Ministarstvo pravde SAD dužno da do sutra objavi Epstinove fajlove: Šta bi javnost mogla novo da sazna?

Objavljivanje Epstinovih fajlova, koji detaljno opisuju istrage protiv osramoćenog multimilionera i seksualnog prestupnika koji je preminuo 2019. privlači veliku pažnju.

Javnost je bila fascinirana Epstinovim raskošnim načinom života, navodima o trgovini maloletnicima u svrhu seksualnog iskorišćavanja, kao i njegovim vezama sa predsednikom Donaldom Trampom, bivšim predsednikom Bilom Klintonom, slavnim ličnostima i drugim stranim zvaničnicima.

Kongres je prošlog meseca, velikom većinom koja onemogućava predsednički veto, usvojio zakon kojim se od Ministarstva pravde zahteva da objavi sve fajlove povezane sa Epstinom koji se nalaze u njegovom posedu.

Tramp se snažno protivio tom zakonu, ali ga je na kraju potpisao nakon što je bio nadjačan dvostranačkom podrškom poslanika i javnosti.

Međutim, nije sasvim jasno koji će tačno dokumenti biti objavljeni niti koliko će materijala biti novo. Tokom dvadesetogodišnje sage koja okružuje Epstinove seksualne zločine, hiljade fajlova već su obelodanjene kroz građanske parnice i zahteve za pristup javnim informacijama.

Zašto se ovo dešava sada?

Zakon o transparentnosti Epstinovih fajlova (Epstein Files Transparency Act), ima svega tri stranice i jednostavnim jezikom precizira šta Ministarstvo pravde mora da objavi, a šta može da zadrži.

Savezna vlada je dužna da objavi „fajlove i kopije koje se mogu preuzeti od svih neklasifikovanih zapisa, dokumenata, komunikacija i istražnih materijala“ u vezi sa Epstinom i Gilejn Maksvel, koji se nalaze u posedu Ministarstva pravde ili FBI.

Zakon izričito predviđa objavljivanje putnih evidencija, materijala o Epstinovim saradnicima, svih povezanih sporazuma o imunitetu, relevantnih korporativnih zapisa, kompletne interne komunikacije Ministarstva pravde u vezi sa istragama, kao i dokumenata o Epstinovoj smrti 2019. godine.

Šta se nalazi u Epstinovim fajlovima Ministarstva pravde?

CNN je izvestio da u primarnom elektronskom sistemu FBI za upravljanje predmetima, koji se zove Sentinel, postoji više od 300 gigabajta podataka. To uključuje video-snimke, fotografije, audio-zapise i pisanu dokumentaciju.

FBI je vodio dve istrage protiv Epstina. Prva je započela 2006.  nakon što su se na Floridi pojavile optužbe za seksualno zlostavljanje.

To je dovelo do sporazuma o nekrivičnom gonjenju, kojim je Epstin izbegao savezne optužbe. Isti postupci bili su predmet istrage Policijske uprave Palm Biča, što je rezultiralo Epstinovim priznanjem krivice 2008. godine po državnim optužbama.

Odslužio je samo 13 meseci u zatvoru na Floridi zbog državnih optužbi za prostituciju, iako mu je bilo dozvoljeno da gotovo polovinu tog vremena provede van zatvora u okviru programa „radnog odsustva“ u svojoj kancelariji.

Druga istraga FBI-ja dovela je do Epstinove savezne optužnice za trgovinu ljudima u svrhu seksualnog iskorišćavanja 2019. godine. Većina takozvanih „Epstinovih fajlova“ potiče iz te druge istrage FBI koja je vođena u Njujorku, iako postoje i materijali iz prve istrage u Majamiju.

Šta je Ministarstvo pravde saopštilo da bi moglo da objavi?

Ministarstvo pravde je u sudskim podnescima opisalo vrste dokumenata koje poseduje i za koje smatra da moraju biti javno objavljeni u skladu s novim zakonom. Međutim, ministarstvo je upozorilo da ta lista „nije u potpunosti sveobuhvatna“ u pogledu onoga što bi moglo biti objavljeno.

Prema toj listi, biće objavljeni materijali pribavljeni putem naloga za pretres. FBI je, između ostalog, izvršio pretres Epstinovih kuća na Floridi, u Njujorku i na privatnom ostrvu koje je posedovao na Američkim Devičanskim Ostrvima, poznatom kao Litl Sent Džejms.

Lista takođe pominje beleške sa FBI intervjua sa svedocima. CNN je izvestio da postoji najmanje nekoliko stotina stranica tih beleški, poznatih kao „302“.

Lista dalje obuhvata finansijsku dokumentaciju, bankarske zapise, putne evidencije sa komercijalnih i privatnih letova, materijale pribavljene sudskim pozivima od internet provajdera poput Gugla, takozvane „školske evidencije“, informacije iz advokatskih kancelarija koje zastupaju žrtve, izveštaje o hapšenju, zapisnike sa saslušanja (depozicije) iz povezanih građanskih parnica, imigracione evidencije, dokumenta Policijske uprave Palm Biča i forenzičke izveštaje sa desetina zaplenjenih Epstinovih elektronskih uređaja.

Savezne sudije su takođe otvorile put Ministarstvu pravde da objavi materijale velikih porota u vezi sa Epstinovom optužnicom, suđenjem Gilejn Maksvel i povezanom istragom na Floridi.

