Kupovina vremena u Saudijskoj Arabiji: Rusi imaju jedan cilj na umu na pregovorima sa SAD o miru u Ukrajini (VIDEO)

Pregovori između Rusije i Sjedinjenih Država u Rijadu su u toku, izvestio je dopisnik RIA Novosti.

Stručni sastanak „tehničkih timova“ održava se u zatvorenom formatu u hotelu Ritz-Carlton.

Na razgovorima između stručnih grupa Rusije i Sjedinjenih Država u Rijadu raspravlja se o ozbiljnim problemima, rekao je član ruske delegacije, senator Grigorij Karasin, telefonom za RIA Novosti.
Prema njegovim rečima, pregovori su u punom jeku.

Na pitanje da li strane imaju bilo kakvo međusobno razumevanje, senator je odgovorio: „Pa, kako ne bi bilo, ako sedimo treći sat i razgovaramo o najozbiljnijim problemima. Dakle, hajde da nastavimo ovaj razgovor. “

Sekretar za štampu predsednika Rusije Dmitrij Peskov komentarisao je rusko-američke razgovore u Rijadu, napominjući da je jedna od glavnih tema pitanje Crnomorske inicijative.

„Polazimo od činjenice da je danas na dnevnom redu pitanje Crnomorske inicijative i svi aspekti vezani za nastavak ove inicijative“, rekao je on novinarima, prenose RIA Novosti.

Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova pozvala je da se ne očekuju bilo kakva otkrića od tekućih rusko-američkih konsultacija u Rijadu, prenosi TASS.

„To su pregovori koji se odvijaju iza zatvorenih vrata. Naravno, ne treba toliko da čekamo neka otkrića, već da shvatimo da se posao odvija u nekoliko pravaca“, rekla je Zaharova.

Pregovori, koji su usledili nakon razgovora SAD-a sa Ukrajinom u nedelju, dolaze u trenutku kada predsednik SAD-a Donald Tramp pojačava svoje napore da okonča trogodišnji rat, nakon što je prošle nedelje razgovarao i sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim i ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Američku stranu predvodi Endrju Pik, viši direktor u Savetu za nacionalnu bezbednost Bele kuće, i Majkl Antonov, viši zvaničnik Stejt departmenta.

Bela kuća navodi da je cilj pregovora postizanje pomorskog primirja u Crnom moru, čime bi se omogućio slobodan protok brodske trgovine.

Rusiju predstavlja Grigorij Karasin, bivši diplomata koji je sada predsednik Komiteta za spoljnu politiku Saveta Federacije, i Sergej Beseda, savetnik direktora Savezne službe bezbednosti.

Moskovski tajms (The Moscow Times) ocenjuje da će ruski predstavnici na današnjim bilateralnim pregovorima u Saudijskoj Arabiji imati jedan cilj na umu – kupovinu vremena.

Za Kremlj, odugovlačenje mirovnih pregovora što je duže moguće je ključno za zauzimanje što većeg dela ukrajinske teritorije i sticanje prednosti u odnosima sa Kijevom u pregovorima sa SAD-om, jer Moskva nije u mogućnosti da brzo ostvaruje napredak na bojnom polju, rekla su četiri izvora upoznata sa razmišljanjima Kremlja za The Moscow Times.

Svi ovi izvori su govorili pod uslovom anonimnosti kako bi podelili detalje o osetljivim diplomatskim pitanjima.

„Vreme je trenutno na našoj strani i potrudićemo se da to iskoristimo“, rekao je ruski diplomata za The Moscow Times.

Iako je Putin rekao da se načelno slaže sa Trampovim predlogom o 30-dnevnom primirju, naglasio je da su „nijanse“ važne za Moskvu – što je signal da će Rusija insistirati na svojim maksimalističkim zahtevima pre nego što pristane da spusti oružje.

To su te nijanse kojima će se Putinovi izaslanici baviti detaljno na današnjim pregovorima u Saudijskoj Arabiji.

Idealno, Kremlj se nada da će Vašington ili tiho dozvoliti Rusiji da nastavi sa napredovanjem na bojištima dok diplomate pregovaraju – ili čak izvršiti pritisak na Kijev da potpuno povuče svoje trupe iz područja koje je Rusija okupirala, uključujući Herson i Zaporožje, rekao je trenutni ruski zvaničnik.

Moskva tvrdi da su Donjecka, Luganska, Zaporožja i Herson ruska teritorija, iako nijednu od njih potpuno ne kontroliše.

Moskva je odlučna da po svaku cenu učvrsti kontrolu nad ovim regionima, jer Putin politički ne može sebi da priušti da ih napusti nakon što je njihov status uvršten u Ustav, rekao je zvaničnik povezan sa Kremljom.

Alternativno, Rusija bi mogla pokušati da zauzme delove druge ukrajinske regije poput Dnipropetrovska ili Sumija, a zatim ponudi trgovinu za Herson i Zaporožje, nastavio je zvaničnik.

„Nadamo se da ćemo pronaći opciju koja ne uključuje forsiranje Dnjepra i upad u Herson, grad je na desnoj obali, (ruske snage kontrolišu levu obalu). Stvarno se nadam da do toga neće doći. To bi za nas značilo hiljade žrtava“, rekao je.

