo i sve dok je legitimno, mislim da je primena neobičnih sredstava i metoda neophodna“, dodao je on.

Jedan viši evropski diplomata rekao je da je, za razliku od Vitkofa, Kušner pravio beleške na sastanku u Ženevi sa ukrajinskim zvaničnicima, što je davalo više poverenja da će dogovoreni sporazumi biti dokumentovani i da će nerešena pitanja biti praćena.

Vitkof, rekao je diplomat, fokusirao se na teritorijalne elemente dogovora, pozivajući Ukrajince da predaju nekonkuverisani deo Donjecka kako bi postigli mir.

Kušner je, navode, bio pažljiviji prema ukrajinskoj poziciji i brže je primao nove informacije.

„Pametan je i ima dušu“, rekao je drugi evropski diplomat, pod uslovom anonimnosti, o zatvorenim sastancima.

Tramp je novinarima u nedelju rekao da je Rusija „zadovoljna“ onim što je proizašlo iz prošlonedeljnog sastanka u Majamiju između njegovih pregovarača, Kušnera i Vitkofa. „Ali nisam siguran da je Zelenski zadovoljan,“ dodao je.

U ponedeljak je Zelenski novinarima, dok je putovao po Evropi tražeći podršku, rekao: „Amerikanci traže kompromis.“ Ali je naglasio da Ukrajina neće predati teritorije koje Rusija nije osvojila na bojnom polju.