Međutim, fajlovi velikih porota možda neće biti naročito rasvetljujući. Jedan od sudija je napisao da je gotovo sav materijal velike porote iz slučaja Maksvel „već bio deo javnog zapisa“ i da njegovo objavljivanje „ne bi otkrilo nove informacije od bilo kakvog značaja“.

Šta bi moglo biti redigovano?

Zakon navodi da dokumenti ne mogu biti „zadržani, odloženi ili redigovani“ zbog zabrinutosti u vezi sa „neprijatnošću, štetom po ugled ili političkom osetljivošću“. Takođe se izričito navodi da se to odnosi na „svakog državnog zvaničnika, javnu ličnost ili stranog dostojanstvenika“.

Ipak, prema zakonu, državna tužiteljka Pam Bondi može da „zadrži ili rediguje“ delove dokumenata koji spadaju u pet kategorija, pod uslovom da javno objasni svaku izmenu.

Te kategorije su: zapisi koji sadrže lične identifikacione podatke o Epstinovim žrtvama, materijali koji prikazuju seksualno zlostavljanje dece, materijali koji prikazuju fizičko zlostavljanje, svi zapisi koji bi „ugrozili aktivnu saveznu istragu“ kao i svi poverljivi (klasifikovani) dokumenti koji moraju ostati tajni radi zaštite „nacionalne odbrane ili spoljne politike“.

CNN je izvestio da je FBI na Epstinovom imanju na Menhetnu pronašao hiljade nagih i polunagih fotografija mladih žena. Te slike neće biti objavljene.

Šta stručnjaci traže?

Novinarka Miami Heralda Džuli K. Braun, jedana od vodećih stručnjaka za slučaj Epstin, rekla je da posebno prati da li će se pojaviti nacrti optužnica koje nikada nisu podnete, dojave javnosti koje je FBI primao o Epstinu, kao i interna elektronska pošta i tekstualne poruke istražitelja koji su radili na tim slučajevima.

Drugi, uključujući i neke demokratske zakonodavce, izrazili su zabrinutost zbog mogućnosti da će Trampova administracija preterano zadržavati ili redigovati materijale – naročito dokumenta koja Trampa prikazuju u lošem svetlu – zbog tekuće istrage, koju podržava Tramp, o Epstinovim saradnicima.

Prošlog meseca Tramp je naložio Ministarstvu pravde da istraži Epstinove veze sa nekoliko poznatih demokrata, uključujući bivšeg predsednika Klintona. Ta istraga je i dalje u toku, iako je Ministarstvo pravde još u julu saopštilo da njegova iscrpna analiza fajlova u vezi sa Epstinom i Maksvel nije otkrila dovoljno dokaza za podizanje optužnica protiv njihovih saradnika.

Šta su rekle žrtve?

Neke od žrtava Epstina i Gilejn Maksvel bile su oprezne u pogledu objavljivanja materijala velikih porota i drugih dokumenata, iz straha da bi njihova imena mogla postati javna. Druge su, međutim, podržale skidanje oznake tajnosti, pod uslovom da se izvrše odgovarajuće izmene kako bi se sakrila imena i identifikacioni podaci.

Jedna žrtva koja je svedočila tokom suđenja Maksvel podržala je objavljivanje, pod uslovom da se takve izmene sprovedu. U pismu saveznom sudiji koji je predsedavao predmetom, ta žrtva je takođe izrazila zabrinutost da Ministarstvo pravde možda neće objaviti sve što poseduje.

Ministarstvo pravde je u sudskim podnescima navelo da je, uoči objavljivanja, tesno sarađivalo sa poznatim žrtvama i da je pokušavalo da stupi u kontakt sa advokatima drugih žrtava.

Šta je već objavljeno?

Ogromna količina fajlova, beleški, transkripata i drugih dokumenata u vezi sa slučajem Epstin već je objavljena kroz krivično suđenje Maksvel iz 2021. godine, višegodišnje zahteve za pristup javnim informacijama, izveštaje Ministarstva pravde i brojne građanske tužbe.

Dokumenti koje je Ministarstvo pravde već objavilo uključuju nalaze interne istrage o sporazumu o nekrivičnom gonjenju sa Epstinom iz 2008. godine, za koji Ministarstvo sada tvrdi da je bio u potpunosti neprimeren, kao i izveštaj generalnog inspektora ministarstva o Epstinovom samoubistvu u saveznom zatvoru na Menhetnu.

Ranije ove godine, Trampovi imenovani zvaničnici u Ministarstvu pravde i FBI objavili su paket deklasifikovanih Epstinovih fajlova koje su istražitelji prikupili. Informacije iz tih fajlova, međutim, uglavnom su već bile javno dostupne, a Trampova administracija je od tada bila oštro kritikovana i od pristalica i od protivnika zbog loše sprovedenog objavljivanja.

Ministarstvo pravde je ove godine objavilo i stotine stranica iz svog kontroverznog, neposrednog intervjua sa Maksvel, u kojem je ona branila svoje postupke i čak kritikovala neke od žrtava.

U novije vreme, članovi Odbora za nadzor Predstavničkog doma objavili su više paketa fajlova i fotografija iz Epstinove zaostavštine.