Istorija je tajno oružje: Stručnjak za špijunažu o litvinizmu koji ispunjava tri važna cilja Kremlja

Međutim, bez obzira na njenu upitnu činjeničnu osnovu, litvinizam – kako se ta teorija naziva – ispunjava tri važna cilja Kremlja: napada savremenu litvansku državnost, raspiruje sukobe između beloruske opozicije (koja je uglavnom smeštena u litvanskoj prestonici Viljnusu) i njihovih domaćina, i izaziva podele unutar same litvanske vlade, piše Edvard Lukas, dugogodišnji dopisnik Ekonomista iz Berlina, Moskve, Beča i baltičkih država i međunarodno priznati stručnjak za špijunažu, subverziju, upotrebu i zloupotrebu istorije, u analizi za Centar za evropske analize.

U jednom smislu, ta rasprava je gora od apsurdne. Dok se Ukrajina bori za opstanak, svi protivnici Kremlja trebalo bi da ostave po strani svoje razlike i zajednički deluju.

Fokusiranje na istoriografske finese deluje kao preterano teoretisanje i samodovoljnost. Drugi Evropljani su prevazišli mnogo svežije i bolnije sporove.

Ako zemlje koje su još u živoj memoriji bile pod nacističkom okupacijom mogu da pređu preko istorijskih senki Drugog svetskog rata, Litvanci bi svakako mogli da prestanu da se opterećuju događajima starim osam vekova.

Neobičnosti i kontradikcije su česte kada se istorija, geografija i jezik preklapaju. Najpoznatija pesma na poljskom jeziku, Pan Tadeusz Adama Mickiewicza, počinje rečima: „Litvo, domovino moja!“ – što bi trebalo da bude povod za slavlje, a ne za razdor.

Ipak, litvinizam nije bez značaja. U najmanju ruku, mogao bi predstavljati deo šireg projekta Kremlja za delegitimizaciju litvanske državnosti.

Nedavna knjiga objavljena u Moskvi, uz odobravajući predgovor ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, iznosi slične tvrdnje.

Malo ko treba da bude podsećan da je rat Vladimira Putina protiv Ukrajine započeo upravo pseudoistorijskim napadima na ukrajinsku državnost.

To podstiče još jednu, povezanu zabrinutost: šta je sa desetinama hiljada Belorusa koji su politički (ili ekonomski) utočište potražili u Litvaniji?

Da li bi litvinisti među njima bili spremni da brane Viljnus od mogućeg napada režima iz Minska – možda posle zajedničke vojne vežbe Zapad-25 s Rusijom ove jeseni?

Neki bi čak mogli i da pozdrave „oslobođenje“ Viljnusa od litvanskih „okupatora“.

Skeptici kažu da je malo verovatno da su ti ljudi neka peta kolona. Na kraju krajeva, pobegli su od Lukašenkovog režima i rizikovali bi tešku sudbinu ako bi mu se vratili u ruke.

Svi glavni lideri i grupe beloruske opozicije više puta ističu da je litvinizam marginalna pojava.

Međutim, dovoljno je Belorusa javno komentarisalo pitanja pravopisa, etnografije, geografije, istorije i drugih spornih tema da bi izazvali nervozu u Litvaniji. Da li su ti komentari nesmotreni, namerno uvredljivi ili otvoreno zlonamerni — zavisi od perspektive.

Veličina ovde igra važnu ulogu. Gledano sa Zapada, Belorusija je zabačena i nazadna. Gledano iz Litvanije, ona je potencijalno preteći ruski proksi sa deset miliona stanovnika — tri puta više od Litvanije.

Glavni grad Viljnus (koji litvinisti smatraju istorijskim beloruskim gradom) nalazi se na svega 35 kilometara od beloruske granice.

Jedan od poslednjih sporova ticao se ličnih dokumenata koje je izdala beloruska opozicija u egzilu, a koji su nosili drevni grb Velikog vojvodstva sa konjanikom u galopu. Verzija sa spuštenim repom, Pohonja, predstavlja belorusku varijantu; dok je Vytis, sa repom podignutim, litvanska.

Mnoge zemlje mirno dele nacionalne simbole (Estonija i Finska, na primer, imaju istu melodiju za nacionalnu himnu). Ipak, ovaj potez je izazvao proteste Litvanaca, a zatim i ogorčenje među Belorusima.

Ukratko, litvinizam može biti besmislica — ali je to besmislica koja izaziva podele. Takođe je podstakao neslogu unutar litvanskog društva i vlade.

Odeljenje za strateške komunikacije litvanskih oružanih snaga pokazuje izuzetnu budnost kada je reč o litvinizmu, dok su druge institucije, poput bezbednosne službe VSD, mnogo više zabrinute zbog potencijalne upotrebe članova beloruske dijaspore od strane režima u Minsku za sabotaže i druge akcije – uključujući napade na opozicione lidere.

VSD je nedavno izjavio da Kremlj sprovodi operaciju uticaja koja „pokušava da izazove sukobe između suprotstavljenih strana – Belorusa koji zastupaju litvinističke ideje i takozvanih litvanskih grupa koje im se protive“.

Potrebna je budnost. Ali i osećaj za meru.