Politiko analizira pregovore o miru u Ukrajini: Svi pokušavaju da ostanu u Trampovoj milosti, a Putin vešto maše šargarepom

Međutim, ovaj poslednji cilj verovatno je uzaludan. A uostalom, usred tekućeg diplomatskog haosa, na koje pregovore uopšte ciljaju?

Pregovarači američkog predsednika Donalda Trampa podižu očekivanja oko mogućeg mirovnog sporazuma ili bar tvrde da su mu bliže nego u bilo kom trenutku od početka ruske invazije pre skoro četiri godine, piše u analizi za Politico Džejmi Detmer, spoljnopolitički komentator.

Ipak, malo ko u Kijevu ili drugim evropskim prestonicama veruje da Kremlj pregovara u dobroj veri i da želi mir koji bi bio trajan.

Nemački kancelar Fridrih Merc svakako ne misli tako. Prošle nedelje je tvrdio da ruski predsednik Vladimir Putin samo razvlači stvari, „očigledno kupujući vreme“.

Slično razmišljaju i mnogi ukrajinski političari, uključujući Jegora Černijeva, zamenika predsednika Odbora za nacionalnu bezbednost, odbranu i obaveštajne poslove ukrajinske Rade.

„Vidimo sve signale da se spremaju za nastavak rata, povećavaju proizvodnju oružja i pojačavaju napade na našu energetsku infrastrukturu“, rekao je on za Politico.

Kada je reč o pregovorima, dodao je, mislim da Rusi čine sve što mogu da ne iznerviraju Donalda Trampa, kako im ne bi uveo dodatne sankcije.

Zaista, prema najnovijim proračunima Janisa Kligea iz Nemačkog instituta za međunarodne i bezbednosne poslove, Rusija je povećala vojnu potrošnju za dodatnih 30 odsto na godišnjem nivou, dostigavši rekordnih 149 milijardi dolara u prvih devet meseci 2025. godine.

Ratni napori sada „pojedu“ oko 44 odsto svih federalnih poreskih prihoda Rusije što je istorijski maksimum. Kako se socijalni programi krnje da bi se to izdržalo, neki zapadni optimisti veruju da slabašan rast ruske ekonomije i ogromni troškovi rata znače da Putin uskoro neće imati realnu opciju osim da postigne dogovor.

Ali prognoze da će ekonomski slom naterati Putina na ustupke već su se i ranije pokazale preuranjenim. Štaviše, naglo gašenje ruske ratne ekonomije moglo bi predstavljati veći politički i društveni rizik za njegov režim nego nastavak iscrpljujućeg rata, jer bi korisnici tog sistema – uključujući velike poslovne grupe, bezbednosne službe i vojne borce – pretrpeli ozbiljan gubitak prihoda i morali bi da se prilagode posleratnoj ekonomiji.

Rat ima i dodatnu prednost: služi kao opravdanje za unutrašnju političku represiju. Za Putina rat nije samo sredstvo, već i cilj sam po sebi, a patriotizam može biti koristan alat za potkopavanje neslaganja.

Ipak, uključivanje Trampovog zeta Džareda Kušnera kao ključnog pregovarača jeste značajno – on je, na kraju krajeva, „Trampov čovek za zatvaranje poslova“, a njegovo puno angažovanje sugeriše da Vašington zaista veruje da jednim poslednjim naporom može da postigne dogovor.

Ranije ovog meseca, specijalni izaslanik SAD general Kit Kelog nagovestio je da je sporazum „zaista blizu“, i da konačno rešenje zavisi još samo od dva ključna pitanja: budućnosti Donbasa i nuklearne elektrane Zaporožje. Pregovori su u „poslednjih 10 metara“, rekao je.

Ali opet, koji pregovori? Oni između Vašingtona i Moskve? Ili oni između Vašingtona i Kijeva i lidera evropske „koalicije voljnih“? U svakom slučaju, obe strane imaju još mnogo posla ako se želi kraj rata.

Putin je odbio da direktno pregovara s Kijevom i Evropom, praktično prepuštajući Trampu da iz njih izvuče ustupke.

A čini se da nijedan pomak koji Trampovi pregovarači obezbede ne zadovoljava Kremlj, koji vešto maše šargarepom – naime, mogućim dogovorom koji bi ulepšao samopodsticanu reputaciju američkog predsednika kao velikog majstora pregovora i približio ga željenoj Nobelovoj nagradi za mir.

Naravno, za Putina sve to ima i dodatnu korist: slabljenje zapadnog saveza, iskorišćavanje pukotina između Vašingtona i Evrope i njihovo dalje produbljivanje.

Sva ova užurbana diplomatija koja je trenutno u toku deluje više kao pokušaj da se umiri Tramp i izbegne krivica za propale pregovore ili za postizanje sporazuma koji se ne bi održao – poput sporazuma iz Minska.

Na primer, Centar za nove evroazijske strategije, koji vodi dugogodišnji Putinov protivnik Mihail Hodorkovski, smatra da je ruski predsednik i dalje „uveren da Rusija zadržava prednost na bojnom polju“ i da stoga „ne vidi potrebu da nudi ustupke“.

„On preferira kombinaciju vojne akcije i diplomatskog pritiska – taktiku za koju Kremlj smatra da Zapad više nije u stanju da joj se odupre. Istovremeno, svaki mirovni sporazum koji bi ispunio ruske uslove postavio bi temelje za obnovu sukoba.

Sposobnost Ukrajine da se brani bila bi oslabljena kao posledica neizbežne političke krize izazvane teritorijalnim ustupcima, a transatlantski bezbednosni sistem bio bi potkopan. To bi stvorilo okruženje koje je manje predvidivo i pogodnije za dalji ruski pritisak“, zaključuju oni.

Zaista, jedini sporazum koji bi mogao zadovoljiti Putina bio bi onaj koji bi u suštini predstavljao kapitulaciju Ukrajine – bez članstva u NATO-u, sa ograničenjem veličine posleratnih ukrajinskih oružanih snaga, gubitkom celog Donbasa, priznanjem ruske aneksije Krima i bez obavezujućih bezbednosnih garancija.

Ali to nije sporazum koji bi ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski mogao da potpiše, a čak i da to učini, Ukrajinu bi gurnuo u egzistencijalni politički haos.

„Ne vidim da bi parlament ikada usvojio nešto takvo“, rekla je za Politico opoziciona poslanica Oleksandra Ustinova. A ako bi se to ipak dogodilo, „to bi moglo dovesti do građanskog rata“, jer bi mnoge patriote koji su se borili to doživeli kao veliku izdaju, dodala je.

„Svi to razumeju i svi podržavaju Zelenskog u onome što radi u ovim pregovorima, jer shvatamo da, ako on popusti, s nama je gotovo“.

Ne da ona misli da će se to desiti. Zato ne treba očekivati nikakve proboje u takozvanim mirovnim pregovorima ove nedelje.

Putin će zadržati svoje maksimalističke zahteve, uz setne sugestije da bi se dogovor mogao postići samo kada bi Zelenski bio „realističan“, dok će ukrajinski lider i njegovi evropski saveznici činiti sve da tome pariraju. A svi će, u isto vreme, igrati svoju ulogu kako bi ostali u Trampovoj milosti.