Zašto bi Nemci uskoro mogli da počnu da se šale: „Ako želite da Si Đinping brzo sazna neku tajnu recite je Britancima“?

Sećam se, piše Edvard Lukas, dugogodišnji dopisnik Ekonomista iz Berlina, Moskve, Beča i baltičkih država i međunarodno priznati stručnjak za špijunažu, subverziju, upotrebu i zloupotrebu istorije u novoj analizi za Centar za evropske analize, kako je jedan britanski špijun u hladnoratovskom Berlinu 1980-ih u šali govorio: „Ako želite da Gorbačov brzo sazna neku tajnu, recite to Nemcima pod strogo poverljivim uslovima i biće na njegovom stolu u Kremlju već sledećeg jutra“.

Razlozi za to su brojni. Nemci su, iz istorijskih razloga, alergični na prisluškivanje i nadzor – barem kada dolaze s njihove sopstvene strane.

Špijunske operacije Rusije i Kine u Nemačkoj, međutim, sasvim su druga priča. Kancelari poput Helmuta Kola, Gerharda Šredera, Angele Merkel i Olafa Šolca nisu želeli da neugodne istine o ruskim spletkama i mešanju poremete njihove diplomatske avanture ili uznemire javnost.

Najimpresivnija ličnost je novi šef spoljne obaveštajne službe (Bundesnachrichtendienst – BND), Martin Jeger.

Bivši ambasador u Ukrajini, u braku je sa spisateljicom češkog porekla što je znatno drugačije porodično i profesionalno zaleđe u poređenju s njegovim prethodnicima. Njegova ključna poruka jeste da je sukob s Rusijom sistemske prirode.

To nije teritorijalni spor u Ukrajini, već odražava nameru Kremlja da razbije NATO i potkopa evropske demokratije.

Rusija je već zamaglila granicu između mira i rata, rekao je Jeger poslanicima. Potpuno je sposobna za vojni sukob s NATO-om ne tek 2029. godine, već i ranije.

Takođe je istakao da nemačke osnovne vrednosti poput tolerancije i uzdržanosti ne funkcionišu u odnosu prema protivniku poput Kremlja – takvo ponašanje se tamo tumači kao slabost.

Sličan ton zauzeo je i njegov domaći kolega, Sinan Selen, šef Savezne kancelarije za zaštitu ustava (Bundesamt für Verfassungsschutz – BfV), koji je Rusiju opisao kao „agresivnu, ofanzivnu i sve više eskalatornu“. Ona prelazi izuzetno opasne granice, testira reakcije i šalje zastrašujuće poruke.

Martina Rosenberg iz vojne kontraobaveštajne službe (Militärischer Abschirmdienst – MAD) izjavila je da Rusija aktivno pokušava da se infiltrira u nemačke oružane snage.

Nije dovoljno samo posmatrati i opisivati ove pretnje već agencije moraju da ih rešavaju, aktivno i sveobuhvatno, poručili su Jeger i njegove kolege. On je zatražio (ili, tačnije rečeno, zahtevao) pravni okvir koji će njegovoj službi omogućiti da uradi više i da preuzme više rizika.

Dok se Nemačka, dakle, priprema za ozbiljan odgovor, Britanija je uhvaćena „spuštenih pantalona“. Suđenje u jednom istaknutom špijunskom slučaju propalo je usled optužbi za političko mešanje.

Vlada, čini se, nije želela da tužiocima da jasnu izjavu da Kina predstavlja pretnju po nacionalnu bezbednost. Špijunske službe koje su godinama radile na tom slučaju (koji uključuje navodno špijuniranje britanskog parlamenta) s pravom su besne ali i nemoćne.

Sada znaju kako su se godinama osećale njihove nemačke kolege. Ostaje da se vidi koliko će vremena proći pre nego što Nemci počnu da se šale: „Ako želite da Si Đinping brzo sazna neku tajnu, recite je Britancima, ali u strogoj poverljivosti“.