Foto: EPA-EFE/MAXIM SHIPENKOVPutinova opsesija proslavom Dana pobede u Drugom svetskom ratu otkriva očajnu želju da dobije međunarodno prihvatanje.
Vladimir Putin je imao sve razloge da se nada da će ovogodišnja vojna pobednička fešta označiti povratak sa diplomatske hladnoće.
Sa sve većim brojem svetskih lidera koji prisustvuju paradi na Crvenom trgu 9. maja i Ukrajinom koja je možda spremna da se približi ratnim ciljevima Kremlja, Putin je možda verovao da stvari idu na bolje, piše Elena Davlikanova, saradnica Centra za analizu evropske politike (CEPA) čiji su fokus Rusija i Ukrajina.
Onda su počele da stižu loše vesti. Predsednik Donald Tramp sastao se sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim u zanimljivoj diskusiji u Vatikanu, a 1. maja dve strane su potpisale kritični sporazum o mineralima, za koji je američka vlada rekla da pokazuje da „Sjedinjene Države imaju ulog i da su posvećene dugoročnom uspehu Ukrajine“.
Tu je i izjava predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog, koji je, nakon višenedeljnih ruskih napada na civilne stambene objekte, izjavio da ne može garantovati bezbednost događaja. Tokom noći 4. i 5. maja, brojni ukrajinski dronovi pogodili su Moskvu.
Proslave 9. maja postale su stvar brojki još od ruske invazije punog obima u februaru 2022. Prisustvo ili odsustvo stranih lidera od tada je redovna tema u izveštavanju medija, te je samim tim postalo još jedno bojno polje između Rusije, Ukrajine i šireg Zapada.
Proslava Dana pobede nije samo komemoracija, to je spektakl moći, identiteta i, ove godine, pokušaj da se obeleži povratak Rusije kao globalne sile.
Godine 2022, dok su se ruski tenkovi vukli kroz Ukrajinu, a međunarodne osude dostizale vrhunac, nijedan strani lider nije stajao pored Putina na Crvenom trgu.
Sledeće godine, sedmorica su pristala da se vrate – uglavnom lideri centralnoazijskih zemalja i predsednik Belorusije. Godine 2024. taj broj se povećao na devet, a 2025. očekivano prisustvo još 17 lidera dospelo je na naslovne strane.
Najvažniji među potencijalnim gostima je Si Đinping, za koga se očekuje da će mu se pridružiti lideri Vijetnama, Brazila, Venecuele i Kube. Još pet zemalja, uključujući Indiju i Južnoafričku Republiku, poslaće visoke predstavnike.
Planovi američkog državnog sekretara Marka Rubija takođe su postali predmet uzbuđenih spekulacija u ruskim državnim medijima. Telegram kanal povezan sa ruskim Ministarstvom odbrane objavio je 3. maja da bi Rubio mogao da prisustvuje. To još uvek nije potvrđeno, dok je predsednik Tramp izjavio da neće prisustvovati.
Ruska propaganda izjednačava svoju „specijalnu vojnu operaciju“ u Ukrajini sa novim Velikim otadžbinskim ratom, čak prikazujući „eurofašizam“ kao novu pretnju.
Retorika Vladimira Putina ostaje dosledna: rat protiv nacizma nikada nije završen, a danas se vodi na ukrajinskom tlu. „Denacifikacija“ je šifra za razgradnju ukrajinskog suvereniteta, dok je ukrajinski nacionalizam kod za težnju Ukrajine ka nezavisnosti.
Prava novina ove godine nije u tome ko sedi na tribinama, već ko maršira. Prvi put, severnokorejske trupe – koje se već obučavaju u savremenom ratovanju u okviru rusko-ukrajinskog sukoba – prodefilovaće Crvenim trgom. Pridružiće im se i jedinice vojnika iz Mjanmara i Vijetnama.
Ovo nije samo ceremonija. Ona odražava zaokret Rusije ka Aziji i paradu koja služi i sećanju i poruci. Za razliku od ukrajinske parade iz 2021. godine, na kojoj su učestvovale trupe NATO-a u znak solidarnosti, kao i ukrajinski vojnici koji su 5. maja marširali na britanskoj proslavi Dana pobede u Londonu, moskovska verzija ne oslikava samo prošle sukobe, već i buduće ratove.
Proslave će se održavati širom zemlje, uključujući i „vojne parade“ u vrtićima, školama i domovima za nezbrinutu decu.
Ministarstvo odbrane je pre osam godina omogućilo izgradnju replike nemačkog Rajhstaga u prirodnoj veličini, kako bi se na toj lokaciji izvodile rekonstrukcije njegove opsade iz 1945. godine, ali i za obuku pitomaca, čime se dodatno naglašava opsesija Kremlja simbolima iz ratnog doba.
Replika se i ove godine ponovo podiže u jednom moskovskom parku.
Kremlj gradi svoju poruku na iskrivljenom narativu o tome da je bio jedini pobednik u „Velikom otadžbinskom ratu“, namerno isključujući period iz 1939–1941. godine tokom Drugog svetskog rata, kada su SSSR i nacistička Nemačka bili saveznici na osnovu pakta Molotov–Ribentrop i zajedno podelili Poljsku i baltičke države.
Dok Rusija preuveličava sopstveni doprinos, istovremeno briše tuđe. Ukrajina, koja je u rat poslala više od sedam miliona sovjetskih vojnika – druga po broju poslatih boraca odmah iza Ruske Sovjetske Federativne Republike – retko se i pominje.
Takođe se gotovo nikada ne ističe činjenica da je američki Lend-Lease program isporučio SSSR-u ratni materijal u vrednosti većoj od 11 milijardi dolara (što danas iznosi oko 180 milijardi dolara), uključujući 400.000 kamiona, 13.000 tenkova i više od 14.000 aviona.
Ukrajina, s druge strane, obeležava 8. maj kao Dan sećanja i pobede nad nacizmom. Ta promena, ozvaničena 2023. godine, označila je raskid sa sovjetskom tradicijom i korak ka evropskijem pristupu (videti i promenu datuma i načina proslave Božića u skladu sa zapadnim običajima).
Od početka invazije punog obima, u Kijevu više nema parada – samo bdenja uz sveće, muzejske izložbe i trenuci tišine.
Ipak, obeležavanje ove godišnjice 2025. godine, iako dostojanstveno, odražava i izolaciju. Uprkos pozivima, nijedan značajan zapadni lider nije prihvatio poziv predsednika Zelenskog da mu se pridruži u obeležavanju godišnjice.
Osamdeset godina kasnije, pobednici Drugog svetskog rata vode novu bitku: rat za sećanje. Rusija prisvaja prošlost da bi opravdala militarizovanu sadašnjost, Zapad se seća žrtava, dok Ukrajina koristi to sećanje kao tihi čin otpora — bliža svojim saveznicima nego bivšim imperijalnim gospodarima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
