EU razmatra tri opcije za finansiranje Ukrajine

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je 17. novembra detaljno iznela tri opcije s kojima se blok suočava kako bi osigurao finansiranje Ukrajine za 2026. i 2027. godinu.

U pismu za 27 država članica EU, u koje je Radio Slobodna Evropa (RSE) imao uvid, opcije uključuju pojedinačne kredite od država članica EU, prikupljanje novca EU na tržištu i već spomenute „kredite za reparacije“ u kojima bi Brisel iskoristio 176 milijardi evra (204 milijarde dolara) zamrznute ruske državne imovine za kredit Ukrajini.

Kombinacija ove tri opcije je takođe moguća, prema dokumentu u kojem se navodi da „jasno je da nema lakih opcija“ jer „Evropa ne može sebi priuštiti paralizu, bilo oklevanjem ili potragom za savršenim ili jednostavnim rešenjima koja ne postoje“.

Lideri EU će se sastati u Briselu

Lideri EU će verovatno odlučiti o daljnjim koracima kada se okupe u Briselu 18. decembra, nakon što nisu uspeli postići dogovor o zajmu za reparacije kada su raspravljali o tom pitanju u oktobru, dok je Belgija, u kojoj se nalazi većina ruske suverene imovine, izrazila pravne i političke zabrinutosti.

Prema procenama Evropske komisije, novi novac mora biti dostupan početkom drugog kvartala sledeće godine. S obzirom na to da Sjedinjene Države smanjuju vojnu i finansijsku podršku, EU se obavezala da će se angažovati i popuniti prazninu.

Fon der Lajen napominje da „bez održive i povećane podrške u 2026. i kasnije, Ukrajina ozbiljno rizikuje ekonomski zastoj, potkopavajući njenu sposobnost da se brani i održava osnovne državne funkcije.“

U dokumentu se procenjuje da će Ukrajini sledeće godine trebati 71,7 milijardi evra, od čega bi 51,6 milijardi bilo u obliku vojne pomoći, a 20,1 milijardi u makrofinansijskoj pomoći kao što je budžetska podrška.

Za 2027. godinu, vojna podrška se procenjuje na 31,8 milijardi evra, dok bi 32,2 milijarde evra bilo izdvojeno za makrofinansijsku pomoć, pod pretpostavkom da rat završi sledeće godine.

Prva opcija bi podrazumevala da pojedinačne države članice EU daju dobrovoljne bilateralne doprinose, kao što su grantovi Uniji, na osnovu njihovog bruto nacionalnog dohotka (BND), a Evropska komisija bi zatim to prenela kao nepovratnu finansijsku pomoć Kijevu.

U dokumentu se navodi da, iako ovo ne bi stvorilo nove zajedničke obaveze kao što bi to učinio zajam za reparacije, uticalo bi na nacionalne budžete država članica, posebno u vreme kada se mnoge zemlje suočavaju sa malim ili nikakvim ekonomskim rastom i stanovništvom koje je sve više umorno od finansijske podrške Ukrajini iz vlastitog džepa.

Sama činjenica da se radi o dobrovoljnom programu takođe otežava brzo prikupljanje svih potrebnih sredstava.

Korišćenje Evropskog mehanizma za stabilnost

Alternativno, dokument takođe sugerira da EU može koristiti Evropski mehanizam za stabilnost (ESM), instrument stvoren tokom krize u eurozoni, kako bi pružila finansijsku pomoć zemljama članicama evrozone koje se bore s problemima.

Međutim, to bi zahtevalo promenu ugovora o ESM-u kako bi se proširio opseg na Ukrajinu, stvorile pravne obaveze i troškovi kamata za zemlje evrozone, uz potrebu da se pronađe način na koji bi zemlje EU koje nisu članice evrozone mogle doprineti.

Druga opcija je da EU osigura zajam Ukrajini zaduživanjem na finansijskim tržištima, koristeći trostruki A rejting bloka. To znači da bi Brisel zahtevao od Ukrajine da vrati zajam, ali baš kao i kod zajma za reparacije, to bi se dogodilo tek kada Kijev dobije odštetu za ratnu štetu od Rusije.

U tekstu se navodi da bi takav zajam zahtevao od država članica EU da „obezbede pravno obavezujuće, bezuslovljene, neopozive i garancije na zahtev, raspoređene među državama članicama prema ključu BND-a kako bi se pokrila situacija u kojoj se zajam mora vratiti investitorima u nedostatku otplate od strane Ukrajine“.

Države članice bi takođe morale plaćati kamatne stope, a budući da je šema takođe dobrovoljna, veći teret bi se morao staviti na one koje učestvuju ako jedna ili više zemalja odluči da se isključi.

Jedna alternativa bi bila da se zaduživanje EU može podržati zajedničkim budžetom EU. Ali trenutna pravila EU ne dozvoljavaju da se budžet koristi na ovaj način za zemlje koje nisu članice EU. A promena pravila zahteva jednoglasnost, što će biti teško postići s obzirom na nevoljnost i Mađarske i Slovačke da nastave trošiti novac na Kijev.

Korišćenje zamrznute imovine ruske države

To ostavlja Briselu zajam za reparacije, koji većina država članica EU smatra najpravednijom opcijom jer ne zahteva zaduživanje EU na tržištima niti direktne nacionalne doprinose. Ali nije bez opasnosti – kao što je Belgija istakla.

Iako neće direktno konfiskovati rusku imovinu, ona će biti zaminjena obveznicama koje izdaje Evropska komisija, a koje podržavaju države članice EU. To bi značilo „obavezni ugovor o dugu po meri sa centralnim depozitarima vrednosnih papira“ kao što je Euroclear sa sedištem u Belgiji, u kojem države članice EU daju „pravno obavezujuće, bezuslovne, neopozive i garancije na zahtev uniji, na osnovu BND ključa“.

Belgija se brine da će možda morati sama vratiti novac ako Rusija tuži i pobedi. Evropska komisija stoga želi ne samo da osigura da je ovaj poduhvat potpuno pravno ispravan, već i da osigura da se pravne obaveze rasporede među državama članicama, a ne samo da se izloži Belgija.

Međutim, ovo nije jedina briga. U dokumentu se takođe ističe da bi druge treće zemlje mogle preispitati ulaganje u evrozonu jer ga ne smatraju sigurnim.

„Budući da bi ova opcija bila finansijski i pravno inovativno rešenje, ne može se zanemariti da postoje potencijalni domino efekti, uključujući i za finansijska tržišta“, navodi se.

„Iako će dizajn ove opcije osigurati potpuno poštivanje međunarodnog prava u svim scenarijima, postoji rizik od takvih domino efekata ako drugi pogrešno shvate Zajam za reparacije kao konfiskaciju.“

Potpuna usklađenost

Iako se ne nudi nikakav lek za ublažavanje ovog problema, dokument naglašava da bi drugi međunarodni partneri poput Velike Britanije, Japana ili Sjedinjenih Američkih Država mogli slediti taj primer kako bi smanjili percepciju da se ruska suverena imovina jednostavno prisvaja.

Još jedno pitanje kojim se Evropska komisija nije pozabavila je da se sankcije koje imobiliziraju rusku imovinu moraju obnavljati jednoglasno dva puta godišnje.

Iako se to dešava otkako su restriktivne mere uvedene pre više od tri godine, nema garancije da će ova jednoglasnost potrajati, posebno zato što su neke prestolnice EU dovele u pitanje korisnost sankcija, a Mađarska se ranije poigravala idejom da ne da zeleno svetlo za prenos.

Rusija bi u takvom scenariju mogla povratiti imovinu, ostavljajući države članice EU da plate račun.