Što se tiče vojne logistike, ruske snage u trenutnom stanju ne mogu realno da teže bilo čemu osim područja Slovjanska i Dnipropetrovska, dodao je.

„Fizički, ova snaga ne može da ide dalje ni da uradi nešto više“, rekao je. „Dostići Odesu je, naravno, nemoguće. A to nam čak i nije potrebno“.

Kremlj kaže da su pred njima „teški pregovori“ o Ukrajini

Moskva šalje iskusne pregovarače na drugi susret sa SAD-om u Saudijskoj Arabiji.

Među njima je senator Grigorij Karasin, bivši zamenik ministra spoljnih poslova koji je proveo 47 godina u Ministarstvu spoljnih poslova i koji je mnoge godine rukovodio „ukrajinskim dosijeom“, uključujući učešće u izradi oba Minska sporazuma, koje je Kremlj smatrao velikim uspehom.

Sergej Beseda, još jedan stručnjak za Ukrajinu koji je savetnik direktora FSB-a Aleksandra Bortnikova, takođe će biti prisutan na pregovorima.

Godinama je Beseda bio na čelu Pete službe FSB-a, koja je bila odgovorna za prikupljanje obaveštajnih podataka, regrutovanje izvora i subverzivne aktivnosti u Ukrajini.

Igrao je ključnu ulogu u planiranju invazije punog obima na Ukrajinu u februaru 2022. Nakon što invazija nije uspela da postigne početne ciljeve zauzimanja Kijeva i smena ukrajinskog rukovodstva, Beseda je navodno stavljen pod kućni pritvor, kazali su novinari Andrej Soldatov i Irina Borogan.

Današnji pregovori je prvi put da će Beseda nastupiti na zvaničnom javnom događaju od tada.

„Ovi ljudi znaju pregovore o Ukrajini od A do Š. Zaduženi su za detaljno razmatranje svakog zareza“, rekao je izvor za The Moscow Times.

Teritorijalni ciljevi

Kada se određuje koja teritorija pripada kojoj strani, Moskva veruje da tačno mesto podele linije nije od ključnog značaja za Vašington, rekli su za The Moscow Times dva ruska zvaničnika.

„Kako ja razumem, Tramp želi modernu, dobro naoružanu, prozapadnu Ukrajinu. Ne može da je potpuno preda. Ali gde tačno bude povučena granica nije toliko bitno za njega“, rekao je izvor za The Moscow Times.

Kao što je The Moscow Times prethodno izvestio, Rusija će pokušati da predstavi Ukrajinu kao prepreku miru u nadi da će iznuditi ustupke od Vašingtona.

Iako Kremlj još nije pristao na Trampov predlog o potpunom primirju, a delimično primirje koje bi zaustavilo napade na energetsku infrastrukturu još nije potpisano, rusko Ministarstvo spoljnih poslova već je počelo da optužuje Kijev za kršenja.

I ukrajinske i ruske snage su u poslednjim danima izvele teške napade.

„Verujemo da je primirje koje je predložio predsednik SAD-a već prekršeno od strane kijevskog režima. Kako će američka strana sada postupiti sa ovom izopačenom terorističkom gamadi, izvinjavam se na rečniku – to je veliko pitanje“, rekla je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova na državnoj televiziji Channel One u četvrtak uveče.

Moskva želi da ovi pregovori budu razrađeni u što više detalja, poput drugih Minskih sporazuma. To bi moglo da traje značajan vremenski period – čak nekoliko nedelja.

„Stvari se odvijaju više prema ruskom scenariju. Da li će ovaj moratorijum na napade na energetsku infrastrukturu i brodove u Crnom moru biti realizovan još uvek nije jasno“, rekao je Fjodor Lukjanov, glavni urednik Kremlju naklonjenog časopisa Russia in Global Affairs. „Ali čak i ako bude sproveden, to neće direktno promeniti situaciju na bojnom polju, gde trenutno inicijativa pripada Rusiji“.

Međutim, izraelski vojni ekspert Dejvid Šarp sumnja u ideju da Rusija realno može da zauzme toliko teritorije koliko želi, bez spoljne pomoći, pre nego što bude postignut mirovni sporazum.

„Ruska vojska nije sposobna da brzo i potpuno okupira teritorije četiri anektirana ukrajinska regiona. Za Ruse, zauzimanje čak i nekoliko sela smatra se velikim uspehom“, rekao je Šarp za The Moscow Times.

„Da bi prešli Dnjepar i zauzeli Herson – ili čak da uzmu grad Zaporožje bez prelaska reke, jer Zaporožje leži na obe obale – nešto izuzetno bi moralo da se dogodi. To je izuzetno težak zadatak. Ili bi ruska vojska morala biti dramatično ojačana, što se ne može desiti iznenada ili iz ničega, ili bi morao doći do potpunog kolapsa ukrajinske odbrane. Rusija se kladi na iscrpljivanje neprijatelja tokom vremena“, rekao je Šarp.