Epstinovi dosijei i Nemačka: „Kad stvari postanu konkretne“

Velika Britanija i Norveška, Francuska i baltičke države: skandal oko američkog seksualnog prestupnika Džefrija Epstina širi se evropskim zemljama. A niko ne zna koja će još saznanja iz obimne dokumentacije američkog pravosuđa postati javna.

Nemačka vlada pažljivo prati analizu takozvanih Epstinovih dosijea. „To, naravno, ima političku komponentu i zato se pažljivo posmatra“, rekao je portparol vlade Štefan Kornelijus na konferenciji za štampu. „Vidimo šta u drugim zemljama izlazi na videlo, odnosno kakve političke posledice to tamo ima.“ Vlada, kako je rekao, prati debatu i rasprave.

Jasno je – i Kornelijus je to naglasio – da su, ukoliko bi se iz dokumenata pojavili krivično pravni aspekti relevantni za nemački pravni sistem, za to nije nadležna vlada već istražni organi. „Vlada nije istražni organ.“ Dodao je da mu u ovom trenutku nisu poznati krivični postupci.

„Značajan potencijal za ucenu“

Poslanici Bundestaga upoznati sa bezbednosnim pitanjima već idu korak dalje u svojoj proceni. „U nesnosne Epstinove mahinacije očigledno su bili umešani visoki donosioci odluka iz društva, privrede i politike“, rekao je predsednik Parlamentarnog kontrolnog odbora, poslanik demohrišćana (CDU) Mark Henrihman, za list Handelsblat. Time prema njemu otkrića nude „značajan potencijal za kompromitovanje i ucenu“ pa je potrebno ispitati da li su zbog toga mogle nastati odluke „na štetu bezbednosti Nemačke i Evrope“.

Članovi Odbora nadziru Saveznu obaveštajnu službu (BND), Vojnu kontraobaveštajnu službu (MAD) i Saveznu kancelariju za zaštitu ustava (BfV). Zbog toga je nemačka vlada obavezna da to telo obaveštava o događajima od posebnog značaja. Bundestag će, kako je rekao Henrihman, „postaviti neophodna pitanja nadležnim bezbednosnim organima“.

Trenutno se medijska pažnja u Nemačkoj usmerava na pominjanje konkretnih imena u Epstinovim dosijeima ili na odgovarajuće fotografije. Britanska i norveška kraljevska porodica nalaze se u središtu izveštavanja i priznaju povezanost pojedinih članova sa Epstinom.

Međutim, prema mišljenju nemačkih političara, sistematska analiza obimne dokumentacije trebalo bi da ide dalje od navodnih kontakata pojedinaca. Reč je o pitanju da li je iz Epstinove mreže i njegovih veza vršen politički ili ekonomski uticaj.

Henrihmanov prethodnik na mestu predsednika Odbora, poslanik Zelenih Konstantin fon Noc, insistira na brzom delovanju. Savezna vlada mora da pruži informacije o tome u kojoj meri su nemačke obaveštajne službe i drugi bezbednosni organi imali saznanja o Epstinovim delima i o „eksploatatorskim, kriminalnim ili pedokriminalnim mrežama“ koje stoje iza njih, kao i o njihovim međunarodnim vezama, rekao je za medije zamenik šefa poslaničke grupe Zelenih u Bundestagu.

Ponižavanje i ucena

Pojam koji je u izveštavanju o Epstinovim dokumentima u ekspanziji jeste „kompromat“. Tako je sovjetska obaveštajna služba KGB skraćeno zvala kompromitujući materijal – kojim se neka osoba može poniziti, razotkriti ili uceniti. Sasvim je moguće da nemačke službe nisu imale saznanja o pojedinim Nemcima, ali jesu o kompromitujućem materijalu protiv drugih aktera.

Portparol nemačkih socijaldemokrata (SPD) za unutrašnju politiku u Bundestagu, Sebastijan Fideler, takođe se u Handelsblatu osvrnuo na nagađanja o mogućoj obaveštajnoj dimenziji slučaja. On je ukazao na sumnju koju je izneo poljski premijer Donald Tusk, prema kojoj bi moglo da se radi o ruskoj operaciji uticaja. To bi „pokrenulo brojna dodatna pitanja koja se tiču i nas ovde“. S obzirom na „brojne isprepletenosti sa evropskim centrima moći“, mogle bi da postoje „veze i sa Nemačkom“.

Govoreći o celokupnom slučaju Epstin, ovaj političar ga je opisao kao oblik „najtežeg organizovanog kriminala“ koji se preko državnih granica infiltrirao u institucije, privredu i kulturu.

Portparol vlade Kornelijus nazvao je spekulacije o Epstinovim dosijeima i mogućem potencijalu za ucenu još uvek „veoma hipotetičkim“. On će se, kako je rekao, zabrinuti tek „kada stvari postanu konkretne“.

Ipak, tema će stručnjake još dugo zaokupljati i podsticati političke spekulacije. Jer ni izdaleka nisu objavljeni svi dokumenti, mejlovi, fotografije i video-zapisi iz arhiva američkog pravosuđa. A oko tri miliona dokumenata koji su do sada dostupni sadrže stalno zacrnjene delove. Tek sada je predstavnicima Predstavničkog doma Sjedinjenih Država je dozvoljeno da u dokumente imaju uvid bez cenzure.

Na širu društvenu dimenziju Epstinovih dosijea, izvan započete debate, ukazuje etičar Peter Dabrok sa Univerziteta Erlangen–Nirnberg. Detalji koji sve više izlaze na videlo izazivaju i u Nemačkoj „potpuno zgražavanje“. Međutim, s obzirom na monstruozne razmere slučaja, preti opasnost da prevlada rezignacija, a ne konkretna politička reakcija.

„Repolitizacija umesto totalne ogorčenosti“

Dabrok, koji predaje teološku etiku i bio je predsednik Nemačkog etičkog saveta od 2016. do 2020. godine, upozorio je u razgovoru za DW na slabljenje demokratije. Razmere informacija i navodnih veza u Epstinovim dosijeima su uznemirujuće. Ogorčenost, kaže on, gotovo opčinjava ljude, ali se istovremeno ne čuje poziv da se za sve to snose političke posledice. Tom iskušenju se ne sme podleći, smatra Dabrok. Potrebno je „sagledati kako se može braniti pravna država i postići repolitizacija jačanjem demokratskog angažmana“.

Dabrok pojašnjava da je reč o insistiranju na transparentnosti i demokratski legitimnim procedurama. Kaže da pri tome mora biti jasno da se transparentnost objavljivanjem Epstinovih dosijea formalno zadovoljava, ali se faktički potkopava širokim zacrnjivanjem sadržaja. Zato je objavljivanje ovog materijala prema Dabroku i poziv na buđenje — da se iznova razmisli o efikasnoj transparentnosti u dobu digitalizacije i veštačke inteligencije.

Džefri Epstin (1953–2019.), investicioni bankar i seksualni prestupnik prvi put osuđen 2008. godine, navodno je tokom decenija zlostavljao više od hiljadu maloletnih osoba i mladih žena i delom ih prosleđivao poznatim ličnostima. Godine 2019, mesec dana nakon ponovnog hapšenja, pronađen je obešen u svojoj zatvorskoj ćeliji u Njujorku. Zvanično je izvršio samoubistvo, ali spekulacije o okolnostima njegove smrti traju do danas.