„Sada je vreme za izbore u Srbiji“: Helena Ivanov za EU Reporter o „jedinom putu napred“

Poslednjih dana, nasilje je eskaliralo – sukobi između demonstranata i policije izbili su nakon što su članovi vladajuće Srpske napredne stranke napali demonstrante u Vrbasu i Bačkoj Palanci vatrometom i šok bombama – dok je policija stajala po strani i nije intervenisala.

Kako je Srbija došla do ove tačke je duga i složena priča, piše za EUReporter istraživačica Helena Ivanov iz Društva Henri Džekson, koja je doktorirala na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka.

Počelo je 1. novembra 2024. godine, kada je urušavanje nadstrešnice na nedavno rekonstruisanoj železničkoj stanici u Novom Sadu usmrtilo 16 ljudi. Ono što je počelo kao javno negodovanje zbog te tragedije, od tada je preraslo u nacionalni pokret koji zahteva promene iznutra.

Protesti koje su predvodili studenti postali su jedna od najvećih građanskih mobilizacija u modernoj istoriji Srbije. Studenti su marširali kroz gradove širom zemlje, privlačeći ogromne mase, što je kulminiralo u Beogradu 15. marta 2025. godine najvećim protestom koji je Srbija ikada videla – prisustvovalo je preko 350.000 ljudi.

Vozili su bicikle do Strazbura, pa čak i trčali ultramaraton do Brisela, prenoseći svoju poruku direktno liderima EU.

Na početku, pokret se fokusirao na četiri ključna zahteva, uključujući objavljivanje celokupne dokumentacije koja se odnosi na rekonstrukciju železničke stanice usred široko rasprostranjenih optužbi za korupciju i nemar.

Pa ipak, odgovor vlade je bio katastrofalan. Studenti su se više puta suočavali sa nasiljem – gaženi su automobilima tokom komemorativnih tišina, pretučeni su od strane članova vladajuće stranke, a u jednom slučaju, studentkinji je slomljena vilica. Taj incident je doveo do ostavke premijera, ali kada je predsednik kasnije pomilovao učesnike, bes među demonstrantima se samo produbio.

U međuvremenu, studenti su ocrnjeni kao „nacisti“ i „ustaše“ – jezivo oživljavanje nacionalističke retorike iz 1990-ih. Reći da je situacija napeta bilo bi blago rečeno.

Nakon mnogo meseci mirnih protesta sa malo smislenog odgovora, studenti su izvukli zaključak – ova vlada nema nameru da ispuni njihove zahteve. Njihov pokret se stoga promenio. Centralni zahtev je sada jasan – vanredni izbori.

Na ovim izborima studenti planiraju da predstave sopstvenu listu od 250 kandidata za parlament. Nijedan neće biti iz vladajuće koalicije ili postojeće opozicije, što je namerni i radikalni raskid sa trenutnom političkom klasom u Srbiji, signalizirajući želju za pokretanjem potpuno novog političkog poglavlja.

Naravno, održavanje izbora u tako polarizovanoj klimi je daleko od idealnog, posebno imajući u vidu ozbiljnu zabrinutost zbog slobode medija i fer uslova kampanje i izbora.

Ali prostor za kompromis je ispario. Vlada je odlučna da pojača svoj uticaj, ali ne može da vrati autoritet koji je uživala pre 1. novembra.

I demonstranti su sa svoje strane odlučni. Neće pregovarati sa onima koje optužuju za nasilje i represiju. Ideja da obe strane sednu za sto i postignu široko prihvatljivo rešenje je u ovom trenutku pusta želja.

Jedini put napred je jasan – izbori, brzo održani, uz ozbiljno praćenje, kako bi se zaštitili od prevara i nepravilnosti.