EU ukida finansijsku pomoć Nigeru, SAD podržavaju svrgnutog predsednika

Suspenzija sigurnosne saradnje EU i finansijske pomoći Nigeru dolazi nakon što su SAD dale podršku svrgnutom predsedniku Mohamedu Bazoumu koji se vidi kao ključni saveznik Zapada u borbi protiv islamističkih militanata.

General Abdurahman Čiani se proglasio novim liderom Nigera u petak, 28. jula, rekavši da su ga nesigurnost, ekonomski problemi i korupcija primorali da preuzme moć.

„EU ne priznaje i neće priznati vlasti uspostavljene pučem“ u Nigeru, i odmah prekida sve akcije saradnje u sigurnosnoj sferi sa zemljama Sahela, izjavio je 29. jula visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj.

I Afrička unija (AU) je u saopštenju izdatom nakon sinoćnjeg sastanka Saveta te panafričke organizacije, zatražila da se vojnici Nigera „odmah vrate“ u kasarne i da se najviše za 15 dana „ponovo uspostavi ustavna vlast“ u zemlji.

Sjedinjene Države su ponudile „neograničenu podršku“ svrgnutom predsedniku Nigera Mohamedu Bazoumu.

Američki državni sekretar Entoni Blinken upozorio je one koji su uhapsili Bazouma da su u pitanje dovedene „stotine miliona dolara pomoći“.

Na Zapadu sada postoji zabrinutost oko toga s kojim će se zemljama novi lider pridružiti. Susedne države Nigera, Burkina Faso i Mali, okrenuli su se Rusiji nakon državnih udara u tim zemljama.

Za Mohameda Bazouma, prvog izabranog lidera Nigera koji je nasledio drugoga od nezavisnosti 1960. trenutno se smatra da je dobrog zdravlja i da je još uvek u zatočeništvu.

Blinken ga je nazvao dvaput i rekao mu da će Vašington raditi na obnovi demokratske vladavine u Nigeru, rekao je portparol Stejt departmenta.

Takođe je razgovarao sa Mahamadouom Isoufouaom, koji je bio predsednik Nigera pre Bazouma, kako bi mu rekao da državni udar ugrožava „godine uspešne saradnje“, kao i finansijsku pomoć.

Francuska, čije je kolonijalno carstvo uključivalo Niger, rekla je da ne priznaje nijednog vođu državnog udara i da će priznati samo Bazouma kao šefa države.

Međutim, vođa ruske plaćeničke grupe Vagner to je navodno opisao kao trijumf, piše BBC.

„Ono što se dogodilo u Nigeru nije ništa drugo nego borba naroda Nigera sa svojim kolonizatorima“, citiran je Jevgenij Prigožin na Telegram kanalu povezanom s Vagnerom.

„S kolonizatorima koji pokušavaju da nametnu svoja pravila života i njihove uslove i održavaju ih u stanju u kakvom je Afrika bila pre nekoliko stotina godina.“ Prigožin je dodao: „Danas je to zapravo sticanje njihove nezavisnosti.“

BBC, navodi da nije mogao da proveri autentičnost ovih komentara Prigožina.

Veruje se da Vagner ima hiljade boraca u zemljama među Kojima su Centralnoafrička Republiku (CAR) i Mali, gde ima unosne poslovne interese, ali takođe jača diplomatske i ekonomske veže s Rusijom.

Vagnerovi borci optuženi su za rašireno kršenje ljudskih prava u nekoliko afričkih zemalja, prenosi RSE.