Vašington u stanju pripravnosti zbog slučaja Epstin: Kako Tramp može da se izvuče iz blata?

Bela kuća je to pravilo još jednom potvrdila u sredu, tokom šokantnog dana otkrića u Vašingtonu povodom Epstinovih mejlova u kojima se više puta pominje Donald Tramp, što je dodatno bacilo senku na njegovo predsedništvo.

Pitanje koje se nalazi u središtu političke drame, nastale iz duboke tragedije desetina mladih žena kojima je Epstin trgovao i koje je zlostavljao, sada postaje nemoguće za predsednika da potisne: Zašto je toliko uporan u tome da Amerikanci ne smeju da vide dokumenta u vezi sa njegovim nekadašnjim prijateljem kojeg je kasnije javno osudio, iako ne postoji nikakav dokaz o njegovom sopstvenom krivičnom delu?

Dan političkih intriga u sredu uništio je republikanske nade da će kraj najdužeg zatvaranja vlade u istoriji predstavljati veliki politički uspeh.

Sve je počelo kada su demokrate iz Odbora za nadzor Predstavničkog doma objavile tri mejla, nedavno pribavljena iz Epstinove zaostavštine, u kojima se pominje Tramp. Ubrzo je usledila poplava drugih mejlova, koje je objavio odbor pod kontrolom republikanaca, u kojima se takođe pominje predsednik.

Na prvi pogled, čitav taj materijal nije otvarao nikakva nova pravna pitanja za Trampa. Sekretarka za štampu Bele kuće, Karolajn Levit, izjavila je da to „apsolutno ništa ne dokazuje, osim da predsednik Tramp nije učinio ništa loše“.

Međutim, eksplozivni sadržaj – koji je uključivao prepisku između Epstina i njegove sada zatvorene saradnice Gilejn Maksvel o Trampu – bio je svojevrsno tračarsko gorivo koje garantuje da će skandal izmaći svakoj kontroli i dodatno pogoršati Trampovu političku situaciju po tom pitanju.

Bio je to i najnoviji obrt u priči sa izuzetnom sposobnošću da ukalja reputacije – priči koja, za razliku od svog glavnog aktera, ne želi da umre, piše CNN.

Politički potresi sada se osećaju s obe strane Atlantika. Vašington je u stanju pripravnosti zbog skandala.

U Ujedinjenom Kraljevstvu, potresi su upravo doveli do „svrgavanja“ jednog princa i smene jednog lorda sa mesta ambasadora u Vašingtonu Pitera Mendelsona – obojice zbog njihovih ranijih prijateljstava sa Epstinom.

Najozbiljnije po predsednika, otkrića objavljena u sredu pokrenula su pitanja o tome da li je on bio potpuno iskren u vezi s tim koliko je zapravo znao o Epstinu – nekadašnjem stanovniku Njujorka i Floride, koji je izvršio samoubistvo u zatvoru 2019. godine.

U najmanju ruku, mejlovi su nagoveštavali da je Tramp znao više nego što je bio spreman da prizna o bogatom osuđenom pedofilu koji se kretao u najvišim društvenim krugovima, rame uz rame s moćnim ljudima iz Njujorka i Londona.

U jednom mejlu od 2. aprila 2011. koji je CNN pregledao, Epstin je napisao Maksvelovoj: „Želim da shvatiš da je pas koji još nije zalajao – Tramp… (redigovano) je provodio sate u mojoj kući s njim, a nikada nije bio pomenut. Načelnik policije. itd. Mislim da sam 75 odsto tu.“ Maksvel je odgovorila: „Razmišljala sam o tome…“.

Članovi Odbora za nadzor Predstavničkog doma iz redova republikanaca identifikovali su osobu kao Virdžiniju Džufre, jednu od žrtava Epstina, koja je izvršila samoubistvo u aprilu ove godine. Optužili su demokrate da kriju njeno ime jer ona nije tvrdila da je Tramp učinio nešto pogrešno.

Maksvel je u intervjuu ove godine zameniku generalnog tužioca Todu Blanšu rekla da „nikada nije bila svedok neprikladnog ponašanja predsednika u bilo kom kontekstu“ i da se ne seća da je ikada videla Trampa u Epstinovoj kući.

