Ovu političku taktiku predsednik SAD stalno ponavlja: Ukrajina može da pobedi Trampovu igru

Uprkos godinama tokom kojih je upravljao američkim medijskim ciklusima, možda bi trebalo da razmotrimo da Trampova teatralnost nije puka crta ličnosti.

Naprotiv, reč je o političkoj taktici koju ponavlja: kada neki naslov ugrozi Trampove interese, on u središte arene ubacuje novi naslov, glasniji, čudniji i lakši za emitovanje od vesti koje je teško „viralizovati“, a koje obično dolaze iz sudnice ili iz nove serije objavljenih dokumenata, piše za Kijev post Džejson Smart, politički savetnik koji je živeo i radio u Ukrajini, Moldaviji, Kirgistanu, Kazahstanu, Rusiji i Latinskoj Americi.

Nažalost, Ukrajina je često korišćena kao jedan od tih spektakala za privlačenje pažnje. Jednog dana Tramp kaže da je imao „sjajan sastanak“ sa ukrajinskom delegacijom, da bi samo nekoliko sati kasnije uzvratio da su, opet, Ukrajinci ti koji ne žele mir.

Međutim, ako želimo da razumemo zašto se to dešava, moramo se odmaknuti i sagledati širu sliku.

Grenland je već više od godinu dana jedan od Trampovih omiljenih aduta za skretanje pažnje. Još pre nego što je ponovo stupio na dužnost, 6. januara 2025, njujorški sudija je odbio Trampov zahtev da se odloži izricanje presude u slučaju isplata za ćutanje porno glumici Stormi Danijels.

U roku od 24 sata, Tramp je organizovao bombastičnu, višesatnu konferenciju za novinare u Mar-a-Lagu, kojom je pažnju preusmerio na navodnu hitnu potrebu Amerike da preuzme kontrolu nad Grenlandom i Panamskim kanalom.

Pravni problem vezan za slučaj „novca za ćutanje“ i dalje predstavlja pretnju, ali je prestao da bude vest na naslovnim stranama.

Rutinski smo mogli da vidimo koliko dobro ovaj mehanizam funkcioniše: Pravni razvoj događaja je proceduralan i spor, dok je spektakl instant, vizuelan i spreman za beskrajne klipove.

Kada Tramp započne svoju predstavu, zna da će svi u njegovoj okolini biti prinuđeni da uđu u predvidiv ciklus. Saveznici ga brane. Kritičari  napadaju. Novinari izveštavaju o sukobu. Javnost gleda zabavne vatromete i niko se ne seti da postavi pitanje: Koja je zapravo Trampova motivacija za ovu poslednju epizodu apsurda?

Dakle, zapitajmo se: zašto bi Tramp poslao poruku norveškom premijeru, implicirajući da to što nije dobio Nobelovu nagrade za mir je podstaklo njegov interes za Grenland i da se više ne oseća obaveznim da to sprovodi „isključivo mirnim putem“? Da li je zaista želeo da ubedi Oslo, i da li Tramp stvarno nije imao pojma da će to postati glavna vest?

Uzimajući u obzir njegov dosadašnji učinak, razumno je pretpostaviti da je Tramp poslao tu poruku zato što razume kako američki mediji funkcionišu.

Bizarna provokacija privlači kamere kao gravitacija. Dok se štampa bavi pismom, Tramp kontroliše narativ, postavlja okvir i primorava sve institucije u sobi da reaguju po njegovom rasporedu.

Sve ovo daje Trampu kontrolu. Iskustvo koje Tramp ima kao dugogodišnji vlasnik društvenih klubova, pretočio je u nedavno osnivanje Odbora za mir u Gazi, koji više liči na upravljanje klubom, samo je primenjeno na globalnom nivou.

Prema javno dostupnim informacijama, potencijalni budući članovi biraju se od strane predsednika Odbora. Da li oni mogu postati stalni članovi, nakon ogromnog doprinosa, odlučuje predsednik. Koji nivo statusa neko ima, takođe odlučuje predsednik.

Dakle, članarine, pozivi i stalni stolovi. Da li je iznenađujuće što je Tramp predsednik Odbora, koji odlučuje ko prolazi, a ko ne? Ako želite da imate kontrolu nad onim što se dešava i šta je u vestima, biti samoproklamovani predsednik Odbora je najbolje mesto u gradu.

Kombinovanjem medijskih taktika i institucionalnih okvira, logika Trampovih godina postaje jasnija: kada je ugrožen, Tramp preplavljuje etar bizarnim izjavama za koje zna da će ljutiti ljude, ali koje ne narušavaju podršku u njegovoj bazi.

Trampova prednost nije u ubedljivosti, već u tempu: on odlučuje o tome o čemu svi moraju da pričaju, čak i kada je ono o čemu bi zapravo trebalo da pričaju pretnja pred njima.

Za Ukrajinu, lekcija je jednostavna: ne dozvoliti da rat u Ukrajini postane instrument koji Tramp koristi da svoje domaće probleme pretvori u međunarodnu krizu. Ukrajina je posebno korisna kao poluga za odvraćanje pažnje jer garantuje instant medijsko pokrivanje, moralnu hitnost i žustre rasprave.

Ako Tramp može da izazove eskalaciju u Ukrajini, najavi naglo „mirovni plan“ ili izazove javnu konfrontaciju sa saveznicima, kamere prate sukob, i tako se gubi pažnja na njegove probleme kod kuće.

Odgovor nije ogorčenje, već kontrola. Odbijte da raspravljate unutar njegovog okvira po njegovom rasporedu. Svaku diskusiju vratite na specifičnosti: pisane obaveze, proverljive akcije, izvršne rokove i jasne posledice za kršenje.

Ne pregovarajte pod uslovima spektakla i ne dajte ustupke dok se priča koristi za privlačenje pažnje. Ne bavite se Trampovim neosnovanim izjavama jer to samo pogoršava odvraćanje pažnje koje on traži.

Jedini način da se pobedi ovaj sporedni šou jeste da se uzme centralno mesto: Ukrajina i njeni partneri pobedu ostvaruju tako što uskrate taktici nagradu: drže dnevni red ukotvljenim u činjenicama i rezultatima, drže liniju i kada se buka pojača i primoraju svaki potez vezan za Ukrajinu da bude konkretniji, dovoljno da preživi sledeći proizvedeni metež.