Erdogan imenovao tim za izradu novog ustava, kritičari strahuju da želi da produži vladavinu

Erdogan, turski lider od marta 2003. godine, zagovara usvajanje novog ustava tvrdeći da je važeći, koji je napisan posle vojnog udara 1980. godine, zastareo i da i dalje sadrži elemente vojnog uticaja iako je nekoliko puta menjan.

„Juče sam odredio 10 pravnih stručnjaka da započnu posao, i sa tim ćemo nastaviti sa pripremama za novi ustav. Za 23 godine smo više puta demonstrirali našu iskrenu nameru da krunišemo našu demokratiju novim civilnim i slobodarskim ustavom“, rekao je Erdogan lokalnim funkcionerima njegove Stranke pravde i razvoja.

Prema Ustavu Turske, Erdogan ne može ponovo da se kandiduje za predsednika osim ako ne budu raspisani vanredni izbori ili ako ne bude promenjen pravni okvir. Erdoganovo zalaganje za novi ustav kritičari vide kao mogući put do njegovog reizbora, promenom odredbe o ograničenju broja mandata.

Erdogan, koji je tokom godina postajao sve autoritarniji lider, negira da želi novi ustav radi ostanka na vlasti.

„Ne želimo novi ustav zbog sebe, već zbog naše zemlje“, rekao je Erdogan prošle nedelje.

Vladajuća Stranka pravde i razvoja i njeni nacionalistički saveznici nemaju dovoljno glasova za donošenje novog ustava. Pojedini analitičari veruju da su nedavni napori vlade na okončanju višedecenijskog sukoba sa militantnom Radničkom partijom Kurdistana deo strategije za dobijanje podrške prokurdske Narodne demokratske stranke u parlamentu.

Erdogan se zalaže za donošenje novog ustava u vreme kada je njegov glavni rival, popularni gradonačelnik Istanbula Ekrem Imamoglu, u zatvoru na osnovu optužbi za korupciju.

Hapšenje Imamoglua 19. marta smatra se politički motivisanim, iako vlada tvrdi da je tursko pravosuđe nezavisno i da nije pod uticajem politike. Taj potez je podstakao masovne proteste čiji učesnici traže oslobađanje Imamoglua i okončanje demokratskog nazadovanja Turske pod Erdoganom.