Rekla je da jeste videla oba muškarca zajedno u društvenim prilikama. „Predsednik nikada nije bio neprikladan prema bilo kome“, rekla je Maksvel. „U vreme koje sam provela s njim, bio je džentlmen u svakom pogledu“.

Drugi materijal bio je neugodan za Trampa. Epstin ga je nazvao „na granici ludila“ u mejl razmeni iz 2018. godine sa bivšim sekretarom finansija Lerijem Samersom.

U drugom mejlu novinaru Njujork Tajmsa, 28. januara 2017, nedelju dana nakon što je Tramp potpisao izvršnu naredbu kojom je zabranjen ulazak stranih državljana iz zemalja s muslimanskom većinom na 90 dana, Epstin je rekao: „Donald je totalno lud“.

Godinu dana kasnije, Epstin je u avgustu 2018. napisao u mejlu Ketrin Rumler, bivšoj savetnici Bele kuće za vreme predsednika Baraka Obame: „Znam koliko je Donald prljav“, misleći na moguće skandale koji bi mogli da isplivaju o njemu.

Epstin je, takođe, u martu 2018. godine razmenjivao mejlove o Trampovom mentalnom stanju sa svojim ličnim advokatom i Rumler.

Reakcija Bele kuće pogoršava političku dramu

Epstinova saga muči Trampa mesecima. Pokušao je, ali nije uspeo da je ugasi, na primer kada je u julu izvređao novinara na sastanku Kabineta, rekavši da ne zna zašto ljudi i dalje pričaju „o tom tipu, tom gadu“.

Ironično, najnovija pažnja usmerena na Epstinovu aferu istakla je razlog zbog kojeg Ministarstvo pravde obično ne objavljuje istrage kada se progoni ne smatraju primerenim. Objavljivanje dokumenata može narušiti reputaciju uključenih, posebno ako nisu optuženi ili krivično gonjeni, ili su samo svedoci koji su dali izjave ili su pomenuti u dokazima.

Ali neverovatno, najnovije političke posledice Epstinove afere izazvali su sami zvaničnici administracije, jer su Tramp i glavna tužiteljka Pam Bondi obećali da će objaviti dokumenta, a zatim su povukli reči. To je stvorilo buru spekulacija o tome šta se zapravo nalazi u celokupnoj dokumentaciji slučaja.

I ostavilo je Trampa optuženog za klasičnu Vašingtonsku zaveru. Kako je demokratski poslanik Džejms Volkinšo rekao u intervjuu za CNN: „Mnogo bi logičnije bilo da jednostavno kaže: „Hajde da objavimo sve dokumente i rešimo to jednom za svagda““.

Volkinšo je nastavio: „Zašto to ne želi da uradi? Šta se nalazi u tim dokumentima što želi da dozvoli ovom kap po kap curenja loših vesti da se nastavi?“

Uprkos novim poricanjima Trampa i njegovih saradnika da su učinili nešto nelegalno, objavljivanje mejlova u sredu pokrenulo je poslednji, preterani i, iskreno rečeno, čudan pokušaj zvaničnika da smire situaciju.

Visoki zvaničnici su se sastali sa jednom republikanskom zakonodavkom u Predstavničkom domu Loren Boebert, u Situacionoj sobi Bele kuće, mestu poznatom po upotrebi u krizama nacionalne bezbednosti.

Više izvora je pre sastanka navelo da se očekuje prisustvo „teške artiljerije“ – generalne tužiteljke Pam Bondi, direktora FBI-a Kaša Patela i Toda Blanša, zamenika generalnog tužioca.

Sastanak je podstakao pitanje da li je Bela kuća želela da natera predstavnicu iz Kolorada da povuče svoje ime sa peticije koja bi primorala lidere republikanske većine u Predstavničkom domu da dozvole glasanje o objavljivanju istražnih dokumenata iz slučaja Epstin.

Bobert je kasnije rekla za CNN da Tramp nije vršio pritisak na nju da ukloni svoje ime sa peticije i da, iako se Epstin pominjao na sastanku u Beloj kući, razgovaralo i o drugim temama.

Bio je to još jedan zapanjujući obrt u sagi koja ne ostavlja samo utisak o nespretnosti Bele kuće, već i utisak da pokušava da orkestrira prikrivanje, iako Trampovi saradnici tvrde da nemaju šta da kriju.

Sastanak u Situacionoj sobi bio je samo poslednja u nizu čudnih intervencija Trampovih saradnika u slučaju Epstin.

