Objavljivanje Epstinovih fajlova na dugom štapu, danas glasanje u Predstavničkom domu: Šta se krije iza Trampovog „taktičkog poteza“?

Očekuje se da Predstavnički dom Kongresa SAD danas glasa o meri koja bi obavezala Ministarstvo pravde da u roku od trideset dana učini javno dostupnim sve dosijee koji se odnose na Epstina „u formatu koji se može pretraživati i preuzimati“.

Prema pisanju BBC-ija, proceduralna glasanja i debate bi trebalo da počnu u 10:00 časova po istočnom standardnom vremenu (15:00 časova po GMT) i očekuje se da traju satima.

Pritisak raste i među samim Trampovim pristalicama, i među glasovima unutar njegove Republikanske stranke da se obezbedi veća transparentnost o tome šta je otkriveno u federalnim istragama o Epstinu.

Očekuje se da mera o obajvljivanju dosijea danas bude odobrena u Predstavničkom domu, piše britanski javni servis.

Tramp je nakon višenedeljnog pružanja otpora obelodanjivanju dokumenata sada promenio kurs i pozvao republikance u Predstavničkom domu da glasaju za otvaranje Estinovih dosijea za javni uvid.

Zatim će na red doći Senat da razmatra isto pitanje da bi ono na kraju završilo na predsednikovom stolu.

Tramp je promenio kurs i pružio podršku naporima Kongresa da se dosijei objave nakon što je postalo jasno da ne može da zaustavi taj zamah i da rizikuje da pretrpi neugodan udarac u Predstavničkom domu, rekli su za CNN ljudi upoznati sa situacijom.

Surova realnost, koju su Trampu poslednjih dana predočili saveznici i savetnici, dovela je do naglog preokreta predsednikove odluke u nedelju uveče i njegovih jučerašnjih izjava da će potpisati meru ako dođe na njegov sto.

To je odluka koju je doneo nevoljno, ali koja će sada verovatno otvoriti put za ubedljivo usvajanje mere u Predstavničkom domu i za razmatranje u Senatu nakon toga, piše CNN.

„Naravno da bih“, rekao je Tramp juče iz Ovalnog kabineta kada su ga pitali da li bi potpisao meru.

Bio je to redak trenutak povlačenja predsednika koji je navikao da potčinjava Vašington svojoj volji otkako se vratio na dužnost.

A to se dogodilo nakon što je Bela kuća prošle nedelje privatno pokušala i nije uspela da izvrši pritisak na nekoliko republikanskih poslanika da odustanu od podrške toj meri, i nekoliko dana nakon što ih je Tramp napao, nazvavši ih „mekim i glupim“.
„Demokrate ponovo pokušavaju da lansiraju prevaru sa Džefrijem Epstinom“, napisao je predsednik u jednoj objavi na Truth Social. „Samo bi veoma loš ili glup republikanac upao u tu zamku.“

Tramp je i dalje lično frustriran zbog konstantnog fokusa na Epstinove dosijee, rekli su ljudi upoznati sa situacijom, smatrajući ih odvlačenjem pažnje od njegove agende koju su demokrate od tada iskoristile kao materijal za političke napade.

Kako su naveli, predsednik negoduje zbog veze sa Epstinom, rekavši da je prekinuo kontakte s njim mnogo pre nego što je ovaj optužen za bilo kakve zločine, i iritira ga to što su neki od njegovih bliskih saveznika imali centralni ulogu u kampanji za objavljivanje dosijea.

Samo 48 sati pre nego što je promenio stav o Epstinovim dosijeima, Tramp je napao poslanicu Mardžori Tejlor Grin na veoma ličnoj razini zbog njene snažne podrške meri Predstavničkog doma, povukavši svoju podršku i nazvavši republikanku iz Džordžije „izdajicom“.

Ipak, Tramp je na kraju promenio stav nakon što su ga savetnici i saveznici ubedili da je usvajanje mere u Predstavničkom domu neizbežno uprkos njegovim najvećim naporima – i da borba protiv toga samo podstiče veću pažnju.

Sada, u okviru onoga što je jedna od osoba upoznatih sa pitanjem okarakterisala kao “taktički potez”, Tramp i njegovi saveznici se nadaju da će podrška brzom usvajanju mere omogućiti republikancima da brže prevaziđu ovo pitanje i dati administraciji mogućnost da ponovo usmeri pažnju na političke napore za koje se Tramp žali da se ignorišu.

„Samo ćemo ovo završiti i krenuti dalje“, rekao je za vikend predsednik Predstavničkog doma Majk Džonson u emisiji „Fox News Sunday“. „Nema šta da se krije.“

Džonson je juče nagovestio da bi mogao da glasa za meru nakon što je mesecima bio na strani Trampa protiv objavljivanja fajlova, pozivajući se na “novi optimizam” da će Senat „moći da ispravi“ neke od njegovih zabrinutosti zbog načina na koji je formulisana.

