Analiza Gardijana: Šta biste radili kada bi se demokratija raspadala pred vašim očima?

Društva u kojima se ovaj proces već odigrao, poput Nemačke 1930-ih, činila su se sve udaljenijim.

Različiti načini na koje su ljudi reagovali na autoritarizam i autokratiju, kako politički tako i u svakodnevnom životu – iako mračno fascinantni i važni za proučavanje i pamćenje – činili su se sve manje relevantnim za sadašnjost, piše Endi Beket, kolumnista Gardijana.

Više nije tako. Iliberalni populizam se proširio širom sveta, ili izazivajući vlast ili učvršćujući svoju poziciju u njoj, od Argentine do Italije, od Francuske do Indonezije, od Mađarske do Britanije.

Ali verovatno najznačajniji primer relativno slobodnog, pluralističkog društva i političkog sistema koji se pretvorio u nešto potpuno drugačije ostaju Sjedinjene Države, sada devet meseci u drugom mandatu Donalda Trampa.

Kao što često biva, SAD pokazuju kako bi budućnost mogla izgledati za veliki deo sveta. Trampove čistke imigranata, centralizacija moći, suzbijanje neslaganja, nagrađivanje lojalnih oligarha i prezir prema istini i zakonu nisu jedinstveni.

Čak i vlade koje se predstavljaju kao alternativa populizmu, poput vlade Kira Starmera, sve više dele neke njegove karakteristike, poput performativne strogoće prema tražiocima azila.

Ipak, sa još više od tri godine njegovog frenetičnog predsedništva, a možda i više – ukoliko bi prevazišao ustavne i izborne prepreke za treći mandat – život pod njim već pruža najuznemirujuću sliku demokratije pod opsadom do sada.

Delimično zato što je populizam razdvajajući – postavljajući „narod“ protiv njihovih navodnih neprijatelja – i delimično zato što je Tramp toliko nepredvidiv, domaći uticaj njegovog režima je vrlo neujednačen.

Isto tako, različite grupe i pojedinci različito reaguju na njegove postupke. Ovi složeni, često uznemirujući obrasci naročito su vidljivi u Kaliforniji, jednom od mesta koje on najmanje voli, zbog kalifornijskih liberalnih vrednosti i multikulturalizma, i gde je njegov režim najagresivnije intervenisao.

U Los Anđelesu, gde su američke marince, trupe Nacionalne garde i naoružani službenici Imigracione i carinske službe (ICE) kontroverzno raspoređivani od strane savezne vlade s vremena na vreme od juna, neka pretežno latino naselja ostaju jezivo tiha.

Prošle srede ujutro u Boyle Heightsu, dva uobičajena centra za kupovinu i druženje, avenija Cesar Chavez i tržnica Mariachi Plaza, bila su gotovo pusta, pekare i kafići prazni, samo je nekoliko stolica na otvorenom bilo zauzeto, uprkos blagom jesenjem suncu.

Strah od iznenadnog hapšenja, pritvora i deportacije držao je mnoge ljude u kućama i daleko od javnih prostora mesecima.

Ipak, u susednom umetničkom distriktu centra Los Anđelesa, gentrifikovanoj mreži bivših skladišta i fabrika, pekare i kafići su bili zauzeti kao i obično.

Činjenica da bi Tramp i njegove pristalice verovatno mrzeli celu scenu, ili da je samo nekoliko ulica dalje uvedeno nešto što podseća na ratno stanje, očigledno nije uticala na ove ambiciozne milenijalce.

U SAD, kao i u drugim zemljama koje postaju ili su postale autoritarne, za one koje država nije pogodila, karijere, društveni život, razonoda i potrošački običaji nastavljaju se a ponekad i sa novom intenzitetom, kao oblik bekstva.

Međutim, izbegavanje politike i angažovanje u politici nisu nužno međusobno isključivi. Često oba impulsa koegzistiraju u ljudima, posebno kada se suočavaju sa nečim što je istovremeno provokativno i iscrpljujuće, poput krajnje desnog populizma.

Periodi pasivnosti, prividnog prihvatanja statusa kvo, smenjuju se sa porivom za delovanjem.

Pre dve nedelje otišao sam na protest „No Kings“ u Beverli Hilsu, kalifornijskom gradu koji je mnogo manje povezan sa aktivizmom nego sa velikim bogatstvom.

Očekivao sam malu grupu elitnih liberala. Umesto toga, bilo je nekoliko hiljada bučnih ljudi, svih uzrasta, koji su satima marširali uz i niz park, noseći duhovite antitrampovske transparente i skandirajući, uz pratnju bubnjara i stalno prolazećih automobila.

Skandiranja nisu bila baš tečna, što je sugerisalo da učesnici nisu često protestovali, a isto tako i njihovi razdragani osmesi, kao da rade nešto neočekivano zabavno i neposlušno. Cela manifestacija je bila podsticajna: politika oživljava za ljude, možda prvi put.

Ali autoritarizam može izazvati i mnogo ciničnije reakcije. U San Francisku, tradicionalno politički aktivnijem mestu, iako su se održavali veliki protesti „No Kings“, takođe sam naišao na prezir prema Trampu i njegovom krugu, zbog njihove očigledne samointeresnosti, karikaturalnog zlostavljanja i ogromnog preuveličavanja, što je moglo prerasti u ljutiti apatiju: uverenje da je režim zlonamerna činjenica života, poput vlade u potpuno korumpiranoj državi ili sovjetskom bloku.

Ovakav odgovor, kao odbijanje da se reaguje na Trampovu potragu za pažnjom, može se razumeti i opravdati kao oblik svesnog povlačenja i mehanizma za suočavanje.

Ipak, dok liberali i levičari preispituju stvari, njegov režim neumoljivo napreduje.

Dok sam bio u San Francisku, kružile su glasine da je Tramp nameravao da pošalje trupe ili savezne agente tvrdeći da je to grad koji propada. Neki ljudi s kojima sam razgovarao tamo su se rugali toj ideji.

Pokazivali su na mnoge prelepe ulice, uspešne biznise, slikovite zelene površine i razvijen javni prevoz – kvalitet života koji, iako za neke sve više nedostižan, nadmašuje onaj u mnogim mestima koja podržavaju Trampa.

Međutim, u zemljama koje dominira autokratski populizam i digitalni mediji, propaganda često pobeđuje činjenice.

Tramp je odustao od svoje „invazije“ na San Francisko, ali mogućnost da se to desi i dalje postoji, kao sirova ali efektna TV napetost.

Kreiranje politike koja može dugoročno da se suprotstavi šoumenstvu i dramatizaciji desnog populizma je projekat koji je do sada pobeđivao Trampove protivnike, osim izolovanih levičara poput Zohrana Mamdanija i Bernija Sandersa.

Ako Reform UK dođe na vlast u Britaniji, što sve više deluje moguće, britanski liberali i levičari suočiće se sa istim izazovom.

Najdžel Faradž bi mogao da pokrene beskonačne upečatljive političke inicijative iz Dauning Strita, poput Trampovog pristupa raspada i politicizacije Bele kuće, što je njegov Reform UK ove nedelje obećao. Ove politike možda neće uspeti ili će razočarati, kao što se često dešavalo Trampu, ali će ipak oblikovati političko okruženje.

Ako protivnici populizma ne stvore jednako neumoljiv i ubedljiv pokret, i ne uključe više onih koje populizam žrtvuje i plaši do ćutanja, onda će ovo doba autokrata trajati.

Kao što SAD pokazuju, sporadični otpor, prezir i izbegavanje nisu dovoljni.