U julu, Blanše je putovao da intervjuiše Maksvel, a Ministarstvo pravde je kasnije objavilo transkript i snimak u kojem ona kaže da predsednik nikada nije postupao neprikladno. Nakon toga, Maksvel, koja služi kaznu od 20 godina, premeštena je u daleko manje strogi zatvor.

Naglašavajući neuspeh poslednjeg pokušaja Bele kuće da ublaži štetu, republikanska predstavnica Nensi Mejs potvrdila je za CNN da ne namerava da pokuša da ukloni svoje ime sa peticije za hitno razmatranje.

„Nikada neću okrenuti leđa drugim preživelima“, napisala je u SMS poruci. „Ovaj rad je previše važan“.

Peticija je dobila ključni potpis u sredu prilikom polaganja zakletve novoizabrane demokratske poslanice Adelite Grijalve, što je bilo odlagano nedeljama od strane predsednika Predstavničkog doma, Majka Džonsona.

Kako Tramp može da da učini da sve ovo nestane?

Trenutni fokus na Epstina delovao je kao potvrda tvrdnje kritičara Majka Džonsona da je jedan od njegovih ciljeva u zadržavanju poslanika kod kuće tokom zatvaranja vlade bio da ublaži buru oko Epstina.

Ako je to bio cilj, samo je pogoršao situaciju. Predsednik Predstavničkog doma nije imao izbora osim da najavi da će dom sledeće nedelje glasati, protivno volji Bele kuće, o rezoluciji kojom se od Ministarstva pravde zahteva da objavi dosijee iz slučaja Epstin.

Jedno pitanje sada je kako, Tramp – čiji rejting već brzo opada i koji se bori da pokaže empatiju prema talasu ekonomske nesigurnosti koja se širi zemljom – uopšte može da učini da sve ovo nestane?

Iznova i iznova, Trampova dostignuća su zasenjena povratkom slučaja Epstin. Iako nije jasno da li će ovo pitanje odlučiti mnogo glasova na izborima za Kongres 2026. ono predstavlja stalnu distrakciju za Belu kuću.

Pitanja o Trampovom karakteru i prošlosti nisu ga sprečila da dva puta osvoji predsedničku funkciju. Ali slučaj Epstin je retka kontroverza koja je izazvala negativne reakcije među njegovom bazom, iako još uvek nema naznaka da će preseći njegov gotovo mitski odnos sa najodanijim pristalicama.

Što se ovog pitanja tiče, bar, nije uspeo da ujedini Republikansku stranku. Pravio je sve očajnije napore na društvenim mrežama da predstavi objavljivanje mejlova kao deo demokratske zavere. Njegovi napori nisu uspeli.

Sada će se pažljivo pratiti broj republikanskih zakonodavaca koji podržavaju objavljivanje dokumenata.

Svaka velika pobuna republikanaca protiv predsednika na glasanju u Kongresu mogla bi biti najnoviji znak da njegova neosvojiva podrška u partiji na Kapitolu počinje da se ruši, nakon neuspeha njegovih zahteva upućenih republikanskim senatorima da ukinu filibaster pravilo u Senatu, što ga je frustriralo tokom zatvaranja vlade.

A većinsko glasanje republikanaca U Predstavničkom domu za objavljivanje dokumenata moglo bi takođe dodatno vršiti pritisak na republikance u Senatu da glasaju za otkrivanje informacija.

„Već mi je nekoliko republikanaca privatno rekli u mom kabinetu da će glasati za to, i mislim da bi to moglo eskalirati“, rekao je republikanski predstavnik Tomas Mesi iz Kentakija, koji se odupro snažnom pritisku Bele kuće.

Kao još jedan znak rastućih tenzija u Predstavničkom domu, još jedan republikanac, predstavnik Tim Barčet iz Tenesija, pokrenuo je neuspešan pokušaj da se odmah objave svi Epstinovi dokumenti. „Samo stavite to na prokleti podijum i neka narod odluči“, rekao je Barčet.

Ovo je bio najnoviji znak da, rečima Epstina, „pas koji nije lajao“ povodom njegove povezanosti sa Trampom sada laje. Svi u Vašingtonu i širom sveta to mogu da čuju. I što je posebno zloslutno po Trampa, Bela kuća izgleda da nema pojma kako da ga ućutka.