Tramp je od tada promenio stav, ohrabrujući juče republikance da preusmere pažnju na oblasti koje se smatraju daleko ključnijim za srednjoročne izbore sledeće godine.

„Sve što želim je da ljudi prepoznaju odličan posao koji sam uradio u vezi sa cenama, sa pristupačnošću“, rekao je. „Ne želim da umanjim veličinu onoga što je Republikanska stranka postigla.“

Tramp je u međuvremenu takođe pokušao da okrene pitanje Epstina protiv demokrata, tražeći da Ministarstvo pravde pokrene istragu o vezama bivšeg finansijera sa nizom ljudi, uključujući bivšeg predsednika SAD Bila Klintona i istaknutog ekonomskog savetnika Larija Samersa. (Nijedan od njih nije optužen od strane organa reda za bilo kakvo nezakonito delo u vezi sa Epstinom, kao ni Tramp.)

Portparolka Bele kuće Abigejl Džekson navela je istragu kao dokaz da je Tramp želeo „transparentnost u vezi sa Epstinovim dosijeima“.

Saopštenje od petka pokrenulo je nova pitanja o tome da li bi Ministarstvo pravde moglo da se pozove na otvorenu istragu i odbije da preda dokumenta Kongresu.

Zvaničnik Bele kuće rekao je za CNN da Tramp nije naredio Ministarstvu da stane na put bilo kakvim zahtevima Kongresa, ali nije jasno kako će reagovati ako mera Predstavničkog doma na kraju bude usvojena.

Međutim, ono što je jasno jeste da i ako bude danas odobrena, suočavaće se sa neizvesnom budućnošću u Senatu, koji nije obavezan da je usvoji, ukazuje BBC.

A tek ako bi Senat usvojio zakon, bio bi prosleđen Trampu, koji je rekao da će ga potpisati.

Međutim, postoje prepreke za objavljivanje dosijea čak i ako to učini.

U tekstu dokumenta koji će biti predočen Predstavničkom domu, na primer, napominje se da bi državni tužilac mogao da zadrži ili rediguje delove zapisa koji sadrže lične podatke koji „bi predstavljali očigledno neopravdano narušavanje lične privatnosti“.

„Samo objavljivanje bilo čega moglo bi otkriti mnogo privatnih informacija koje nisu relevantne ili prikladne za javnu upotrebu“, rekao je za BBC Džonatan Entin, profesor ustavnog prava na Univerzitetu Kejs Vestern Rezerv u Ohaju.

„Možda postoje i neka pitanja u vezi sa tehnikama sprovođenja zakona koja Ministarstvo pravde možda ne želi da budu javno dostupna“, dodao je.

U predlogu zakona Predstavničkog doma takođe se napominje da Ministarstvo pravde može da zadrži bilo koji dokument koji „ugrožava aktivnu saveznu istragu ili tekuće krivično gonjenje, pod uslovom da je takvo zadržavanje usko svrsishodno i privremeno“.

To bi potencijalno moglo dovesti do odlaganja, s obzirom na to da je Tramp u saopštenju naveo da će pozvati na istragu o navodnim Epstinovim vezama sa istaknutim demokratama, kao što su Bil Klinton i Lari Samers, „kako bi se utvrdilo šta se dešavalo sa njima i njim“.

„To je potencijalna prepreka“, rekao je profesor Entin. „Ako je, zapravo, ovo ozbiljna istraga, pretpostavlja se da tužioci neće želeti da sve bude objavljeno dok razmatraju da li će podići optužnice.“

Dodao je da bi to „moglo stvoriti izvesnu predrasudu o ciljevima istrage“, što bi na kraju moglo dovesti do intenzivnog sudskog postupka ako se podignu optužnice.

Otkud Epstinovi fajlovi?

Džefri Epstin je 2008. postigao sporazum o priznanju krivice sa tužiocima nakon što su roditelji četrnaestogodišnje devojčice rekli policiji na Floridi da je on zlostavljao njihovu ćerku u svojoj kući u Palm Biču.

Fotografije devojčica pronađene su po celoj kući, a on je osuđen za nagovaranje maloletnica na prostituciju, zbog čega je registrovan kao seksualni prestupnik i izbegao je tešku zatvorsku kaznu kao rezultat sporazuma.

Jedanaest godina kasnije, optužen je za vođenje mreže maloletnih devojčica za seks. Umro je u zatvoru dok je čekao suđenje, a njegova smrt je proglašena samoubistvom.

U okviru ove dve krivične istrage prikupljena je ogromna količina dokumenata, uključujući transkripte razgovora sa žrtvama i svedocima, kao i predmete oduzete tokom racija sprovedenih na njegovim imanjima.

Takođe je vođena posebna istraga protiv njegove saučesnice i bivše devojke Britanke Žislen Maksvel, koja je 2021. godine osuđena za zaveru sa Epstinom radi trgovine devojkama za seks.